Izvor: Politika, 18.Maj.2012, 23:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
San o „dobroj vlasti”
Evropa i dalje živi u stalnoj napetosti između funkcionalne logike nadnacionalne integracije i istorijske vezanosti za ideju nacije
SR Jugoslavija je 1999. bila prva žrtva globalizma, NATO nas je 78 dana bombardovao. Zapravo, dilema NATO-a bila je tada: biti globalan, ili beznačajan. Aleksandar Solženjicin je to 1999. formulisao ovako: „Ne vidim nikakvu razliku između ponašanja NATO-a i Hitlera. NATO želi da uspostavi sopstveni poredak u svetu i Jugoslavija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mu je poslužila kao primer, kaznićemo Jugoslaviju i zastrašiti ostatak planete”. Usput, visoki komesar UN za izbeglice izvestio je da su prve izbeglice sa Kosova registrovane 27. marta, tri dana nakon što je počelo bombardovanje.
Sledećeg dana, 28. marta 1999. Tomas Fridman u „Njujork tajmsu” piše: „Da bi globalizacija uspela, Amerika ne sme da se plaši da se ponaša kao svemoćna supersila, skrivena ruka tržišta nikada neće funkcionisati bez skrivene pesnice, ’Mekdonalds’ ne može da cveta bez ’Mekdonel Daglasa’, dizajnera aviona F-15”. Nekoliko dana kasnije Danijel Server, američki stručnjak za Balkan, dopunio je Fridmana: „U Beogradu nije problem samo Slobodan Milošević, već režim koji je nespojiv sa onom vrstom ekonomije na kojoj insistira Svetska banka”. Drugim rečima, bombe u službi ekonomije.
Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju od 19.maja. Ako ste zainteresovani da se pretplatite na elektronsko izdanje cele „Politike“ kliknite OVDE.
Miroslav Lazanski
objavljeno: 19.05.2012.
