Izvor: Politika, 06.Feb.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za porez na poslovni prostor 25.000 evra
Godišnja poreska obaveza za hiljadu kvadrata poslovnog prostora u Novom Sadu dostigla vrednost novog „mercedesa”
Papreni porezi na imovinu iznenadili su ovih dana većinu privrednika, iako su znali da im ove godine stiže novi način obračuna – prema tržišnoj vrednosti nekretnine. Moglo se, dakle, očekivati da će lokalne sredine povećati poreska zahvatanja koja su im pri ruci. Poslednji slučaj u Novom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Sadu, gde je za poslovni prostor od 1.000 kvadratnih metara razrezan godišnji porez od oko 25.000 evra, izazvao je ovih dana dosta pažnje. Pa i proteste.
Nebojša Berak, direktor firme „Monera”, javno je zatražio od grada da se izjednače porezi za pravna i fizička lica, jer sa visokim nametima ne može da opstane u poslu.
– Ovakva gradska odluka otvoreno je proterivanje investitora iz Novog Sada, jer su poreske stope na imovinu veće od kamate koje naplaćuju banke za investicione kredite. Evropske banke naplaćuju 0,75 odsto do 1,75 odsto kamate i od toga žive. Naše poreske stope dostižu dva odsto. To znači da za porez koji platim svake godine gradu poklonim novi mercedes ili garsonjeru – kaže Berak.
Prema njegovoj računici ko ima poslovni prostor od 100 kvadrata platiće porez od oko 1.000 evra. Na površinu od 500 kvadrata sleduje 11.000 evra, a za duplo veću površinu čak 25.000 evra.
– U Novom Sadu pri tom imamo 40.000 privrednih i fizičkih lica koji su na evidenciji EDB za plaćanje računa za struju, ali ne plaćaju porez. Zar ne bi bilo bolje da ovaj namet svi ravnomerno plaćamo. Ili ćemo mi što legalno poslujemo i redovno izmirujemo sve obaveze dobiti popust od pet odsto za struju, a ovi što godinama nisu plaćali dobiće 40 odsto popusta – navodi Berak.
Gradskom odlukom koja je na snazi od početka godine preduzećakojaimajuimovinuvrednijuod 10, a manjuod 25 miliona dinara trebalo bidaplate 40.000 dinara plus 0,6 odsto vrednostiimovine.
Poslodavci čija imovina je u rasponu 25 do 50 miliona plaćaju porez 130.000 dinara uz procenat vrednosti imovine. A na iznose veće od 50 miliona dinara sleduje porez od 380.000 dinara plus dva odsto vrednosti nekretnine.
Dragoljub Rajić, iz Unije poslodavaca, kaže da će ovo zatvoriti mnoge firme. Neki vlasnici prestaće da vode firme na adresama tih nepokretnosti. Mnogi razmišljaju i o zatvaranju preduzeća. Onima koji rade u iznajmljenim prostorima vlasnici, zbog visokih poreza, već najavljuju osetno veće zakupnine.
Tako se suština novog zakona o oporezivanju imovine, usvojenog u maju prošle godine, porez prema tržišnoj (realnoj) vrednosti, polako vraća kao bumerang ne samo lokalnim samoupravama u čijoj su nadležnosti, već i državi – pašće privredna aktivnost, skočiće siva ekonomija, a jedan deo ljudi ostaće bez posla i primanja, uveravaju poslodavci.
Aleksander Grunauer, vođa projekta u Nemačkoj organizaciji za međunarodnu saradnju GIZ, kaže da će novi način obračuna poreza za većinu pravnih lica značiti neuporedovo veći trošak, jer su do sada te obaveze plaćali prema dosta potcenjenoj knjigovodstvenoj vrednosti.
Zauzvrat im je ukinuta naknada za korišćenje zemljišta. Ona je predstavljala popriličnu stavku u njihovom poslovanju i uključena je u porez na imovinu. I što je najznačajnije konačno pravna i fizička lica imaju isti tretman.
Po njemu, međutim, ovakav sistem oporezivanja, prema tržišnoj vrednosti lako može pasti u vodu ukoliko lokalne samouprave ne primene realnu prosečnu tržišnu vrednost imovine u određenoj zoni i umesto toga uzmu nereprezentativne uzorke za procenu vrednosti imovine.
– Drugim rečima ako je osnovica, na primer, cena kvadratnog metra nerealna u jednom ili drugom smeru, sve ostalo, što je sistemski pravednije rešeno u novom zakonu nego ranije, pada u vodu. Isti problem nastaje ukoliko lokalne samouprave ne insistiraju na naplati poreza na imovinu ili selektivno primenjuju zakon pa veliki broj nekretnina ostane neobuhvaćen poreskom evidencijom. Zato je možda bolje pre povećanja dažbina da se pogleda ima li prostora za povećanje obuhvata onih koji su van evidencija. Odnosno, da se naplaćuje i od onih pravnih ili fizičkih lica koji su to, do sada iz raznih razloga, izbegavali, navodi Grunauer.
Prema podacima Uprave za trezor Ministarstva finansija u prvoj polovini prošle godine od pravnih lica je naplaćeno 5,2 milijarde dinara poreza na imovinu, a od fizičkih 6,1. Godinu dana ranije, 2012, pravna lica su platila sedam, a fizička 7,7 milijardi dinara.
M. Avakumović
objavljeno: 06.02.2014.
