Izvor: S media, 27.Jan.2011, 10:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan sećanja na žrtve holokausta
Polaganjem venaca i pomenom na mestu nekadašnjih logora "Staro sajmište" i "Topovske šupe", kao i na Keju žrtava racije u Novom Sadu, u Srbiji obeležen Međunarodni dan sećanja na holokaust. U nemačkom Bundestagu, prvi put u istoriji, o užasima rata i zločinima u Aušvicu govorio i predstavnik Roma i Sinta.
Međunarodni dan sećanja na holokaust, dan kada su sovjetske trupe oslobodile logor Aušvic, u Srbiji obeležen je polaganjem venaca i pomenom na mestu nekadašnjih >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << logora "Staro sajmište" i "Topovske šupe", kao i na Keju žrtava racije u Novom Sadu.
Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić je, posle polaganja venaca na beogradskom Starom sajmištu, rekao da su u Drugom svetskom ratu, tokom četiri ratne godine i okupacije Srbije, u našoj zemlji počinjeni stravični zločini, te da Srbija nije bila pošteđena strahota holokausta.
"Staro sajmište jedno je od najvećih stratišta u Srbiji, gde je od decembra 1941. do maja 1942. godine nalazio logor za Jevreje, u kojem je ubijeno 6.320 Jevreja, najvećim delom žena i dece", rekao je ministar Ljajić.
Rasim Ljajić je rekao da oko 90 odsto od 15.000 Jevreja, koliko ih je u Srbiji živelo pre 1941. godine, nije preživelo Drugi svetski rat.
Drugi svetski rat odneo je više od šest miliona nedužnih žrtava, a samo u Srbiji ubijeno je skoro 85 odsto jevrejskog stanovništva.
Strahote se ne zaboravljaju
Iako je prošlo 66 godina, još ima onih koji se sećaju strahota Drugog svetskog rata. Podsećaju i ne dozvoljavaju da se zaboravi, holokaust, jedan od najvećih zločina u istoriji čovečanstva.
Bivša logorašica Brigita Knežević kaže kako je jednom u tramvaju čula mladiće kako se pitaju šta taj komunistički spomenik traži ovde.
"Ja sam im rekla da nije tako. To je spomenik palim ljudima koji nisu bili ni komunisti ni ništa, bili su običan narod i tu su sterljani i ubijeni. Oni su me pogledali i rekli, pa mi to ne znamo", kaže Brigita Knežević.
Žrtve nacističkih logora smrti bili su Jevreji, Romi, Sloveni, politički neistomišljenici, homoseksualaci, osobe sa invaliditetom ili hendikepom, ukupno između devet i 11 miliona ljudi.
Rezolucija Ujedinjenih nacija kojom je 1. novembra 2005. godine ustanovljen Dan sećanja, osuđuje sve oblike netolerancije, podstrekivanja, uznemiravanja ili nasilja nad osobama i zajednicama zasnovanim na etničkoj i religijskoj pripadnosti.
(Tanjug)
