Izvor: S media, 01.Avg.2009, 10:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rasmusen generalni sekretar NATO-a
Bivši danski premijer Anders Fog Rasmusen preuzeće danas funkciju generalnog sekretara NATO od Jap de Hop Shefera, koji odlazi sa tog položaja posle pet i po godina.
Novi generalni sekretar NATO će se od prvog dana suočiti sa mnogim otvorenim pitanjima, poput onih kojim putem ide Alijansa i da li želi da igra ulogu "svetskog policajca". To bi trebalo da bude stavljeno na papir donošenjem nove strategije Alijanse, koja će, kako se najavljuje, biti usvojena >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << na samitu u Lisabonu, u oktobru iduće godine.
Očekuje se da će u tom dokumentu biti definisani glavni bezbednosni izazovi Alijanse, uključujući odnose s Rusijom, kao i razjašnjeno pitanje ravnoteže defanzivnih snaga i trupa koje će odlaziti u strane misije, ali i pitanje potrebe za snagama spremnijim da odgovore na izazove ovog veka.
Rasmusen dolazi na čelo Alijanse u trenutku kada će morati da se prilagodjava novoj bezbednosnoj situaciji kako bi zadržala svoj značaj i u 21. veku.Čeka ga nimalo lak posao, na prvom mestu - misija NATO u Avganistanu, koja do sada nije dala zadovoljavajuće rezultate.
U Avganistanu se od prošle godine bezbednosna situacija znatno pogoršala i postaje sve opasnija i u do sada relativno mirnim delovima zemlje.
Medju otvorenim pitanjima su i odnosi sa Rusijom u okviru Saveta Rusija-NATO.Očekuje se da će jedan od Rasmusenovih prioriteta biti unapredjenje odnosa sa Moskvom, posle zahladjenja koje je usledilo zbog prošlogodišnjeg rata u Južnoj Osetiji.
Takodje, Rasmusen će, kao novi šef vojne alijanse, rukovoditi procesom smanjenja broja snaga NATO na Kosovu, a jedno od pitanja kojim će se baviti biće i nastojanja zemalja zapadnog Balkana da postanu članice Alijanse, navodi Rojters.
NATO je u junu postigao dogovor da do januara iduće godine smanji broj pripadnika Kfora sa 14.000 na 10.000, na osnovu plana kojim bi, kako navodi agencija, broj pripadnika Alijanse na Kosovu mogao za dve godine da bude sveden na nešto više od 2.000.
Pred novim šefom NATO je i izazov proširenja Alijanse na bivše sovjetske republike Ukrajinu i Gruziju, čemu se Moskva oštro protivi. Za sada, u cilju očuvanja odnosa s Rusijom, NATO ne planira da pozove te dve države u svoje radove, ali navodi da je članstvo moguće za one zemlje koje ispunjavaju standarde Alijanse.
Izbor Rasmusena za generalnog sekretara NATO nije tekao bez problema, pre svega, zbog stava Turske da se premijer Danske nije ispravno postavio u trenutku objavljivanja pogrdnih karikatura proroka Muhameda u njegovoj zemlji, zbog čega su ga neki optužili da je "neprijatelj islama".
Turski premijer Redžep Tajip Erdogan se do poslednjeg časa protivio izboru Rasmusena za generalnog sekretara NATO, ali je Ankara, pod pritiskom Vašingtona, na kraju dala svoj pristanak.
