Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 09.Okt.2014, 16:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Goli otok spomen-područje

Udruženja Goli otok "Ante Zemljar" i Documenta pozvala su danas hrvatsku Vladu i Sabor da proglase Goli otok spomen- područjem, mestom sećanja na sve kažnjenike nekadašnjeg logora u SFRJ, u doba Josipa Broza Tita.

Dugogodišnja inicijativa Udruženja Goli otok za institucionalnim pozicioniranjem budućeg memorijalnog centra na tom ostrvu još jednom je aktuelizovana u kontekstu "Projekta 100" Kancelarije za upravljanje državnom imovinom, koji prikuplja predloge o tome kako >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << staviti u funkciju stotinu nekretnina u državnom vlasništvu.

"Od Vlade očekujemo da ovu temu hitno uvrsti na dnevni red Sabora jer nema nikakvog razloga za odlaganje. Vlada može da zaustavi propadanje spomen područja", rekla je šefica Documente - Centra za suočavanje s prošlošću, Vesna Teršelič.

"Neprihvatljivo je da se nastavlja nepravda prema zatvorenicima i da nove generacije nemaju priliku na licu mesta da uče šta se tamo dogodilo", kazala je ona.

Iako je Sabor podržao inicijativu još 2005., tri su uzastopne Vlade odgovorne što se svaki dan na Golom otoku uništava šta je preostalo, dodala je, i naglasila da je neshvatljivo što Ministarstvo kulture ne ulazi u konkurse na evropskom nivou za realizaciju projekta jer je reč i o zatvorenicima iz Italije, ali, osim Hrvatske, i iz drugih postjugoslovenskih zemalja.

Teršelič je upozorila da treba gledati i na ekonomsku dimenziju programa vodeći računa da bi uz spomen kompleks trebalo razmisliti i o turističkim sadržajima.

"Zajednički naziv svih onih koji su bili zatvoreni na Golom otoku nije informbiroovci, niti komunisti, niti levičari, ako bi trebalo da nađemo zajednički naziv za sve one koji su tamo bili zatvoreni, on bi bio - nisu bili poslušnici", rekao je predsednik saborskog Odbora za ljudska prava i prava nacionalnih manjina Furio Radin.

Od dolaska prve grupe kažnjenika na Goli otok prošlo je 65 godina.

U periodu od 1949. do 1956. osuđeno je više od 16.000 ljudi na prevaspitanje i društveno koristan rad u trajanju od šest meseci do dve godine a manji broj ljudi i na višegodišnje zatvorske kazne po osnovu IB-a.

Prema podacima udruženja "Ante Zemljar", više od 13.000 ljudi je u ropskim uslovima odslužilo kaznu na Golom otoku, a ostali u drugim zatvorima i kaznionicama širom Jugoslavije. Smatra se da 400 ljudi to nije preživelo, prenela je agencija Hina.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...