Izvor: RTS, 27.Sep.2009, 21:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Preventivom protiv ekstremizma
Povodom predloga za zabranu pokreta "Obraz" i "1389", pravnici ocenjuju da država ne sme da se zaustavi na zabrani tih ekstremnih organizacija. Nedavne promene u Krivičnom zakoniku predviđaju preventivne borbe protiv ekstremnih grupa, ali i pojedinaca. Država mora odlučno da se bori protiv nasilja, rekla je za RTS ministarka pravde Snežana Malović.
Država ne sme da se zaustavi na zabrani ekstremnih organizacija, ocenjuju pravnici povodom predloga za zabranu pokreta "Obraz" >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i "1389". Kažu da nedavne promene Krivičnog zakonika otvaraju mogućnosti za preventivnu borbu protiv ekstremnih grupa, ali i pojedinaca.
Gostujući u Dnevniku 2 RTS-a, ministarka pravde Snežana Malović rekla je da u sprečavanju nasilja država treba da deluje represivno i preventivno.
"Represivna mera podrazumeva da svi izgrednici, nevezano da li su učinili prekršaje protiv javnog reda i mira ili druga krivična dela, treba da se privedu pravdi", rekla je Malovićeva.
Preventivna mera podrazumeva da se stvori takav zakonodavan okvir koji će dati alat sudijama i tužiocima da mogu izgrednike privesti pravdi, objasnila je ministarka.
Komentarišući predstojeću reformu u pravosuđu Malovićeva je rekla da politika ne sme da ima uticaj na izbor sudija i tužilaca. Malovićeva je navela da je na osnovu broja predmeta potrebno 1.838 sudija.
Povodom regionalne ministarske koferencije koja se održava sutra u Beogradu Malovićeva je rekla da Ministarstvo pravde ima uspešnu saradnju sa regionom.
Upozoravaju da građani moraju biti svesni da nije reč o patriotizmu ili konzervativizmu, već o političkom ekstremizmu koji u demoktratskom društvu ne bi smeo da bude izražen.
Procedure za zabranu organizacija su složene i traju dugo. Međutim, stručnjaci tvrde da su izmenama Krivičnog zakonika uvedena nova krivična dela čijim sprečavanjem država može preventivno da se bori protiv ekstremističkih organizacija ili pojedinaca.
"Pre svega, to su ona dela koja se odnose na govor mržnje, zatim pretnje drugima koji dele određeno lično svojstvo da će se prema njima učiniti neko drugo krivično delo, izvrgavanje ruglu, dakle povreda dostojanstva lica ili grupe koje deli određeno lično svojstvo zatim udruživanje radi vršenja krivičnih dela", kaže Saša Gajin iz Centra za unapređivanje pravnih studija.
Mere krivičnog progona nisu dovoljne
Suočavanje s ekstremizmom je veliko iskušenje za državu, ocenjuju pravnici. Smatraju da nisu dovoljne samo mere krivičnog progona, već i ozbiljan rad službi bezbednosti, uspostavljanje odgovarajućeg sistema vrednosti i prosvećivanje.
"Ukoliko celo društvo ima orjentaciju ka borbi protiv političkog ekstremizma onda se mogu očekivati neki uspesi, ali ovi izolovani potezi koji idu u pravcu zabrane jedne organizacije ili u pravcu prekršajnog kažnjavanja počinilaca koji nisu imali ličnu kartu ne mogu dati adekvatne rezultate", kaže Gajin.
"Ima mnogo toga što treba da urade fudbalski klubovi koji imaju svoje navijače. Verovatno mnogo toga treba da urade škole, fakulteti i drugi instrumenti u društvu moraju da deluju da ti mladi ljudi ne srljaju tamo gde su sada", tvrdi prof. dr Bogoljub Milosavljević sa Pravnog fakultet Univerziteta Union.
Profesor Bogoljub Milosavljević kaže da je zabrana ekstremnih organizacija privremena mera. Smatra da bi sud trebalo da ima dovoljno dokaza u slučaju protiv pokreta "Obraz" i "1389".
"Postoje snimci o delovanju tih organizacija, postoje pisani dokazi o njihovom delovanju i mislim da to neće biti neki preterani problem za sud. Biće mnogo veći problem kako kasnije obezbediti da se ta odluka sprovede, a da ne bude ponovljenog delovanja", kaže Milosavljević.
Ustavni sud može zabraniti rad organizacijama ili udruženjima koji pozivaju na nasilno rušenje ustavnog poretka, ugrožavanje ljudskih prava i sloboda i širenje verske, nacionalne i rasne mržnje. Pred tim sudom od oktobra prošle godine vodi se proces za zabranu "Nacionalnog stroja".
