Izvor: Glas javnosti, 23.Avg.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sloveniji i Hrvatskoj nekretnine u Beogradu
BEOGRAD - Na spisku preduzeća čija je aukcija obustavljena, a koja raspolažu sa osnivačkim kapitalom bivših jugoslovenskih republika trenutno je 89 firmi sa sedištem u Beogradu, dok se 41 preduzeće nalazi u unutrašnjosti Srbije. Reč je o ukupno 130 firmi i njihova pretežna delatnost je trgovina, ali ima i transportnih, turističkih, ugostiteljskih i špediterskih preduzeća.
Prestonica prednjači po broju preduzeća sa osnivačkim kapitalom bivših jugoslovenskih republika, pa >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << će tako, ako Slovenci i Hrvati dobiju deo „kolača“ svojih nekadašnjih nekretnina, dobiti i zamašan poslovan prostor raspoređen u svim delovima grada.
U Beogradu svoje poslovne prostorije imaju preduzeća „Monting-atos“, „Derma“, „Šipad eksport-import“, „Šipad-komerc“, „Drvokomerc“, „Rade Končar - servis liftova“, „Energopetrol“, „Magros eksport-import“, „Birostroj“, „Koka“, „Merkantile“, „Adrija komerc“, „Transjušped“, „Jugoton“, Beokut“, „Delta ring“, „Naprijed“, „TMS trejd“, „Inter konim“, „Nehaj“, izdavačko preduzeće „Svjetlost“, „Sholes“, „Vijadukt“, „Atlas turs“, „Nova mladost“, „Feroelektro“, „Dimedijagrup“, „Ju tim rentakar“...
U Novom Sadu smešteno je jedanaest uglavnom trgovinskih firmi kao što su „Metalka pan“, „Interkomerc eksport-import“, „Poljoopskrba“, „Pan-grafika“, „Autotrejding pan“, „Jugoturbina“, a tu su još i preduzeće za iznajmljivanje vozila, turizam i trgovinu „Unisturs“ i špedicija „Interpan“.
ŠTA SRBIJA POTRAŽUJE?
Podatke o imovini srpskih preduzeća u bivšim republikama SFRJ prikupljalo je svojevremeno naše Savezno ministarstvo pravde. Prema toj evidenciji, imovinu u drugim republikama prijavilo je oko 300 preduzeća iz Srbije i oko 6.000 građana. Kada je reč o stanarskim pravima, broj onih koji potražuju se procenjuje na oko 60.000. U grupi srpskih firmi koje su imale imovinu u Hrvatskoj su se između ostalih našli i „Elektronska industrija Niš„, „Vinožupa“ Aleksandrovac, „Tigar“ Pirot, „Sintelon“ Bačka Palanka. Tu su još „Geneks“, „Ineks“, „Jugobanka“ i „Centrotekstil“. Procene su da je vrednost imovine srpskih firmi na teritoriji Hrvatske u momentu raspada bila 1,8 milijardi evra, a njihove u Srbiji oko 800 miliona evra.
U drugim gradovima Vojvodine takvih firmi je mnogo manje, pa tako u Subotici postoje četiri - „Merkator“, „Poljoopskrba“, „Voće-Subotica“ i „Poljokop“, u Pančevu tri - „Termomont“, „Jupeks“ i „Pan-ton“, u Rumi dve - „Zrno-Srem-Kop“ i „Unipromet“, dok se u Vršcu, Šidu, Baču, Adi, Irigu, Inđiji, Apatinu, Zrenjaninu i Sremskoj Mitrovici nalazi po jedno takvo preduzeće („Ratarstvo-Tovarnik“, „Likatrans“, „Industrija brusnih alata“, „Kompas“, „Krivaja-in“, „Stogram“).
U centralnoj Srbiji, tačnije u Kruševcu, sa „jugoslovenskim kapitalom“ je „Beoastra“, a u zapadnoj Srbiji - Loznici i Malom Zvorniku je po jedna takva firma. I Nišlije su svojim nekadašnjim sunarodnicima iz SFRJ omogućile da otvore šest preduzeća - „Agrariju“, „Inles“, „Inter-best“, „Frank-komerc“, „Gorenje-servis“ i „Koža - plastiku“.
Inače, u Agenciji za privatizaciju 25. jula prodato je šesnaest firmi koje su povezane osnivačkim kapitalom sa imovinom u bivšim jugoslovenskim republikama. Reč je o firmama „Mirna trgovina“, „Beoprevoz“, „Hidrogradnja komerc“, „Beoinduplati“, „Jugradis“, „Semenarna“, „Elektrkovina“, „Ključ komerc“, „Kontinentalšped“, „Energo-beoinženjering“, „Servis specijalnih vozila“, „ATM“, „Niš herc“, „Reko“ iz Bora, „Inles komerc“ iz Ćuprije, „Srpski opanak“ iz Valjeva.
Kupci tih preduzeća koja uglavnom imaju nekretnine, odnosno kancelarije i poslovni prostor u Beogradu, ali i u unutrašnjosti nisu bili previše uznemireni činjenicom da kupuju firme koje mogu da budu predmet spora između Srbije, Hrvatske i Slovenije.
Ministar ekonomije Mlađen Dinkić najavio je da će se do daljnjeg obustaviti aukcijske prodaje preduzeća sa osnivačkim kapitalom bivših SFRJ republika, po osnovu Uredbe koju je donela prethodna tehnička vlada, dok je ne prouče eksperti za sukcesiju. Zbog te uredbe u više navrata protestovale su Slovenija i Hrvatska tražeći njeno povlačenje.
