Izvor: B92, Beta, 19.Jun.2009, 17:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Budućnost regiona u Evropskoj uniji
Novi Sad -- Lideri centralne Evrope na samitu u Novom Sadu podržali integraciju Zapadnog Balkana u Evropsku uniju i viznu liberalizaciju za građane tog regiona.
Glavna tema Samita Centralne Evrope, koji se održava u Novom Sadu, bile su evropske integracije. I dok su predsednici balkanskih zemalja govorili o značaju evropske perspektive za svaku zemlju po naosob, predsednik Češke Vaclav Klaus uzvratio ocenom da je njegova >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zemlja svakako za Evropu bez granica.
Jedna od tema Samita – evropske integracije – dominirala je na samom početku. Skoro svi učesnici, među kojima se nalazi i 14 predsednika država govorili su o njihovom značaju.
Oni koji čekaju na ulazak Evropsku uniju svoje učešće su upravo iskoristili kako bi taj zahtev još jednom ponovili, dok su predsednici zemalja koje su deo Unije ponavljali da je Zapadni Balkan veoma bitan deo Unije.
Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je, otvarajući radni deo samita centralne Evrope, da je integracija zapadnog Balkana u interesu Evrope i ocenio da će ukidanje viza za građane regiona biti najjasniji dokaz da su te zemlje dobrodošle u evropsku zajednicu.
Tadić je istakao da Evropska unija ne sme da odustane od integracije zapadnog Balkana jer bi time učinila nenadoknadivu štetu sebi. On je dodao da je u interesu celovitosti i sigurnosti Evrope da se region integriše.
Predsednik Srbije je poručio da je ostvarenje punopravnog članstva u EU najvažniji strateški prioritet Srbije i da Srbija čini sve što je u njenoj moći da bi uhapsila preostala dva optužena pred Haškim tribunalom i naveo da očekuje da će uspešno završiti tu saradnju.
Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić rekao je da je EU prirodni cilj svih zemalja regiona i da on ne prihvata argument da je došlo do zamora od proširenja.
Mesić je naglasio da će spoljno-političke ambicije Hrvatske biti zadovoljene tek ulaskom svih preostalih zemalja regiona u Uniju.
Predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Nebojša Radmanović založio se za transformaciju Kancelarije visokog predstavnika za BiH u specijalno predstavništvo Evropske unije, kako bi BiH, koja je opredeljenja za evropske integracije, bila ravnopravna sa zemljama u regionu.
Ubrzo je podrška stigla od zemlje koja predsedava Evropskom unijom.
Uz opasku da je zadovoljan što toliko predsednika prisustvuje njegovom rođendanu, predsednik Češke Vaclav Klaus poručio je da se pod parolom "Evropa bez granica” odvija Češko predsedavanje Unijom, koje traje još 11 dana.
"Imam sumnje i rezerve u smisli racionalnosti i odmerenosti nekih od mera koje su predložene u Briselu”, rekao je Klaus.
"Tokom mog dolaska jutros češki novinar u avionu me je pitao jedno veoma zanimljivo pitanje – 'gospodine predsedniče da li očekujete da će Evropska Unija tokom švedskog predsedavanja i dalje biti zainteresovana za proširenje ka Zapadnom Balkanu, kao što je to bilo tokom češkog predsedavanja?’ Jedna je stvar šta sam odgovorio tom novinaru, ali moja strahovanja su potpuno durgo pitanje”, kaže on.
Predsednik Poljske Leh Kačinjski poručio je da njegova zemlja podržava članstvo država zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, ali i eventualno članstvo Ukrajine, Gruzije i Moldavije, ukoliko ispune neophodne uslove.
Unija je velika i prostrana soba i želimo da taj komfor uživaju i oni koji koji teže EU, rekao je Kačinjski, čija država će biti domaćin sledećeg Samita šefova država Centralne Evrope.
Kada je reč o druge dve teme – energetika i ekonomija, svi učesnici su se složili da je u rešavanju tih pitanja potrebna regionalna saradnja. Svaki od učesnika govorio je o neophodnim projektima na polju energetike – ipak svi su saglasni da je izgradnja gasovoda "Južni tok” veoma značajna za sve zemlje regiona.
Na Samitu se moglo čuti i uveravanje ukrajinskog predsednika Viktora Juščenka da njegova zemlja garantuje "bezbedan i neprekidan" tranzit gasa preko svoje teritorije.
Juščenko je u Novom Sadu pozvao na stvaranju zajedničkog koncepta gasnog tržišta u Evropi, po ulgedu na tržište električne energije.
Ukrajinski predsednik je rekao i da ne sme biti "monopola na status Evropljanina u modernoj Evropi" i da se Ukrajina oseća kao sastavni deo evorpskih procesa.
On smatra da je potrebno povući nove granice evropskog kontinenta, da Ukrajina želi da se vrati u ujedinjenu Evropu i da je otvorena za dijalog o svim perspektivama i saradnji.
Na polju ekonomije, po mišljenju učesnika Samita, saradnja u regionu već postoji, što potvrđuje i Sporazum CEFTA, koji je omogućio bescarinski sistem u zemljama Balkana koje još nisu članice Evropske unije.
Samit u Novom Sadu prilika je i za mnoge bilateralne susrete državnika zemalja učesnica.
Predsednik Srbije Boris Tadić sastao se sinoć u Novom Sadu sa predsednicima Makedonije, Hrvatske i Italije.
Opširnije o ovim susretima možete čitati u našoj jučerašnjoj vesti.
Mesić: Odnosi se vraćaju u normalu
Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić izjavio je da se odnosi Hrvatske i Srbije "polako se vraćaju prema onom stanju koje je postojalo pre nego što je Hrvatska priznala Kosovo, stanju koje može biti samo u interesu obe zemlje".
"Nacionalna netrpeljivost je, kako ja vidim stvari, na nivou incidentnih situacija i ne može se posmatrati kao jedna od bitnih odrednica današnjih odnosa", rekao je Mesić za "Danas”.
Govoreći o tužbi Hrvatske protiv Srbije pred Međunarodnim sudom pravde, Mesić je ocenio da se prošlosti i njezinog balasta nećemo rešiti sve dok se s njom ne suočimo.
"A ako to nismo sposobni, voljni ili nemamo hrabrosti sami učiniti, onda neka nam u tome pomogne institucija kao što je Međunarodni sud. Kada o tome govorim, onda pretpostavljam da na obe strane postoji spremnost da se takvo suočavanje ne izbegne. Bez toga zaista nećemo napraviti ni korak dalje", istakao je Mesić.
Hrvatski predsednik je rekao da niko ne vrši pritisak na Srbiju da prizna Kosovo i da je "stvar Srbije, njenih institucija i - u krajnjoj liniji - njenih građana, kako će se postaviti prema realitetu koji je nepovratan".
Velike gužve na novosadskim ulicama
Zbog održavanja samita na novosadskim ulicama ponovo su gužve. Pojedine ulice u gradu su, bez prethodnog upozorenja, zatvorene za saobraćaj.
Ranije je saopšteno da se najviše izbegavaju Bulevar Mihajla Pupina, Jevrejska i Bulevar oslobođenja, kao i okoline hotela Park i hotela na Tvrđavi gde su smešteni učesnici.
Danas i sutra će policija najviše blokirati saobraćajnice u centru i ulice koje idu ka centru od Kaćkog i Varadinskog mosta i Novosadskog sajma.
Pošto policija ne daje nikakva zvanična saopštenja o povremenim zabranama kretanja, Novosađani treba da izbegavaju vožnju kolima, posebno večeras od 18 sati, sutra ujutro do 11 sati i ponovo u popodnevnim satima kada deo zvaničnika bude napuštao Novi Sad.
Za večeras je predviđena šetnja 14 državnika centrom Novog Sada od 19 časova, a ova šetnja će biti obezbeđena jakim kordonom policije tako da će i centar biti zatvoren za Novosađane.
Policija je u prethodnim danima najavljivala da se zastoji u saobraćaju neće ni osetiti za vrema trajanja Samita u Novom Sadu.
Novosađani koji su se zatekli u gradu nisu mogli da se kreću nigde jer je policija blokirala saobraćaj skoro u čitavom gradu pa su i vozači i pešaci čekali dva sata na podnevnom suncu kako bi opet mogli slobodno da se kreću po gradu.
Za vreme trajanja plenarne sednice Samita čak je i novinarama bilo onemogućeno slobodno kretanje i snimanje oko Izvršnog veća i Skupštine Vojvodine, pa tako nisu mogli da napuštaju Pres centar.
U protoklolu predsednika Republike su rekli za B92 da su mere obezbeđenja na najvišem nivou.
