Izvor: Politika, 07.Jul.2011, 01:13 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Koliko se dugo obraz crveni
Koliko treba vremenu da izbriše i ono što je najružnije?
Sudeći po onome kako je stavljena tačka na najsramniju utakmicu u istoriji srpskog fudbala – nepuna dva meseca. A to je finale Kupa Srbije 11. maja –bruka od koje je, epski rečeno, zazor caru u Stambolu, a kamoli carevu većilu. U sadašnje prozaično vreme obraz, ako uopšte i pocrveni, vrlo brzo vrati svoju prirodnu boju.
Za bezrazložno kašnjenje utakmice, loše suđenje i, naročito, napuštanje igrališta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izrečene su blage kazne i to samo malom broju onih koji su ih zaslužili. Umesto kazni koje će odvraćati i od same pomisli da se takva sramota ponovi vinovnici su, praktično, pomilovani.
Razume se, nađeni su i žrtveni jarci, suštinski nebitni ljudi iz Vojvodine: komesar za bezbednost i zvanični predstavnik kluba na finalu. Nije važno kako se zovu, kao ni ostali, problem je kako se sudi.
Pravdu je delio disciplinski sudija Fudbalskog saveza Srbije. Da se ne bi pogrešno shvatila namera s kojom je ovo napisano biće izostavljeno i njegovo ime (ima ga u svim jučerašnjim novinama), pošto bi sličnu presudu doneo i bilo ko drugi na njegovom mestu. Takve odluke se ne lome preko kolena, nego se „uzimaju u obzir sve relevantne činjenice”, kako se obično kaže, a na nama je da naslućujemo šta je to ili ko su ti.
Problem je u sledećem. Za razliku od prvenstva, koje je u rukama samih klubova, takmičenje za kup je u nadležnosti Fudbalskog saveza Srbije. A o njegovim propustima, a kamoli o odgovornosti ili krivici, ni slova.
Ruku na srce, nestvarno je očekivati da disciplinski sudija FSS sudi tom istom FSS. Ali bilo bi mnogo dobro.
Savez bi time stekao veći ugled. Svi mi grešimo, ali nismo svi kadri da to i priznamo. Ko to može izaziva poštovanje.
Posle toga ima moralno pravo da drugima ukazuje na njihove greške i da ih kažnjava. I to ni po babu, ni po stričevima. Kazne treba da budu u skladu s prekršajem. Ne mogu krivci za bruku u finalu kupa da budu kažnjeni kao da je u pitanju nižerazredna utakmica.
Najgore je kad se čovek saplete o isti kamen. Našoj fudbalskoj organizaciji se to ovih dana ponovo dešava.
BASK je stekao pravo da igra u našoj najjačoj ligi, ali je odustao. I šta sad s njim da se radi, a i ko da zauzme to njegovo mesto. Da li je to najbolji klub na tabeli posle njega u nižoj ligi ili prvi iznad crte za ispadanje iz više lige.
Ovakva nedoumica se ne pojavljuje prvi put. Pre četiri godine je apatinska Mladost istupila iz Superlige, iako je bila šesta na tabeli, a godinu kasnije se na to isto odlučila i Mladost iz Lučana, koja je prvenstvo završila na sedmom mestu.
U prvom slučaju, 2007, u najjaču konkurenciju je ušao Napredak, koji je sezonu završio kao treći u Prvoj ligi. Naredni put, 2008, u Superligi je ostao Banat, iako je bio pretposlednji u toj istoj ligi.
Ko u takvim okolnostima ima veće pravo na upražnjeno mesto i dalje nije rešeno propisima nego ostaje da se presuđuje „u interesu fudbala u Srbiji”, što može svakojako da se tumači. Kao što je to urađeno i s krivicom za prekinuto finale nacionalnog kupa.
Ivan Cvetković
objavljeno: 07.07.2011.
.jpg)
