Izvor: RTS, 17.Okt.2009, 03:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (17. 10. 2009.)
Novosti: Srbija ne mora u NATO, Politika: Strpljenjem do dobre cene akcija, Blic: Gugl: Najgore je iza nas, recesija je gotova, piše beogradska dnevna štampa
Srbija ne mora u NATO
Srbija ne mora da postane član NATO da bi ušla u EU, izjavio je generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen.
Članstvo u NATO nije uslovljeno članstvom u EU, niti članstvo u EU zavisi od članstva u NATO. Postoji jedan broj zemalja EU koje nisu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << deo NATO i nekoliko NATO zemalja koje nisu deo EU, istakao je Rasmusen u intervjuu "Novostima".
"Čvrsto verujem da su dalje evroatlantske integracije zemalja na zapadnom Balkanu - kroz partnerstvo ili članstvo u NATO, ili EU - najbolja garancija za dugoročnu stabilnost na Balkanu.Imajući sve ovo u vidu, na Srbiji je samoj - a ne na bilo kome trećem - da donese odluku o svom mestu u regionu i šire u svetu, kao i o tome kojih međunarodnih tela zemlja želi da bude deo", naglasio je Rasmusen.
On je rekao da je politički život na Zapadnom Balkanu, i pored postojanja određenih razloga za zabrinutost, ušao u stabilniju fazu i da evropska perspektiva regiona postaje opipljivija, što se ilustruje napretkom ka viznoj liberalizaciji.
U intervjuu sutrašnjim "Novostima", Rasmunsen nije mogao da odgovori na pitanje koliko dugo će Kfor ostati na Kosovu, ali je naglasio da će ostati "onoliko dugo koliko to bude neophodno, na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN".
"Planiramo da imamo nekih 10.000 ljudi na licu mesta početkom sledeće godine. Odluka o daljem smanjivanju će zavisiti od političkog razvoja i od bezbednosne situacije", rekao je on.
Ramunsen je istakap da NATO želi da razvija značajno i ambiciozno partnerstvo sa Srbijom.
Strpljenjem do dobre cene akcija
Više od polovine stanovnika Srbije, koji bi trebalo da besplatno postanu vlasnici akcija Elektroprivrede Srbije, Telekoma, beogradskog aerodroma „Nikola Tesla", „Jat ervejza" i farmaceutske kompanije „Galenika", trebalo bi da ima mogućnost da proda ne samo akcije pojedinog javnog preduzeća, već i, davanjem jedinstvenog naloga, kompletan ili delimičan paket akcija. Objedinjavanje akcija bi doprinelo znatnom sniženju transakcionih troškova, smatra dr Dobrosav Milovanović, jedan od naših najvećih eksperata za tržište hartija od vrednosti.
Time bi se budućim akcionarima pružila sloboda da odluče ne samo kada, već i kako žele da prodaju akcije koje dobiju, u zavisnosti od njihovih interesa.
Takođe, objedinjena ponuda bi mogla biti interesantna određenim kupcima, pre svega portfolio investitorima - penzionim i investicionim fondovima i osiguravajućim društvima, koji u svojim portfeljima nastoje da imaju akcije najboljih kompanija.
Međutim, to ne znači da bi budući akcionari trebalo da žure sa prodajom svog besplatno stečenog kapitala, u celini ili delovima, jer on potencijalno ima veliku tržišnu vrednost, znatno veću od nominalne i knjigovodstvene.
Imajući u vidu interes budućih akcionara, pogotovo u uslovima velikog siromaštva u aktuelnoj socijalnoj i ekonomskoj krizi, ali i emitenata - velikih kompanija koje, dobrim delom, utiču na ukupnu ekonomiju zemlje, neophodno je da podela besplatnih akcija bude transparentna, pouzdana i izvesna, kao i da ceo proces bude potpuno razumljiv svim građanima.
Uz to je, kako ističe naš sagovornik, neophodno da postoje sve pravne, organizacione, informatičke i druge pretpostavke za njegovu nesmetanu primenu.
Gugl: Najgore je iza nas, recesija je gotova
Internet gigant Gugl je prijavio rast profita od 27 odsto u trećem kvartalu i saopštio da je "najgore što je recesija nosila sa sobom iza nas."
Prodaja kompanije je porasla za sedam odsto u odnosu za isti period prošle godine i iznosila je 5,94 milijarde dolara, dok je profit u 2009. godini 1,64 milijarde.
"Iako postoji dosta nesigurnosti po pitanju brzine oporavka ekonomije, mi u Guglu verujemo da je najgore iza nas. Potpuno smo samouvereni i žestoko ćemo ulagati u budućnost", rekao je Erik Šmit, izvršni direktor Gugla.
Šmit je dodao da je vreme i za nova zapošljavanja, kao i za nove kupovine manjih firmi.
"Mislimo da su ekonomske prilike takve da pružaju veliku šansu da angažujemo veoma talentovane ljude. Želimo da to iskoristimo na najbolji mogući način", rekao je Šmit.
Gugl je 30. septembra imao 19.665 zaposlenih, a 30. juna 19.786.
Nakon objave izveštaja o poslovanju, vrednost akcija "Gugla" je skočila 2,1 odsto. U poslednjih nekoliko nedelja je zabeležen rast od gotovo 15 odsto, a od sredine marta za čak 84 odsto.
