Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Jul.2020, 13:45

Raste interesovanje za kuće na selu, u Ruskom Krsturu najviše se traže odmah useljive

Epidemija koronaivirusa je uticala na sve segmente života i privrede, pa tako i na tržište nekretnina. Za vreme restriktivnih mera, a posebno za vreme policijskog časa pokazalo se da je dobro imati kuću na selu ili vikendicu, pa je tako i sve veća potražnja za takvim nekretninama. U Ruskom Krsturu ima puno praznih kuća, međutim, ne postoje tačni podaci o tome koliko njih je na prodaju. Iako vlada mišljenje da su kuće >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << jeftine, cene onih koje su useljive i nisu tako niske.

Kristijan Njaradi je pre nekoliko godina kupio kuću u Ruskom Krsturu i, po njegovom viđenju, u selu postoje četiri vrste kuća na prodaju.

"Ima starih kuća od naboja, u čiju adaptaciju treba uložiti dosta novca, ili je srušiti pa izgraditi novu. Druga varijanta je pola od naboja – pola od cigle, zatim ima novih kuća koje su nam bile skupe. Mi smo se odlučili za kuću čija izgradnja nije završena. To je nova kuća, ali treba dosta ulaganja i posla da bi se mogli useliti. Nije imala beton, ni prozore, bila je manje kvadrature, tako da smo jedan deo morali nadograditi", objašnjava Kristijan.

Nataša Hajduk i njen momak su nedavno kupili kuću u Ruskom Krsturu i, kako kažu, nisu dugo tražili.

"Pogledali smo pet-šest kuća i ovu poslednju smo odmah kupili. Želeli smo malo bolju kuću, u koju ne bismo morali puno ulagati, a koja bi nam se uklopila u naš budžet. Iako kažu da u Krsturu ima dosta praznih kuća, većina je stara, a onih nekoliko koje smo obišli bile su u dobrom stanju, međutim kod nekih nam cena nije odgovarala, ili nam se nešto drugo nije svidelo", kaže Nataša.

Lakše je prodati useljivu kuću

S obzirom na to da u Ruskom Krsturu ne postoji agencija za nekretnine, o ponudi kuća zainteresovani saznaju preko društvenih mreža, zatim od poznanika, a jedno od izvora su i advokati.

"Ponuda kuća je velika, s obzirom na to da ima dosta praznih kuća. Po mom dosadašnjem iskustvu, bolje i malo skuplje kuće se brže prodaju. Mladi bračni parovi, ili momak i devojka koji planiraju zajednički život kupuju kuće koje su useljive i koje ne zahtevaju adaptaciju. Potražnja za takvim kućama je solidna, čak i dobra, a slabo je interesovanje za stare kuće. Tu su eventualno komšije zainteresovane, ili recimo neko kupuje zbog placa", smatra advokat Joakim Hardi.

Već nekoliko godina notari overavaju kupoprodajne ugovore i oni su dužni da upozore stranke o uslovima prodaje. Sam objekat za stanovanje mora biti legalizovan, a recimo u opštini Kula nije problem ako pomoćni objekti nisu legalizovani, kaže Hardi.

Teško do kredita za kuću na selu

Osim pronalaženja odgovarajuće kuće, često je problem skupiti novac za kupovanje. Sonja Aleksić i njen suprug su tražili kuću u Kuli ili Ruskom Krsturu i planirali su uzeti stambeni kredit.

"Kad smo gledali kuće u Kuli i rekli da želimo podići stambeni kredit u agenciji su nam rekli da za nas nema kuće, s obzirom na to da mnoge nisu legalizovane. Da biste dobili kredit treba imati od 30 pa do 50 odsto učešća, a nažalost, mi taj novac nemamo. Mi smo jedan mladi bračni par, koji želi pronaći svoje gnezdo, a to je teško, posebno ako se radi o kući na selu. U tom slučaju banke traže hipoteku na nepokretnost koja ima veću vrednost od one koju kupujete", kaže Sonja.

Naši sagovornici kažu da useljive kuće koje ne zahtevaju mnogo ulaganja koštaju oko 20.000 evra, a kupci za kuću u Ruskom Krsturu nisu spremni dati više od 25.000 evra. Primetno je da živeti na selu više ne znači baviti se poljoprivredom, s obzirom na to da ima mladih koji se, zbog mogućnosti rada od kuće, odlučuju za život na selu.

Za sada nije primetan veliki porast potražnje nekretnina u ovom mestu, međutim, nastupni period će pokazati je li nam epidemija promenila odnos ka selu i mišljenje o životu izvan grada.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...