Izvor: RTS, 21.Maj.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (21. 05. 2009.)
Srbija i SAD : novi početak, Brisel diže rampu, Besplatni udžbenici za prvake, Spremite se ... Leto nikad toplije!, piše beogradska dnevna štampa
Srbija i SAD : novi početak
SAD ne očekuju da Srbija prizna Kosovo i uđe u NATO i žele da podrže Srbiju u uključivanju u evropske i evroatlantske integracije. Srbija nikada neće priznati samoproglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, a sa SAD je i danas saveznik kroz NATO program Partnerstvo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << za mir. To su verovatno najznačajnije poruke iz razgovora koje su juče u Beogradu vodili potpredsednik SAD Džozef Bajden i predsednik Srbije Boris Tadić i njihovi saradnici.
Razgovor je nesumnjivo označio novu etapu u američko-srpskim odnosima. Susret u četiri oka je, kako navode obavešteni izvori, trajao oko 50 minuta, a srpska strana ocenjuje da je protekao u veoma dobroj atmosferi. Takva ocena važi i za seriju jučerašnjih Bajdenovih susreta sa drugim srpskim funkcionerima.
Iz izjave koju je Bajden dao nakon sastanka jasno je da nije došao da preti i postavlja ultimatume. Pre bi se moglo reći da je nudio američke usluge, pri čemu je za Srbiju svakako potencijalno najvažnija ona koja se odnosi na podršku na putu ka EU. U odnosu na stav Srbije prema Kosovu nastupio je krajnje pomirljivo, ali je stavio do znanja da ni SAD neće menjati svoju politiku.
Tadić je tokom odvojenih razgovora sa Bajdenom, kako navode obavešteni izvori, rekao da Srbija neće uzrokovati nevolje na Kosovu i Metohiji, ali da neće pristati ni na kakav oblik saradnje koji bi vodio ka legalizaciji vlasti u Prištini. U izjavi koju je dao novinarima nakon sastanka bio je „tvrđi" nego njegov američki gost, izričito postavivši granice do kojih je spreman da ide u definisanju nove etape odnosa sa SAD. Evroatlantske integracije je pomenuo samo posredno, u kontekstu Partnerstva za mir.
Brisel diže rampu
Evropska komisija bi krajem juna mogla da odobri otpočinjanje primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom - potvrđeno je u sredu „Novostima" u Briselu. To će biti uvod i u primenu Sporazuma o asocijaciji i pridruživanju sa EU.
Ova vest, osim što ima političku težinu, sa olakšanjem će biti dočekana među našim privrednicima, koji su prethodnih meseci pokušavali da, koristeći odluku Srbije da od 1. februara ove godine jednostrano primeni Trgovinski sporazum sa EU, uvoze robu sa nižim carinskim stopama iz Unije. Naime, nedostatak akata koji Sporazum prate, uslovili su da su neki uvoznici za istu robu koja je iz dve različite države evropske porodice stizala u Srbiju, nailazili na potpuno različit tretman. Jedni su plaćali carinu, drugi ne.
Na ovaj problem više puta je ukazivala i Uprava carina, koja je, u slučajevima kada nisu bili sigurni da je roba zaista poreklom iz EU, na nju naplaćivala carinu. Srbija je, zarad budućih dobrih odnosa sa Unijom, ušla u jednostranu primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma. I, to baš u trenutku kada je bilo jasno da ćemo zbog ove odluke imati ne baš mali minus u državnom budžetu. Tada je šteta, odnosno minus od carina i nenaplaćenog PDV na uvoz, procenjena na oko 23 milijardi dinara...
Danas je jasno da su prihodi od carina i uvoznog PDV najniži od prestanka važenja desetogodišnjih ekonomskih sankcija 2000. godine. Tako je, na primer, prošle godine, kada je već počeo da se oseća uticaj svetske ekonomske krize na dešavanja u Srbiji, od carina naplaćeno nešto više od 65 milijardi dinara. Ove godine prvobitni plan bio je da se od carina naplati 50,5 milijardi, da bi projekcija rebalansom bila dodatno umanjena na 42,5 milijardi dinara. Inače, za prva četiri meseca država je od naplaćenih carina ubrala prihod od oko 15 milijardi dinara.
U isto vreme, Evropska unija beleži suficit u robnoj razmeni sa svetom. Prema podacima „Eurostata", članice zone evra su u martu više robe izvezle nego što su je uvozile, i to za čak 400 miliona evra. To, prema procenama analitičara, ukazuje da se Evropa, uprkos zaklinjanju u princip „slobode kretanja kapitala", odlučila na diskretan protekcionizam, odnosno zaštitu sopstvenih proizvoda od izloženosti konkurenciji firmi van granica EU.
Nezvanično se može čuti da su, u glavnom, u pitanju vancarinske barijere poput sve češćeg nepriznavanja sertifikata kvaliteta i razne rigorozne kontrole poštovanja postojećih pravila u trgovanju sa Unijom, tržištu na koje Srbija plasira više od polovine sopstvenog izvoza.
Besplatni udžbenici za prvake
Ekonomska kriza nije osujetila plan države da obezbedi besplatne udžbenike svim učenicima koji se 1. septembra upisuju u prvi razred osnovne škole. Škole, međutim, još nisu dobile zvanično saopštenje od Ministarstva prosvete da će tako zaista biti i po kom principu će funkcionisati.
Početkom februara Ministarstvo prosvete je saopštilo da pokreće projekat besplatnih udžbenika u osnovnim školama u Srbiji, za školsku 2009/2010. godinu i da roditelji budućih đaka prvaka ne naručuju niti kupuju komplete udžbenika za prvi razred. Nedavno je formirana i komisija za besplatne udžbenike od predstavnika učitelja, izdavača, Nacionalnog prosvetnog saveta, školskih uprava i Pokrajine Vojvodine. Komisija će raditi na odabiru udžbenika, a danas bi trebalo da ima prvi sastanak.
- Komisija za besplatne udžbenike sastavljena je od kvalifikovanih ljudi koji će reći šta je sve neophodno jednom đaku prvaku i koji su ponuđeni udžbenici optimalni. Potom će spisak odobrenih udžbenika biti predmet izjašnjavanja u školama, i prema iskazanim željama, Ministarstvo će sa izdavačima zaključiti ugovore. Razredna veća će se opredeliti za udžbenike na nivou svoje škole, tako da se knjige neće razlikovati po odeljenjima, ali verovatno hoće po školama - objašnjavaju u Ministarstvu prosvete i dodaju da će spisak odobrenih udžbenika biti prosleđen školama do kraja tekuće nastavne godine.
Međutim, u školama kažu da još nisu dobili zvanično saopštenje od Ministarstva da će udžbenici zaista biti besplatni, odnosno da li je projekat i dalje u opticaju.
Spremite se ... Leto nikad toplije!
Predstojeće leto u Srbiji biće toplije u odnosu na prosek u poslednjih 30 godina, kažu meteorolozi! Temperature će prelaziti 40 stepeni Celzijusovih, a u Vatrogasnoj policiji tvrde da se na osnovu postojećih prognoza mogu očekivati brojni požari!
Prema dugoročnoj prognozi za Evropu, koju je uradila američka nacionalna hidrometeorološka služba, u junu i julu građane Srbije čekaju tropski dani sa prosečnim temperaturama višim od onih na koje smo navikli prethodnih godina. Meteorolozi iz firme „Veder tu ambrela" objašnjavaju za Press da to znači da bi temperature mogle da idu i iznad 40 stepeni Celzijusovih!
- Ovog juna prosečna temperatura biće oko 30 stepeni, a očekuje se da će biti dana kada će skala u termometru ići i do 40. podeoka - kažu u „Veder tu ambrela".
Prognostičari ističu da je sasvim izvesno da ćemo imati „toplotne talase" koji će trajati i po desetak dana, ali sa sigurnošću se ne može reći da li će biti oborene maksimalne temperature zabeležene u Srbiji 2007. godine.
- Podsetimo da je pre dve godine u Beogradu „u hladu" izmereno 43,6 stepeni, a u Smederevskoj Palanci 44,9 stepeni Celzijusovih - ističu meteorolozi.
Pred nama je, upozoravaju stručnjaci, leto u kojem bi pojedine krajeve zemlje zbog visokih temperatura mogla pogoditi suša. Na severu Srbije tokom leta očekuje se manje padavina nego obično, za čak 10 do 20 milimetara, dok bi u ostalim krajevima količina padavina trebalo da bude u okviru prosečnih vrednosti.
Da bi ovo leto moglo da bude toplije u odnosu na prosek u poslednjih 30 godina potvrđuje za Press i meteorolog RHMZ Branko Bijelić.
- Što se tiče juna, srednja temperatura će biti u granicama uobičajenih, i to na jugoistoku zemlje nešto niža, a na severu viša. U julu se treba spremiti za temperature koje će ići preko 35 stepeni. Vojvodina će biti nešto toplija u odnosu na prosek za nekih 0,3 stepena, ali sa prosečnom količinom padavina - kaže Bijelić.
Agrometeorolog Petar Spasov kaže da bi ovakva prognoza mogla da bude jako nepovoljna za poljoprivredne kulture.
- Još uvek nemamo ozbiljnijih padavina i ako se to produži, neće biti dobro za useve. U Vojvodini u poslednja dva meseca nije palo ni deset litara kiše po kvadratnom metru. To ispari još na površini, biljke se malo osveže, ali nemaju nikakvu korist od toga. Ako se to produži, sigurno će imati nepovoljan uticaj na prinose - kaže Spasov.
Pomoćnik ministra policije i načelnik Sektora za zaštitu i spasavanje Predrag Marić kaže za Press da su njihove ekipe spremne da intervenišu u slučaju letnjih požara!
- Sudeći prema sadašnjim prognozama, letnji požari su sasvim očekivani. Imamo tri helikoptera za gašenje požara, a na raspolaganju će nam biti još dva ili četiri vojna helikoptera. Udarni mesec nam je juli. Maksimalno ćemo reagovati na svaki šumski požar da ne bi došlo do širenja. Prema iskustvu iz prethodnih godina, prvi požari krenu na teritoriji Zaječara i Bora, pa se onda spuštaju prema Pirotu i Nišu, a rizičan je i deo oko Prijepolja i Užica - navodi Marić.
