Izvor: Politika, 05.Okt.2010, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD imaju specijalnu ulogu na Balkanu…
… posebno kad je reč o albanskom stanovništvu. – Sve dok sve zemlje na Balkanu ne budu deo bezbednog evropskog susedstva, što, nadajmo se, uključuje članstvo u EU, ali i u NATO, kontinent neće biti bezbedan u onoj meri u kojoj bi trebalo
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Najvažnije je da i Srbija i Kosovo budu u mogućnosti da se kreću ka članstvu u EU. Obe države pri tom treba da uvaže činjenicu da je napredovanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jedne ka tom cilju zavisno od napredovanja druge, kaže u razgovoru za „Politiku” Džejms O’Brajen, nekadašnji visoki funkcioner Stejt departmenta kojem Srbija i prostor nekadašnje Jugoslavije nisu nepoznati, niti je on „stranac” u regionu.
Tokom devedesetih, O’Brajen je kao savetnik državne sekretarke Madlen Olbrajt, a onda kao specijalni izaslanik predsednika Bila Klintona za Balkan, bio važan učesnik mnogih ključnih momenata rasplitanja drame izazvane raspadom SFRJ: u postizanju Dejtonskog sporazuma i ustanovljenju Haškog tribunala, a bio je i među prvima sa Zapada koji je posle 5. oktobra kontaktirao sa novim vlastima, odnosno novoizabranim predsednikom SRJ Vojislavom Koštunicom.
Danas je jedan od vodećih u „Olbrajt stonbridž grupi”, koja svoj ljudski kapital stavlja na uslugu klijentima koji žele da ostvare veze u „tranzicionim” zemljama širom sveta, uključujući tu centralnu i jugoistočnu Evropu i Bliski istok. Državna sekretarka Hilari Klinton uskoro putuje u Beograd i Prištinu. Kako vidite cilj ove posete?
Pre svega, to će u javnosti učvrstiti uverenje da taj deo sveta ostaje važan za Sjedinjene Države. Kao što ste i vi rekli u jednom svom nedavnom članku, SAD imaju pred sobom mnogo globalnih izazova, kojima državni sekretar mora da se bavi ovih dana.
Americi je međutim važno da cela Evropa bude jedinstvena i slobodna. Sve dok sve zemlje na Balkanu ne budu deo bezbednog evropskog susedstva, što, nadajmo se, uključuje članstvo u EU, ali i u NATO, kontinent neće biti bezbedan u onoj meri u kojoj bi trebalo.
Danas, mi u vašem delu sveta ne možemo da budemo angažovani kao što smo to bili devedesetih, ali to je u isto vreme i jedan zdrav pokazatelj, potvrda da mnogi problemi u regionu postaju politički, a ne oni koji se rešavaju nasiljem.
Očekuje se da uskoro počnu razgovori između Beograda i Prištine o praktičnim problemima. Kakvi su po vašem mišljenju izgledi da se postigne dugoročno rešenje jednog od preostalih problema na Balkanu. Rešenje kojim bi i Srbija i Kosovo bili podjednako zadovoljni – ili nezadovoljni?
Predstojeći razgovori su važan korak ka realizaciji cilja da i Srbija i Kosovo budu u EU. Zbog toga su veoma značajni, kao dokaz da dve strane mogu da rade zajedno kao susedi, što po mom mišljenju uključuje i praktična pitanja – račune za komunalije, telefonski servis i slično. To obuhvata i pitanje života Srba na Kosovu, kao i zaštitu istorijskih i verskih mesta unutar Kosova.
To su stvari o kojima susedi u Evropi razgovaraju jedni sa drugima. To nisu pitanja suvereniteta već dogovora o praktičnim aranžmanima. Razgovori će zato biti od pomoći u ukupnom procesu. Nisam međutim siguran kada će početi, jer može početi izborna sezona u Prištini, ili će možda biti izbora i u Beogradu, ali će u jednom momentu početi. Nisam siguran ni da će doneti neke velike dogovore, ali će biti prilika za obe strane da razumeju međusobna stanovišta i da počnu da rade zajedno. Bez toga nijedna od njih neće biti u stanju da uđe u Evropsku uniju.
S obzirom na to da će glavni posrednik ovoga puta biti EU, šta bi mogla da bude američka uloga u ovim razgovorima?
Mislim da je učešće SAD veoma važno. Mi zaista imamo specijalnu ulogu u regionu, posebno kad je reč o albanskom stanovništvu. Sa EU smo radili i tokom devedesetih, i pitanje ko predvodi bilo je uvek stvar trenutne dinamike i konkretne situacije. U ovom slučaju, sasvim je odgovarajuće da Evropa bude na čelu, zato što je po mom mišljenju budućnost kontinenta u jakoj EU, u kojoj su i Srbija i Kosovo, kao i druge države regiona.
Milan Mišić
-----------------------------------------------------------
Greške Amerike
Šta mislite šta su bile najveće greške u američkom pristupu Balkanu u poslednjih 20 godina?
Voleo bih da su Sjedinjene Države bile angažovanije i da su reagovale mnogo brže kad je Jugoslavija počela da se raspada. Mislim da nismo bili dovoljno svesni koliko će to nasilja proizvesti i koliko bi delotvorne bile miroljubive tehnike koje smo mogli da primenimo.
Bilo bi dobro da je evropska perspektiva regionu predočena mnogo ranije, ali 1995. nije bilo načina da se govori o Srbiji kao članici EU. Mogli smo da imamo i sveobuhvatniji pristup Bosni i Kosovu, umesto što smo probleme rešavali onda kad bi se pojavili. Mogli smo ceo region da sagledavamo kao budući deo jednog šireg evropskog rešenja. Ali ovo je samo još jedan primer da pravi odgovori stižu tek nekoliko godina kasnije...
objavljeno: 06/10/2010
