Izvor: Blic, 03.Apr.2008, 17:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Makedoniji napeto, euforija u Zagrebu
Savet šefova država i vlada članica NATO u Bukureštu doneo je juče odluku da Hrvatskoj i Albaniji uputi pozivnicu za članstvo, dok je Makedonija nije dobila, zbog očekivanog veta Grčke povodom spora oko imena bivše jugoslovenske republike.
„Ovo je poraz NATO principa slobode, demokratije i politike otvorenih vrata", izjavio je Antonio Milošoski, šef makedonske diplomatije, i saopštio da makedonska delegacija ranije napušta samit >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da bi „bila sa svojim narodom".
Član makedonske delegacije Nikola Dimitrov je izrazio veliko razočaranje zbog negativnog stava prema ulasku Makedonije u NATO i upozorio da će to „destabilizovati situaciju u regionu".
Ceremonija uručenja poziva Albaniji i Hrvatskoj za ulazak u Alijansu bila je odložena 90 minuta zbog rasprave da se Makedoniji ponudi „uslovno članstvo" u NATO. Politički analitičari smatraju da gubitak izgleda da uskoro postane član NATO i EU, za Makedoniju znači neizvesnu budućnost i mogući raspad krhke koalicione vlade, koja je dve nedelje pred samit s mukom prevazišla raspad samo zbog šansi za prijem zemlje u Alijansu.
Svoje žaljenje zbog stavljanja Makedonije na led je izrazio i američki predsednik Džordž Buš, uz opasku da problem oko imena mora brzo da bude rešen, dok su pojedini makedonski analitičari predložili da Makedonija tuži Grčku Međunarodnom sudu pravde zbog kršenja Privremenog sporazuma, potpisanog 1995. godine. Indeks na makedonskoj berzi juče je posle objave da ta zemlja neće postati članica NATO pao za 8,4 odsto, što je najveći pad u jednom danu koji je ta berza zabeležila.
Prema informacijama iz grčkih izvora, stav Atine da blokira članstvo Makedonije podržali su Francuska, Italija, Španija, Island i Luksemburg, dok su Mađarska, Belgija, Holandija i Nemačka „pokazale razumevanje za grčke argumente". Za poziv Skoplju bez ikakvih uslovljavanja izjasnili su se Turska, Slovenija, Češka, Estonija i Litvanija.
Vest o izostanku poziva u NATO izazvala je ogromno razočaranje i ogorčenje u Skoplju, gde se ocenjuje da je učinjeno sve što je trebalo kada su u pitanju reforme i učešće vojnika u misijama, ali da su građani ove zemlje kažnjeni „zato što su Makedonci". U Zagrebu je, sa druge strane, poziv iz Bukurešta dočekan sa euforijom. Predsednik Stjepan Mesić i premijer Ivo Sanader smatraju da je to veliko priznanje Hrvatskoj, da je „dobar signal" i EU da je Hrvatska „zrela" da postane članica i te organizacije, a da će ulazak u NATO imati i pozitivan ekonomski uticaj na Hrvatsku, jer će ohrabriti strane investitore. Za godinu dana Hrvatska treba da potpiše sporazum o članstvu. Članstvo u Alijansi podržavaju gotovo sve hrvatske političke stranke, ali opozicija,traži raspisivanje referenduma o tako važnom pitanju.
Zagreb dočekuje Buša
Američki predsednik Džordž Buš danas po podne dolazi u dvodnevnu posetu Hrvatskoj, tokom koje će se obratiti građanima na Trgu Svetog Marka, između zgrade Vlade i Sabora, ali će građani morati da imaju specijalne pozivnice i da prođu strogu kontrolu.
U gradu su pooštrene mere bezbednosti, a policija je za kretanje u centru preporučila pešačenje ili javni prevoz, uz napomenu da će se parkirana vozila uklanjati. Na aerodromu će u petak i subotu vladati poseban režim, škole u delovima grada gde će proći povorka radiće skraćeno, a neke prvoligaške fudbalske utakmice koje se igraju u gradu pomerene su za nedelju. Ranije najavljeni „Antibušov miting" na Cvjetnom trgu došao je u pitanje, jer su organizatori dobili obaveštenje da će policija zabraniti održavanje tog skupa. Predsednik Mesić prirediće svečanu večeru za Buša, kojeg prati supruga Lora i državni sekretar Kondoliza Rajs. Potpredsednik Samostalne demokratske srpske stranke Milorad Pupovac rekao je da na obraćanju predsednika Buša na Markovom trgu neće biti zato što se ne slaže s politikom američkog predsednika.
Češka potpisala sporazum o štitu
SAD i Češka postigli su saglasnost o razmeštanju američkih postrojenja na njenom tlu. Američko-češki sporazum, koji će biti potpisan u maju, predviđa izgradnju radara na teritoriji Češke koji će pratiti moguća lansiranja balističkih raketa iz otpadničkih zemalja, pre svega iz Irana. Radar će biti povezan sa drugim elementima nove PRO, uključujući rakete presretače koje SAD nameravaju da stacioniraju na teritoriji Poljske. Prema najavama zapadnih agencija, na samitu NATO podržan je i plan SAD o izgradnji sistema protivraketne odbrane u Evropi.
