Izvor: S media, 25.Sep.2011, 00:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štit NATO pretnja i za Srbiju
Postavljanje američkih raketnih baza u Rumuniji aktivna je pretnja i Srbiji. Iako vojno neutralna, Srbija može da bude kolateralna šteta eventualnog raketnog udara, ocenjuju srpski vojno-bezbednosni stručnjaci.
Samo dva dana posle potpisivanja ugovora o postavljanju američkog raketnog štita u rumunskoj avio-bazi „Deveselu“, Vašingon je 15. septembra overio sporazum s Poljskom, da i na njenoj teritoriji do 2018. izgradi identičnu raketnu bazu. Rusija je kratko >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << odgovorila da će preduzeti recipročne mere i usmeriti svoje projektile ka bazama raketnog štita NATO.
U Bugarskoj su odmah upozorili da se baza „Deveselu“ nalazi na samo sedamdesetak kilometara od aktivne nuklearne elektrane „Kozloduj“ i na sličnom rastojanju od nuklearke u izgradnji u Belenu. Srpski vojno-bezbednosni stručnjaci tvrde da će posledice izgradnje raketnog štita osetiti i Srbija, čija se granica na Dunavu kod Prahova i đerdapska brana nalazi na samo 150 km severozapadno od „Deveselua“, dok je Beograd udaljen oko 350 km.
- Američke rakete u Rumuniji okrenute su ka Rusiji i time se baza „Deveselu“ legitimisala kao prvi potencijalni cilj ruskog udara, a za njom sledi i ceo prostor iza, po dubini teritorije - kaže general Radovan Radinović, dugogodišnji načelnik Katedre za strategiju u Školi nacionalne odbrane. - Rusija ima pouzdano odvraćanje i odmazdu za sve situacije i svaka pretnja izaziva odgovarajuće kontramere ka zemljama NATO. Naš problem je što smo, iako neutralni, na smeru udara.
Baza raketnog štita u Rumuniji zahvataće 175 hektara zemljišta na kome će biti raspoređeni radarsko-informatički sitem AEGIS, za otkrivanje i praćenje cilja, i lanseri s raketama SM-3, koje samo kinetičkim udarom uništavaju protivničke projektile. Ugovorom je predviđena i mogućnost da one mogu da budu naoružane i bojevim glavama. Njihov cilj su, po tvrdnjama Vašingtona, „isključivo balistički projektili iz Irana koji ugrožavaju evropske zemlje“ NATO.
Međutim, iranske rakete najvećeg dometa najviše ugrožavaju upravo Rusiju i Belorusiju, a ne Evropu, jer samo projektil „sadžil-2“ može da dobaci najdalje do Krima, objašnjava general Miloš Đošan, ekspert za raketno naoružanje i protivvazdušnu odbranu.
Sve velike krize rešavaju se vojnim putem, podsećaju naši sagovornici i upozoravaju da se zbog toga i raspoređuju nova oružja i izmišljaju novi neprijatelji.
RUSKO-KINESKI KIŠOBRAN PRIKRIVENI cilj postavljanja američkog raketnog štita oko Rusije je zaustavljanje uspona Kine kao globalne ekonomske i vojne sile - smatra prof. Mišović. - Kina je „kost u grlu“ Zapadu i posebno SAD, zbog njenog tihog osvajanja sveta svojim ekonomskim prisustvom. Cilj postavljanja raketnog štita je i da spreči Rusiju i Kinu u nameri izgradnje novog zajedničkog odbrambenog raketnog kišobrana, čije je uspostavljanje već započeto.
- Živimo u periodu uspostavljanja novog hladnog rata - tvrdi dr Slobodan Mišović, redovni profesor Fakulteta bezbednosti, ekspert za geostrateška pitanja. - Brojni su razlozi postavljanja raketnog štita uz granice Rusije, a najznačajniji je dokazivanje ekonomske i vojne moći SAD i zemalja NATO svima u međunarodnoj zajednici. Strateška posledica razmeštanja raketnog štita je nametanje potrebe Rusiji za izgradnju novog raketnog odbrambenog sistema, koji mnogo košta, s ciljem da se ona ekonomski iscrpe. Drugi važan cilj je unutrašnja polarizacija stanovništva u Rusiji.
Razmeštanje raketnog štita na manje od 200 kilometara od Srbije u velikoj meri negativno utiče na bezbednost i povećava osetljivost naše zemlje, upozorava prof. Mišović:
- To je posebno aktuelno zato što su naši PVO odbrambeni sistemi zastareli. Razmeštanje raketnog štita je provokacija svim zemaljama regiona jugoistočne Evrope i Balkana, jer iziskuje daleko veće finansijske izdatke ako se želi održavanje bezbednosti na potrebnom nivou. Kod nas će to verovatno izazvati i dodatna uslovljavanja i pritiske zbog članstva u NATO i Evropskom sistemu kolektivne bezbednosti i odbrane.
Neizvestan prijem Bugarske i Rumunije u šengen
Američki raketni štit u komšiliuku!
Rumunija ne odustaje od nuklearke
Naš sagovornik smatra da razmeštanje raketnog štita u Rumuniji stavlja Srbiju pred težak izbor - ili da ne ulaže u odbranu i dodatno smanji bezbednost, ili da poveća finansijske izdatke, i tako još više osiromaši.
NATO neće pritiskati Srbiju da formalno uđe u članstvo Alijanse posle postavljanja raketnog šita u Rumuniji, smatra prof. Milan Mijalkovski s Fakulteta bezbednosti, ekspert za pitanja bezbednosti i obaveštajnog rada. On smatra da je svrha postavljanja raketnog štita psihološki i ekonomski pritisak na Rusiju, a ne nuklearni rat.
- Međutim, onaj ko poseduje moć ima veliki problem, jer ga ona uvek iskušava da je upotrebi. U takvom slučaju sukoba velikih razmera, Srbija bi lako mogla da postane kolateralna šteta, ne samo zbog raketnog štita u Rumuniji, već i zbog američkih baza na Kosovu. Međutim, mnogo veća opasnost celoj jugoistočnoj Evropi u tom slučaju pretila bi od pogotka u nuklearnu elektranu „Kozloduj“ - smatra prof. Mijalkovski.
KOSMIČKI PRESRETAČ
BORBENO-RAKETNI sistem AEGIS za presretanje suparničkih raketa srednjeg dometa do sada je bio razmešten na ratnim brodovima NATO, kaže general Đošan.
- Sistem AEGIS naoružan je trostepenom raketom - presretačem SM-3 dometa do 500 km, koju proizvodi „Boing“. Specifičnost je bojeva glava, koja ima svoj motor, pa se ta raketa može smatrati četverostepenom. Motor na bojevoj glavi rakete daje joj dodatno ubrzanje, čime se povećava kinetička energija prilikom udara u metu. Na cilj se navodi termovizijski, što obezbeđuje IC kamera velike osetljivosti. Reč je o moćnom raketnom sistemu, namenjenom za presretanje balističkih raketa na velikim visinama, van atmosfere, u kosmosu.
(Novosti)
.jpg)
