Izvor: Politika, Beta, 05.Jul.2009, 23:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Umnožavanje desničarskih grupa
Organizacije poput Pokreta „1389”, „Nacionalnog stroja” ili „Obraza” ne utiču bitno na politički život u Srbiji
Pošto su se nedavno kamenovanjem kolone vozila u kojoj su bili ministri Goran Bogdanović, Nebojša Bradić i Bogoljub Šijaković kod Leposavića „oglasili” članovi Pokreta „1389”, sličnu „akciju” izveli su i članovi „Obraza”. Beogradska policija uhapsila je Veljka J., pripadnika pokreta „Obraz”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osumnjičenog da je prošlog petka nakon protestnog skupa Antifašističke kampanje kod naselja Belvil u Novom Beogradu, zajedno sa još nekoliko osoba, fizički napao učesnike tog skupa i naneo lake telesne povrede jednom učesniku protesta.
Da nije bilo kamenovanja kod Leposavića, ovogodišnji vidovdanski marš Pokreta „1389” verovatno bi već pao u medijski zaborav. Ovako, uprkos naknadnom demantiju drugog krila „Pokreta” da nisu učestvovali u ovom događaju, incident će ostati zabeležen kao jedan u nizu koje poslednjih godina izazivaju pristalice desničarskih grupa i organizacija i kome je upravo pridodat i ovaj u kome je učestvovao Veljko iz „Obraza”.
Neregistrovane ili registrovane kao nevladine organizacije, uglavnom se prepoznaju kao srodne i često svrstavaju u isti koš kao neonacističke, fašističke, nacionalističke... Republičko tužilaštvo, međutim, nema nikakav spisak po kome bi ih klasifikovalo niti ima njihovu preciznu evidenciju. Jedino su krajem 2005, posle upada članova „Nacionalnog stroja” na Filozofski fakultet u Novom Sadu i prekidanja tribine o antifašizmu, MUP Srbije i Odbor za bezbednost Skupštine Vojvodine izdali zajedničku informaciju o delovanju neonacističkih organizacija u pokrajini, navodeći da su „Nacionalni stroj”, „Krv i čast”, „Rasonalisti” (Rasni nacionalisti) i skinhedsi neonacističke organizacije, a „Obraz” klerofašistička.
Tomo Zorić, portparol Republičkog tužilaštva, kaže za „Politiku” da se ova institucija bori protiv organizacija koje šire nacionalnu, versku i rasnu mržnju i netrpeljivost i ocenjuje da je „Nacionalni stroj” fašistička organizacija, što se vidi iz njenog programa i statuta objavljenog na Internetu.
– Primera radi, „Nacionalni stroj” svoje pripadnike upućivao je u to da ova organizacija širi pojam nacionalne slobode, socijalne pravde i rasnog identiteta, čiji je cilj očuvanje i preporod zdravih vrednosti srpske nacije kao sastavnog dela bele rase i duhovni i umni napredak svakog pojedinca unutar naše nacije – ističe Zorić dodajući da tužilaštvo nije moglo da traži brisanje iz registra „Nacionalnog stroja” jer on nije registrovan, ali je od Ustavnog suda tražilo da se zabrani delovanje te organizacije.
Zorić napominje da organizacije koje šire rasnu netrpeljivost nisu dopuštene našim zakonom i samim tim postoji i krivično delo širenja nacionalne i verske mržnje i netrpeljivosti. Ali"
– Nemojte nikada da poistovećujete desničarsku organizaciju sa organizacijom koja širi versku i rasnu mržnju i netrpeljivost. Desničarske stranke i organizacije postoje u svim modernim državama sveta, a sasvim je drugo pitanje fašizma, nacizma, verske i rasne netrpeljivosti – ukazuje Zorić.
Predsednica Fonda za političku izuzetnost Sonja Liht kaže da organizacije poput Pokreta „1389”, „Nacionalnog stroja” ili „Obraza” ne utiču na politički život direktno, ali utiču na kvarenje opšte atmosfere i utiču na osećanje nesigurnosti kod ljudi. Ističući da se mora praviti razlika između onih koji ostaju samo na rečima i onih koji pokazuju bilo kakav oblik nasilnog ponašanja prema bilo kome (Romima, ministrima") i da ovi drugi apsolutno moraju snositi zakonske posledice za svoje ponašanje, ona ocenjuje da se očigledno u Srbiji nedovoljno procesuira nasilje uopšte, pa, prema tome, i to nasilje.
– Nemamo dovoljno jaku pravnu državu koja bi to činila, ali uostalom, vidite – i Davidovića su pustili na slobodu u Italiji. Nažalost, živimo u vremenu u kome se krajnje desničarske, pa i fašističke organizacije umnožavaju i to ne samo kod nas nego i u drugim zemljama i ne samo u tranzicionim nego i u zemljama etablirane demokratije – zato što kriza pogoduje takvoj vrsti organizacije – kaže Sonja Liht.
Jedini način na koji se društvo i organizovana država s tim može izboriti, kako kaže Sonja Liht, jeste da se kroz proces obrazovanja i u svim drugim vidovima jačaju vrednosti demokratskog, humanog, otvorenog društva. A oni koji pribegavaju nasilju moraju se vrlo ozbiljno i rigorozno procesuirati.
Đorđe Vukadinović, urednik časopisa „Nova srpska politička misao”, ocenjuje da je do sada uticaj ovih organizacija bio vrlo limitiran, marginalan i samo se veštački podgreva i ponekad stvara utisak o njihovom velikom uticaju i snazi onda kada to odgovara potrebama ozbiljnih igrača na političkoj sceni.
– Konkretno, kada je potrebno napraviti neku kampanju ili utisak da u Srbiji divlja ekstremizam i fašizam, onda se njima pripisuje veliki uticaj. Kada te potrebe nema, onda se vraćaju i ostavljaju na margini čak i one njihove aktivnosti koje bi nekad zasluživale medijsku pažnju. Recimo, potpuno marginalan slučaj i pojava Gorana Davidovića i „Nacionalnog stroja”, periodično se i sistematski podgreva, medijski i politički, kadgod to odgovara nekim strankama i nevladinim organizacijama koje se stvarno ili navodno bore protiv nacizma i ekstremizma u Srbiji – ističe Vukadinović.
M. Derikonjić
B. Baković
[objavljeno: 06/07/2009]
