Izvor: Politika, 18.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vojnički dani u Noting hilu
Dopisnik „Politike” prvi srpski novinar u bazi Kfora na severu Kosova
Leposavić – Na samo 500 metara od magistralnog puta Kosovska Mitrovica – Leposavić i nepun kilometar od centra varoši smeštena je, po drugi put, francuska baza Noting hil. U njoj su od avgusta 2006. godine ponovo stacionirani vojnici NATO-a koji se smenjuju na četiri ili šest meseci, kako komanda odluči. Trenutno su u bazi Kfora, koja je pod francuskom komandom i pripada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Taktičkim snagama „Sever”, francuski i italijanski vojnici. Ima ih nešto više od tri stotine. Posle skoro dve godine bezuspešnog traženja dozvole da uđemo u bazu, juče nas je, ipak, primio komandant, potpukovnik Emanuel Violant Šarbui.
Bez ikakve kontrole prolazimo ulaznu kapiju Noting hila, pošto smo najavljeni, a vodi nas prevodilac i oficir za štampu iz komande Kfora iz Novog Sela Mađunskog, poručnik Gijom Kuro.
Iako naglašavamo da dugo čekamo da budemo primljeni, tešimo se što je „Politika” prva srpska redakcija čiji je izveštač uspeo da uđe u bazu o kojoj građani, ne samo leposavićke opštine, već i celog severa Kosova, ispredaju razne priče.
Odmah pitamo – zašto su se vojnici Kfora ponovo vratili na sever Kosova? Da li je to slučajno ili možda, kako se čuje, zato da bi Kfor sprečio eventualno odvajanje severa Kosova od ostalog dela pokrajine.
Kao i svaki oficir visokog ranga, Gijom Kuro odgovara da je Kfor ponovo tu kako bi garantovao sigurnost za sve građane. Tako je, recimo, Kfor bio tu i 19. februara ove godine i intervenisao na kontrolnom punktu Jarinje. Ostaje bez odgovora naša konstatacija da je Kfor mnogo pre ipak došao u Popovačko polje, gde je i smeštena baza na prostoru dužine 500 i širine 200 metara.
Iako su zaduženi za „garantovanje mira u opštini Leposavić”, vojska može da reaguje i deluje na celoj teritoriji severa Kosova, a, ukoliko je potrebno, u pomoć joj mogu priteći i ostali vojnici sa Kosmeta. Donedavno je u bazi bilo austrijskih, španskih, ali i američkih vojnika, koje narod, mora se priznati, nije blagonaklono gledao. Zapravo, mnogi su bili spremni da dolazak američke vojske protumače kao da se nešto ovde sprema i da Albanci ponovo spremaju jednu od svojih „oluja”. Iako nismo dobili odgovor na pitanje da li će u sledećoj smeni biti američkih marinaca koje smo prethodni dan sretali u bazi, rečeno nam je da italijanski vojnici odlaze, francuski ostaju, ali je vojska, bez obzira na to iz kojih država njeni pripadnici dolaze, pod francuskom komandom.
Vojnici su smešteni u kontejnere, ili u šatore, a svaki ima klima-uređaj. U kuhinji čistoj „kao u apoteci” nema nikoga. U ogromnim frižiderima smeštena je hrana za vojsku, koju sprema civilno lokalno stanovništvo, ali pod komandom vojnog kuvara.
Obilazimo kamp. Za razliku od bodljikave žice i džakova peska kojima je baza opasana, betonski zidovi odvajaju vojne spavaonice od prostora na kojima su smešteni agregat, rezervoari sa benzinom i naftom koji se skladište u ogromnim cisternama. Iako baza ima poligon za sletanje i uzletanje helikoptera, nema svoju helikoptersku jedinicu.
Sa smehom je primljeno naše pitanje da li je istina da ispod nivoa baze postoje podzemna utvrđenja i podzemni hodnici o kojima narod ispreda priče. Kazuje nam komandant da je sve otvoreno, „sve se vidi”, „nikakvi tajni kanali i podzemne helikopterske piste ne postoje”. Sa osmehom, ali i nevericom, dočekano je i pitanje da li možda u vojsci Kfora ima vojnika albanske nacionalnosti.
Pitamo kako se odvija jedan vojnički dan. Sigurno ne kao u većim bazama, kao što je, recimo, Bondstil. Ovde se vojnici kada imaju slobodnog vremena bave sportskim aktivnostima. Voze bicikl, igraju odbojku na pesku, bave se drugim sportovima, a, ukoliko nemaju vojne obaveze, kao „i sav ostali svet” odmaraju se i, većinom, kako čujemo, iščekuju dan kada će se vratiti svojim kućama.
Šetamo po kampu, zavirujemo u svaki kutak. Ništa neobično što bi nam privuklo pažnju. Naišli smo i na tri žene u civilu. To su Srpkinje koje rade u kuhinji.
U Noting hilu, među 350 vojnika, koliko ih najviše bude u nekoj od smena, nađu se i žene. Ovde ih je pet odsto. One imaju ista zaduženja kao i muškarci.
Ne zna se do kada će vojnici Kfora da ostanu u Popovačkom polju. Pozivaju se na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN koja im garantuje prisustvo na ovim prostorima. Čujemo da imaju dobru saradnju sa seoskim stanovništvom, da redovno obilaze teren, pomažu ljudima kad god je potrebno, a seljani iz obližnjeg sela pričaju da im je Kfor svojevremeno pomogao pri izgradnji seoskog puta. U znak zahvalnosti, meštani su napravili bogatu večeru, a jela se prasetina i pila domaća šljivovica. Francuski komandant kaže da se vojska trudi da ne remeti mir seljanima, da ne pravi buku, a i ako neki put nešto pokvare, tu su da odmah i poprave.
Izlazimo iz baze u pratnji komandanta, dok se za nama ponovo zatvaraju dve metalne rampe. Na osmatračnici vojnik koji, okrećemo se, gleda za nama dok zamičmo putem koji je obeležen do samog Ibra koji teče na nekih dvadesetak metara od baze.
Biljana Radomirović
[objavljeno: 19/07/2008]
