Izvor: Press, 18.Okt.2012, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Socijalizam kriv za krizu
MMF: Dosadašnji slovenački model pokazao se kao neodrživ. EBRD: Pustite da uđu strani investitori
Kriza bi Sloveniju mogla da primora da postane šesta članica evrozone, i prva među bivšim socijalističkim zemljama, koja mora da zatraži paket pomoći da bi izbegla bankrot, ocenjuje američka novinska agencija Asošiejted pres, a prenosi Tanjug.
Direktni uzrok krize je nekontrolisano odobravanje kredita državnih banaka tržištu nekretnina >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << i neprofitabilnim kompanijama koje sada nisu u mogućnosti da otplaćuju te dugove.
Stop investitorima
Iako je to vidljiv uzrok krize, stručnjaci prepoznaju ključni uzrok - nikad završenu tranziciju od socijalizma ka slobodnom tržištu. Slovenija je, tvrde oni, imala prividnu modernizaciju ekonomije, umesto da bude obavljena privatizacija fabrika i druge imovine, državne kompanije uglavnom su ostale u javnom vlasništvu ili je struktura njihovog vlasništva mutna, a inostranim investitorima nije dozvoljeno da ulažu u slovenačku privredu.
- Slovenci nikada zaista nisu prigrlili kapitalizam - citira agencija AP slovenačkog sociologa Nika Tusa.
Iako se bez mnogo buke modernizovala, pridružila EU, izgradila infrastrukturu i moderne puteve, usvojila evro 2007. i imala najviše plate i visok životni standard, a većina ljudi uživala socijalne beneficije, u naizgled savršenom sistemu pojavile su se pukotine u vreme globalne finansijske krize iz 2008. Već 2009. godine BDP od oko 35 milijardi evra pao je više od osam odsto, sledili su pad izvoza i životnog standarda, rast nezaposlenosti, a nenaplativi krediti banaka dostigli su šest milijardi evra (17 odsto BDP-a). Situacija je danas tmurna, troškovi zaduživanja Slovenije dostigli su ovog leta sedam odsto, što je nivo koji je Grčku, Irsku i Portugal naterao da zatraže finansijsku podršku EU.
MMF upozorava da je „raniji slovenački ekonomski model neodrživ". A predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj Suma Čakrabarti nedavno je Ljubljani dao savet:
- U dugoročnom je nacionalnom interesu Slovenije da otvori svoju ekonomiju za strane investitore.
Privlačenje ulagača
Premijer Janez Jašna, uz velike otpore opozicije i sindikata, pokušava da kroz budžet za 2013. godinu napravi dobro poslovno okruženje koje bi privuklo ulagače, ali i ohrabrilo domaće kompanije da agresivnije pokrenu poslovanje.
Ljubljanski poslovni dnevnik „Finance" napravio je svojevrsni pregled šta biznisu donosi novi slovenački budžet za iduću godinu koji predviđa milijardu evra deficita (troškovi - 9,62 milijarde evra, prihodi - 8,61 milijarda).
Šta će od toga imati biznis, pita se „Finance", i nabraja:
- novi porezi koji će za oko jedan odsto doneti novi poreski prihod
- tri odsto veće akcize na energente, duvan i alkohol, što je bila posledica i ovogodišnjih povećanja.
- proširenje poreske osnovice i uvođenje poreza na dohodak za srednji poreski razred (svi sa poreskom osnovom od 69.313 evra)
- sniženje poreza na dobit na 17 odsto
- investicione olakšice za razvoj i istraživanja i do 100 odsto
- PDV: još se pregovara za koje će stvari povećati PDV
- veći nameti za emisije CO2 koje će najviše pogoditi prevoznike
- viša stopa poreza na motorna vozila
- uvodi se novi porez na čamce i jahte
- novi porez na privatne nekretnine (0,5 odsto na vredne više od milion evra i dva odsto na one vredne dva miliona evra)
- porez na kapitalnu dobit povećava se sa 20 na 25 odsto
- u budžet ulaze evropska sredstva za investicije i budžetske transfere - 1,44 milijarde evra: za novogradnje će se potrošiti 298 miliona evra, a opšine će dobiti 443 miliona evra (dva puta više nego ove godine)
- za plate i regrese potrošiće se 915 miliona evra - 4 odsto manje nego ove godine
- zbog penzijske reforme potrošiće se 1,42 milijarde evra - 4,2 odsto manje novca nego ove godine
- za kamate platiće se 723 miliona evra (ove godine 668 miliona), a najviše od te sume biće dato za državne obveznice.
Pogledaj vesti o: Nekretnine
