Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 31.Okt.2010, 13:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Počinje Nedelja štednje

BEOGRAD -

Nedelju štednje, koja počinje danas i traje u prvoj nedelji novembra, Srbija dočekuje sa ukupnom sumom od oko 6,7 milijardi evra štednje u bankama, od čega je oko 6,3 milijarde u devizama, i vraćenim poverenjem u domaće banke, posle svetske ekonomske krize tokom koje je, krajem 2008. i početkom 2009. godine iz domaćih banaka povučeno oko milijardu evra.

Svetski dan štednje ustanovljen je 31. oktobra 1925. godina na skupu bankara iz 25 zemalja u Milanu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << kada je osnovan Međunarodni institut za štednju. Istovremeno je ustanovljen Svetski dan štednje koji od tada, na razne načine, obeležavaju pre svega banke i finansijske institucije.

Da bi podstakla dinarsku štednju u našoj zemlji, Narodna banka Srbije (NBS) je krajem oktobra donela odluku da banke oslobodi izdvajanja obavezne rezerve na oročenu dinarsku štednju, položenu u Nedelji štednje, uz uslov da ta dinarska štednja bude bez valutne klauzule.

U prethodnim godinama, ukupna devizna štednja građana u poslovnim bankama u Srbiji je beležila konstantan rast, a izuzetak je bila 2008, kada je krajem godine zavladala kriza poverenja u kojoj je povučeno blizu milijardu evra devizne štednje.

Domaći analitičari procenjuju da se, i pored uočljivog trenda rasta devizne štednje, bar još oko tri milijarde evra nalazi "u slamaricama".

Srbija je jedna od istočnoevropskih zemalja sa najvećim procentom evroizacije - više od 70 odsto aktive i pasive bankarskog sektora vezano je za stranu valutu ili je indeksirano u njoj.

Razlog je, pre svega, psihološke prirode, jer je nestabilan period od prethodnih dvadesetak godina doveo do toga da su građani više koristili stranu nego domaću valutu, kako za štednju, tako i za kreditiranje.

NBS je tokom oktobra objavila istraživanje pod nazivom "Analiza isplativosti dinarske i devizne štednje", koja ide u prilog štednji u domaćoj valuti. Tim ispitivanjem obuhvaćen je period od 10 prethodnih godina, uz uvažavanje kamatnih stopa, kretanja kursa, poreskih i drugih olakšica i slično.

Došlo se do zaključka da bi štednja u dinarima bila isplativija nego štednja u stranoj valuti, a razlog su znatno više kamatne stope na dinarsku nego na deviznu štednju i povoljniji poreski tretman dinarske štednje, s obzirom na to da se od 2005. godine ne plaća porez na prihode od kapitala na dinarsku štednju.

Trenutni važeći porez na deviznu štednji iznosi 10 odsto, a ranije je bio i 20 procenata.

U analizi NBS je navedeno da, ukoliko je deponent u januaru 2001. godine uložio 1.000 evra u dinarima - na dan 30. aprila 2010. godine dobio bi 2.816 evra, dok bi u istom periodu na 1.000 evra uloženih u evrima dobio svega 1.747 evra.

U analizi NBS navedeno je da je u periodu od 2001. do aprila 2010. godine dinarska štednja povećana 7,5 puta - sa 1,558 milijardi dinara (26 miliona evra) na 11,646 milijardi dinara, dok je devizna štednja uvećana gotovo 20 puta i krajem aprila 2010. godine iznosila oko 6,27 milijardi evra.

Udeo štednje oročene do godinu dana povećan je sa 11 odsto u 2001. na 27,5 procenata u aprilu 2010. godine, dok je udeo štednje po viđenju smanjen.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...