Izvor: Večernje novosti, 18.Jul.2015, 15:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Država ne zna šta ima

OD ukupno oko šest milijardi dinara koliko je, prema podacima Trezora, država prihodovala od iznajmljivanja nekretnina u 2013. godini, samo je 852 miliona završilo u republičkoj kasi. Ostatak se našao na računima korisnika javnih sredstava - pokrajina, lokalne samouprave, javna preduzeća... Vlada Srbije nema kontrolu raspolaganja državnom nepokretnom imovinom zbog čega se propušta prilika da se uvećaju prihodi u republičkom >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << budžetu. Zapravo, država još ne zna koju sve imovinu poseduje i kolika joj je vrednost. Do danas je popisano samo sedam milijardi 112 miliona državnih kvadrata vrednih svega 683 milijarde dinara. Tačnije, u zvaničnoj evidenciji, za samo 20 odsto nepokretnosti je iskazana vrednost. Ovo je rezime izveštaja o reviziji svrsishodnosti poslovanja - "Raspolaganje nepokretnostima u svojini Republike Srbije", koji je uradila Državna revizorska institucija i juče predstavila prvo Odboru za finansije Skupštine Srbije, a potom i medijima. Na "meti" revizora bila je Republička direkcija za imovinu. Kako kaže Radoslav Sretenović, predsednik Državne revizorske institucije, Direkcija za imovinu nije uspostavila jedinstvenu evidenciju državnih nepokretnosti, a u bazi podataka bilo je ukupno 551.946 unosa. Taj broj ne znači i broj popisanih nepokretnosti. Jer, na primer zgrada ministarstava u Nemanjinoj ulici u Beogradu, iako je jedna celina, upisana je po delovima u bazu podataka čak 31 put, dok je zgrada Ministarstva finansija upisana 11 puta. Dakle, evidencija nije pouzdana i nimalo ne odgovora stvarnom stanju na terenu. - Država već dvadeset godina nema evidenciju niti kontrolu nad raspolaganjem nekretninama u svom vlasništvu, pa je usled toga propuštena prilika da se po tom osnovu uvećaju i prihodi - istakao je Sretenović. - Revizijom je utvrđeno da Vlada nema organizovan sistem raspolaganja nepokretnom imovinom u Srbiji, da pored toga korisnici raspolažu nepokretnostima bez saglasnosti Republičke direkcije za imovinu i zaključka Vlade, da korisnici ne primenjuju tržišne principe i ne sprovode neophodne mere. DRI je zato Vladi preporučila da krene u izradu strategije i plana upravljanja i raspolaganja nepokretnostima, da naloži Ministarstvu finansija da normativno uredi način i rokove sprovođenja propisa za korisnike budžetskih sredstava, da zaduži organ koji će izvršiti popis, da zaduži Republički geodetski zavod i Republičku direkciju za imovinu da formiraju evidenciju o nepokretnostima... Vrhovni državni revizor Svetlana Toma Anokić, istakla je da sada ne može da se utvrdi koliki su gubici države jer nije utvrđeno činjenično stanje čime država raspolaže. Loši propisi, njihova neusaglašenost otvorili su prostor za ovako nedomaćinsko gazdovanje državnom imovinom u protekle dve decenije. Uz to, s obzirom na to da je ovo revizija svrsishodnosti poslovanja, DRI nema osnov da podnese prijave, ni prekršajne niti krivične. UNOSI Od ukupno 551.946 unosa u bazu podataka Republičke direkcije za imovinu, 441.516 nema iskazanu knjigovodstvenu revalorizovanu vrednost, za 7.027 nije naveden naziv korisnika, 165. 147 nije svrstano u vrste i podvrste nepokretnosti, a 2.651 je bez naziva vrste nepokretnosti. NA LISTI 100 ZAKUPACA Prema podacima koje je "Novostima" dostavila Republička direkcija za imovinu, trenutno ova institucija ima ukupno 100 ugovora sa zakupcima državnih poslovnih kvadrata. Uz to, Ministarstvo odbrane kao korisnik državne imovine ima 22 ugovora o zakupu nepokretnosti. Hoće li ove nekretnine biti i predmet prodaje po predloženom zakonu o prodaji određenih nekretnina u svojini Republike, koji je ušao u skupštinsku proceduru, još nije poznato. Na spisku zakupaca kod Direkcije za imovinu su, primera radi, firme "Hleb i kifle", "C market", "službeni glasnik", "VIP mobil", "Sberbanka", "Telekom Srbija"...

Nastavak na Večernje novosti...