Izvor: Blic, 03.Okt.2009, 06:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Službenik
Na adresu Ustavnog suda Srbije stigao je zahtev za zabranu dva pokreta ekstremnih desničara ("Obraz” i "1389” ), a isto se sprema i za nekoliko velikih grupa fudbalskih navijača. Njihovu zabranu traži Slobodan Radovanović, vršilac dužnosti Republičkog javnog tužioca. Pre toga umro je dvadesetosmogodišnji Bris Taton, gost iz Francuske, koga su "navijači” prebili u centru Beograda, a zbog pretnji desničara otkazana je i "Povorka ponosa”. I dok se javnost pitala >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da li je sve to trebalo da se desi pa da država reaguje, glavni državni tužilac je objašnjavao: "Da sam ranije tražio zabranu, toga bi bilo deset puta više. Ovo što se desilo ovih dana bila je kap koja je prelila čašu.”
Pre četiri godine Slobodan Radovanović stigao je iz rodnog Kragujevca u srpsku prestonicu. Tadašnji republički javni tužilac Slobodan Janković postavio ga je na mesto specijalnog tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala. Bilo je to u vreme prve vlade Vojislava Koštunice. Već na samom startu u Beogradu Radovanovića su dočekale priče da je napredovao po političkoj liniji i da je nečiji čovek. U njegovu odbranu tada se moglo čuti da je bio član radne grupe koja je radila na antimafijaškom zakonu, da se stručno usavršavao za pitanja organizovanog kriminala, te da je apolitična ličnost. Prilikom preuzimanja funkcije obećao je da će razrešiti ubistvo Slavka Ćuruvije. Danas kaže da je iza tog ubistva stajala tadašnja Državna bezbednost i naglašava: "Ko je konkretno ubica, nismo uspeli da pronađemo.”
Obećao je i posebnu istragu o oružanoj pobuni "crvenih beretki” i političkoj pozadini ubistva premijera Zorana Đinđića. Međutim, cela istraga je išla samo u pravcu tužilaca koji su imali veze s procesom protiv zemunskog klana. Čitava akcija se završila hapšenjem Radeta Terzića, bivšeg okružnog tužioca, zbog sumnje da je bio u sprezi sa "zemuncima”. Umesto u Specijalnom sudu gde je proces započet, predmet Terzić završio je pred redovnim sudom. Već tada stručna javnost i kolege zamerili su mu da "nema autoritet i integritet, da nije čovek odluke, te da se isuviše brine šta političari žele i hoće”. Njegovi najbliži saradnici na sve to su odgovarali da je glavni državni tužilac skroman, čestit i častan čovek: "On u svemu što radi vodi računa da ne ugrozi javni interes, da ne ide na uštrb države, mimo Ustava i zakona.” Zamerili su mu i to što mu nije bila važna istraga o političkoj pozadini ubistva premijera.
Mnoge je naljutio tvrdnjom: "Političke pozadine nema, za tužioce ona ne znači ništa, nas interesuje krivično-pravni aspekt, da li postoji krivično-pravna odgovornost pojedinih aktera nekog događaja.” Tokom njegovog dvogodišnjeg mandata u Specijalnom tužilaštvu podignute su optužnice protiv pripadnika stečajne, drumske, carinske, saobraćajne mafije i donete presude za ubistvo Ivana Stambolića i premijera Srbije Zorana Đinđića.
Posle Specijalnog tužilaštva, Radovanović je pre dve godine imenovan za vršioca dužnosti Republičkog javnog tužioca. Najavio je rezultate u istrazi smrti novinarke Dade Vujasinović i javnost obavestio da je reč o ubistvu, optimistično tvrdio kako ćemo uskoro saznati konačnu istinu o smrti Draže Mihailovića i nije krio nadu da će u slučaju Miladina Kovačevića Srbija pokazati da ima respektabilno pravosuđe. Ipak, najviše je postigao Zakonom o oduzimanju imovine stečene kriminalom, čiji je autor.
Očekuje da se od primene ovog zakona u budžet slije i do dve milijarde evra. Kaže da je do sada pokrenuto 260 finansijskih istraga protiv 384 lica i procenjuje da njihova imovina vredi oko 100 miliona evra. Radovanović je ponosan što je popravio saradnju sa policijom: "Tužilac, koliko god bio talentovan, savestan i vredan, ne može da obavlja svoj posao bez asistencije policije.”
Rođen je 1957. godine u Kragujevcu. U rodnom gradu završio je Gimnaziju i Pravni fakultet. Karijeru je počeo da gradi u kragujevačkom opštinskom tužilaštvu gde je bio sve do 2002, kada je izabran za okružnog tužioca. Široj javnosti postao je poznat kada je odbio da po zahtevu socijalista podigne optužnicu protiv Veroljuba Stevanovića, gradonačelnika Kragujevca, zbog takozvane naftne afere. U uspehe svog tadašnjeg tima ubrojao je i niz akcija protiv narko-dilera, slučaj pornografskih filmova kragujevačkih srednjoškolaca, kao i osuđujuću presudu tamošnjem sudiji Ivanu Milojeviću zbog korupcije. Slobodan Radovanović je oženjen i ima jedno dete.
Oni koji ga poznaju kažu da obožava svoj posao, da je porodičan čovek, ali i da je ljubitelj džeza i planinarenja.
Još nekoliko meseci Slobodan Radovanović biće glavni državni tužilac. Ostaje mu da javnosti objasni ko su pojedinci iz fudbalskih klubova koji su vršili pritisak na sudije i tužioce u slučaju ubistva Brisa Tatona, ali i u slučaju Uroša Mišića. Moraće da kaže zbog čega nije istraživao veze ekstremno desničarskih i navijačkih grupa s političkim partijama i zašto je u pisanju zahteva za zabrane morao biti obazriv kako se ne bi "pojavio neko ko će da zameri da se guše ljuska prava i slobode”. Pre godinu dana glavni državni tužilac podneo je zahtev za zabranu "Nacionalnog stroja”, ali se još čeka sudsko okončanje postupka.
