Izvor: Vesti-online.com, 22.Jan.2012, 13:21   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Balkan na dobošu (1): Rasprodaja ljudskih duša

Banke u Srbiji stavile su šapu na više od 300.000 nekretnina koje su građani i firme dali pod hipoteku da bi dobili kredit, na licitaciji su stanovi, šume, traktori, veš-mašine, cigle i crepovi. Četvrtina Srbije živi u dubokoj bedi, polovina Hrvatske se prebrojava od danas do sutra, svaki drugi Crnogorac se približio apsolutnom siromaštvu.

Srbija se vratila u srednji vek.

Čak dva miliona građana živi u dubokoj bedi. Na državnom kazanu hrani se 40.000 >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << duša, a ta cifra bila bi i deset puta veća da ima para za otvaranje novih narodnih kuhinja, jer gladnih usta sve je više.

Socijalnu pomoć u Srbiji prima čak pola miliona ljudi, a već se zna da će ove godine neku vrstu socijalne pomoći u našoj zemlji primati više od 800.000 građana.

Prosečna plata u Srbiji iznosi oko 365 evra, a sve što zarade građani Srbije daju za hranu, a plaćanje komunalija i struje odlaže se u nedogled. Naime skoro pola miliona ljudi prima minimalnu platu koja iznosi tek 173 evra.

Prvi osnovni sud u Beogradu trenutno ima u procesu više od 1,8 miliona predmeta u kojima poverioci preko suda traže naplatu neplaćenih računa za razne komunalne usluge, a među njima ubedljivo prednjači infostan (računi za grejanje, vodu, odnošenje smeća...).

Samo u Beogradu Infostan ima oko milion predmeta, dok ostali poverioci kao što su Elektrodistribucija, Telekom i Parking servis imaju znatno manje.

Stoga su sve češći naslovi u novinama "zbog duga za grejanje - zaplena stana", ili "zbog neplaćene struje - nameštaj na dobošu"...



Ekonomista Branko Dragaš kaže da su beda, čemer i apatija odavno zahvatili ove prostore, a 60 odsto građana Srbije živi na granici totalnog siromaštva.

- Ova Vlada je zemlju dovela na granicu bankrota koji će se uskoro i dogoditi, jer naši političari nameravaju da zemlju u 2012. godini zaduže za 4,08 milijardi evra - kaže dr Dragaš.

- Stanje su pogoršale banke koje bave zelenašenjem, pa su potpuno uništile građane koji su uzeli kredite indeksirane u švajcarskim francima.

Svaki građanin Srbije, prema podacima Udruženja banaka, duguje bankama po 818 evra, što je oko 2,2 prosečne plate.

Banke u Srbiji stavile su šapu na više od 300.000 nekretnina, koje su građani i firme dali pod hipoteku da bi dobili kredit. Poseban problem oko vraćanja duga ima oko 30.000 građana koje je stambene kredite uzelo u švajcarskim francima.

Spisak građana i malih firmi koji ne mogu da otplaćuju uzete kredite sve je duži. Na doboš odlaze stanovi, kuće, vikendice, placevi, poslovni prostor, njive, šume, mašine, automobili... Prema nezvaničnim podacima, na dobošu je više od 1.000 nekretnina.

U problemu nisu samo kreditno zaduženi, nego i žiranti, najčešće najbliža rodbina, prijatelji, kumovi... Na sajtovima banaka, ali i specijalizovanih portala, mogu da se vide sve nekretnine sa cenovnicima, a adrese su od Subotice do Babušnice.

Vladimir Vujović, vlasnik sajta Doboš, specijalizovanog za prodaju imovine dužnika, kaže da se na njihovom sajtu nalazi trenutno oko 400 oglasa za prodaju nekretnina.

- Na prodaju je oglašeno 400 kuća i stanova, 290 vozila, 148 mašina i opreme, a imamo 220 oglasa iz kategorije "ostalo", a pod tim se podrazumevaju bela tehnike, građevinski materijal, od crepova do cigli - priča Vujović.

- Oglase daju banke i lizing kompanije, a najviše stanova koji se nude je iz Beograda i Novog Sada.

Sociolog Milan Nikolić kaže da po pravilu stradaju mali ljudi koji nemaju novca i opstaju tako što ne plaćaju račune.

- Čvrsta ruka zakona pokazuje se na običnim građanima, jer je tako najlakše, a niko neće da ode kod Miškovića ili Beka i da kaže: "Ajde sada platite sve što dugujete državi, jer ste industrijsko zemljište pretvorili u stambeno" i tako redom - kaže dr Nikolić.

I vlasnici nekretnina čiji dugovi za godinama neplaćen porez na imovinu premašuju milion dinara biće prvi na udaru prinudne naplate, što znači da bi mogli da ostanu bez svojih kuća i stanova. Reč je o, kako kažu u Upravi javnih prihoda, o običnim ljudima, a ne firmama. Od 10 najvećih dužnika grad potražuje 20 miliona dinara. Ako ne izmire obaveze, vrednost njihovih nepokretnosti utvrdiće stručni procenitelji, a one će potom biti prodate na javnoj licitaciji.

Makedonija - 580 evra

Srbija - 818 evra

Slovenija - 3.570 evra

Hrvatska - 3.888 evra

Grčka - 8.100 evra

                   prosečna plata    plata poslanika

Italija                       1.150              11.283

Grčka                      800                 9.869

Hrvatska                  730                 2.500

BIH                         400                 2.570

Srbija                      365                 750

Makedonija              343                 1.000

Slovenija                 985                 3.000

Crna Gora               470                2.500

Prosečan Hrvat je u većoj dubiozi od građana Srbije, jer je dužan 3.888 evra ili četiri prosečne plate. Situacija je teška i u susednoj Hrvatskoj gde više od 700.000 domaćinstva, koja žive od danas do sutra, odnosno imaju problema s podmirivanjem osnovnih troškova života. Pošto, prema poslednjim podacima o stanovništvu, prosečno domaćinstvo ima tri člana, moglo bi se reći kako 2,1 miliona građana Hrvatske nema svetlu budućnost. A to znači polovina Hrvatske.

Situacija u Bosni i Hercegovini nije ništa bolja, jer prosečna četvoročlana porodica u toj državi duguje čak 13.000 KM (6.500 evra). Polovinu duga potražuju banke za kredite, a drugu polovinu strani poverioci za kredite odobrene državi. Na kraju, dug države otplaćuju građani koji svojim novcem i pune budžete. U proseku, svaki građanin Bosne i Hercegovine od novorođene bebe do najstarijeg penzionera, dužan je bankama i stranim poveriocima 3.277 KM (1.638, 5 evra).

Prema podacima Monstata skoro polovina crnogorske populacije nalazi se u zoni siromaštva, a smanjenje prihoda od samo 10 odsto dovelo bi ih ispod linije apsolutnog siromaštva. Dakle, skoro 330.000 građana Crne Gore živi u zoni siromaštva, a svega jedna osmina prima socijalnu pomoć (od 60 evra za jednočlanu do 115 evra za porodicu sa pet i više članova). Deluje zastrašujuće, ali samo tokom jednog vikenda u humanitarnoj akciji u turističkom Herceg Novom oko 3.000 ljudi prijavilo je da su - gladni.

Anketa Eurobarometra je pokazala da gotovo svako drugo domaćinstvo i u članicama Unije život planira dan po dan. Najviše nezaposlenih imaju Grčka i Španija, gde je svaka druga osoba mlađa od 25 godina bez posla. Zato sve više ljudi iz kriznih zemalja traži posao u Nemačkoj, tvrdi Monika Ferhagen, direktorka Centralne službe za posredovanje stručnjaka iz inostranstva. S druge strane, oko 9.400 ljudi napustilo je prošle godine Nemačku u potrazi za poslom. Omiljene zemlje za rad jesu Švajcarska i Austrija, ali i Holandija.

Nastavak na Vesti-online.com...