Izvor: Kurir, 07.Jun.2011, 14:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
RASMUSEN: NATO NIKADA NEĆE NAPASTI RUSIJU
MOSKVA - Severnoatlantski savez (NATO) nikada neće napasti Rusiju, izjavio je danas generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen, izražavajući želju da 21. za razliku od 20. veka bude vek saradnje Rusije i Alijanse.
„Mogu vam pružiti uveravanje - i ja sam javno o tome više puta govorio- NATO nikada neće napasti Rusiju i uvereni smo da Rusija posmatra Alijansu u istom svetlu“, rekao je Rasmusen u intervjuu ruskoj agenciji Interfaks, pred susret Saveta Rusija-NATO >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << na nivou ministara odbrane u Briselu. Ističući da je potrebno „još više uzajamnog poverenja“, kao i da je nasleđe „hladnog rata“ još „ostao u pameti nekih ljudi“, generalni sekretar NATO-a je rekao da je potrebno više političkih diskusija i razmene mišljenja .
„Kad je reč o vojnim doktrinama, naravno da bih više voleo da u njima nema odredbi koje opisuju partnere kao pretnju, makar i potencijalnu“, rekao je Rasmusen.
Govoreći o oštrom protivljenju Rusije širenju NATO-a na istok, generalni sekretar Alijanse je rekao da „stupanje novih članica u Alijansu ne samo što širi i jača NATO, već blagotvorno deluje i na evroatlantsku bezbednost, uključujući bezbednost Ruske Federacije“. Prema njegovim rečima, učlanjenje novih zemalja povećava zonu stabilnosti i predvidivosti, svaki potencijalni član mora prvo da obezbedi potreban nivo političkih standarda, od kojih je jedan dobri odnosi sa susedima, među kojima je „često i Rusija“.
„Sada postoji nekoliko evropskih zemalja, na primer Crna Gora ili Gruzija, koje su zainteresovane za priključenje Alijansi. Svi kandidati treba da prođu istu proceduru pripreme, kako bi imale mogućnost da doprinesu međunarodnoj bezbednosti“, rekao je Rasmusen, dodajući da članice NATO-a „nemaju nameru, planove i razloge da instaliraju nuklearno oružje na teritoriji novih zemalja Saveza“.
Generalni sekretar NATO-a je, istovremeno, rekao da Alijansa ne podržava ideju o pravu Rusije na neke sfere uticaja, na primer u Zajednici Nezavisnih Država i Srednjoj Aziji. „Tu koncepciju treba ostaviti tamo gde pripada - na smetlištu istorije. Mi živimo u uzajamno zavisnom, globalizovanom svetu, gde sve zemlje - velike, srednje i male, treba da imaju jednaka prava i suverenitet. A NATO ni u kom slučaju ne formira svoje "sfere uticaja"“, rekao je Rasmusen, dodajući da je najbolji način da se zaštite interesi u regionu koji okružuje zemlju „saradnja i uzajamno uvažavanje sa susedima“.
Govoreći o svojoj inicijativi da Rusija učestvuje u zajedničkom radu na stvaranju protivraketne odbrane u Evropi, generalni sekretar NATO-a je rekao da ne žali zbog nje i da se saradnja u toj oblasti nastavlja. „Svi saveznici u NATO-u zainteresovani su za razvoj saradnje sa Rusijom u oblasti protivraketne odbrane“, rekao je Rasmusen, objašnjavajući da govori o „bliskoj saradnji između NATO i ruskih sistema“. „Razlog za to je jednostavan - NATO ne može da predaje zemljama koje nisu članice obaveze u kolektivnoj odbrani koje povezuju članice. A teritorijalni sistem protivraketne odbrane NATO-a biće deo takvog mehanizma kolektivne odbrane. Takođe, polazimo od toga da ni Ruisja nije spremna da ustupa bilo kome sopstveni suverenitet“, rekao je on.
Prema Rasmusenovim rečima, najbolja varijanta je „zajednički pogled na pretnje balističih raketa, razmatranje mogućnosti razmene informacija, i na kraju, izrada mehanizama koji će povezati naše odvojene kapaciteta u toj oblasti“.
Generalni sekretar NATO-a je naveo da je prva zajednička procena pretnji za bezbednost u 21. veku sačinjena u Lisabonu na sastanku Saveta Rusija-NATO i da je „najvažnije ono čega u tom dokumentu nema“ - nema Rusije i NATO-a „jer je iz pregleda jasno da NATO ne preti Rusiji a Rusija ne preti NATO-u“.
Rasmusen je rekao da će ministri odbrane Rusije i NATO-a na sutrašnjem susretu u Briselu prvi put proceniti napredak koji je ostvaren u razgovorima o saradnji u oblasti protivraketne odbrane.
