Izvor: B92, 30.Dec.1999, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled stampe
"Danas"
pise: Aleksandar Arsenijevic
Verica Barac, portparol Gradjanskog parlamenta Srbije: Srbiji su potrebna nova lica
Gradjanski pokreti nastali za vreme i odmah nakon vojne intervencije NATO snaga u SR Jugoslaviji, nedvosmisleno su pokazali da u Srbiji postoje i neki drugi trendovi spremni da se ukljuce u sveukupnu borbu za promene. Okupljanje inicijativa, kao sto su gradjanski parlamenti Cacka, Leskovca, Valjeva i drugih gradova, u jedinstven >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << blok pod nazivom Gradjanski parlament Srbije u javnosti je naisao na kontroverzne komentare. Ciljevi Gradjanskog parlamenta Srbije bili su povod za razgovor sa Vericom Barac, portparolom parlamenta.
Iz kog razloga je osnovan Gradjanski parlament Srbije?
- Gradjanski parlament Srbije nastao je iz potrebe povezivanja i zajednickog delovanja svih gradjanskih protesta u Srbiji. Ideja je prvi put izrazena na sastanku predstavnika 12 gradova u Leskovcu krajem jula. Tada je u Leskovcu u zatvoru bilo 19 ljudi i bilo je potpuno jasno da moramo zajedno delovati, da se protesti nastave i da zastitimo ljude koji su vec izlozeni represiji. Protesti u Leskovcu i Valjevu koji su nastavljeni i kada su organizatori vec bili u zatvoru, pokazali su novu solidarnost medju ljudima i istrajnost u zahtevu da se zastiti pravo na zivot i ostala ljudska prava. Gradjanski parlament Srbije je u septembru osnovan u Cacku i na osnivacku skupstinu pozvani su predstavnici svih gradjanskih pokreta, nevladine organizacije, predstavnici Saveza slobodnih gradova i slobodni mediji.
Na koji nacin pokusavate da pomognete ljudima koji su se nasli na udaru represije rezima?
- Nas cilj je da kroz besplatnu pravnu pomoc ljudima i njihovim porodicama koje su se nasle na udaru rezima, siroj javnosti pokazemo da borbe za promene i javna kritika vlasti nisu nicija privatna stvar i da se radi o osnovnim civilizacijskim principima, kao i da javnost upoznamo sa stradanjima tih ljudi. Iz istih razloga smo organizovali odlaske na sudjenja u Valjevo, Leskovac i Nis, smatrajuci da kad vec nismo u stanju da sprecimo represiju, onda da bar skrenemo paznju javnosti na nju i kazemo istinu o stradanju ovih ljudi, jer to je nesto sto nam se svima jednog dana moze dogoditi. Osnovni princip kojim se rukovodimo jeste da zastitimo borca za ljudska prava u Srbiji, stvaramo osnovne preduslove za sistemske promene o kojima svi u poslednje vreme govore. Takodje, nasi apeli bili su upuceni i opoziciji da se prikjuci nasoj inicijativi kako bi se sto veci broj gradjana upoznao sa sudbinama boraca za ljudska prva kao sto su Maki, Ivan Novakovic, Nenad Ristic i Flora Brovina.
Ne cini li vam se da je u pocetku opozicija mnogo vise pokazivala interesovanja za rad gradjanskih parlamenata u Srbiji nego sto je to sada slucaj. Sta je po vama razlog za tako nesto?
- Na osnivacku skupstinu Gradjanskog parlamenta Srbije svoj dolazak su najavili dr Zoran Djindjic i Mile Isakov, ali se nisu pojavili, mada su pre toga u javnosti isticali da svi oni koji se zalazu za promene moraju da se okupe i postignu medjusobni dogovor o strategiji daljeg delovanja. Mi u Cacku imali smo na pocetku svog delovanja precutnu podrsku svih opozicionih politickih partija koje su u to vreme stavile moratorijum na svoje delovanje. U to vreme, vreme ratnog stanja, jedino je Gradjanski parlament Cacka javno istupao i delovao. Medjutim, kada su poceli mitinzi Saveza za promene opozicija je zastupala stav da delovanje parlamenta vise nije potrebno.
Da li se mozda tu radi o strahu politickih partija od konkurencije i izlasku novih ljudi na politicku scenu?
- Moguce je i da je to u pitanju, ali ako je to tacno onda se radi o potpunom politickom promasaju. Ukoliko lideri opozicije smatraju da su oni ti koji jedino mogu doneti promene, onda se radi o pogresnom stanovistvu. Trenutno u Gradjanskom parlamentu Srbije niko ne pokazuje ambicije da se nametne kao lider, medjutim, smatram da je dobro da se takvi ljudi pojave. Srbiji su potrebna nova lica u koja se narod nije razocarao i koja nisu kompromitovana bilo cime. Srecu za Srbiju bi predstavljalo pojavljivanje novih ljudi cija ce rec imati neku tezinu. Potvrda za ovakav stav je i rezultat jesenjih protesta, za koje znamo kako su se zavrsili. Ukoliko stranke analiziraju ove cinjenice i sete se one ogromne energije iz 96. i 97. onda bi njih trebalo da raduje pojava nekih novih ljudi na politickoj sceni Srbije.
Da li je moguce prevazici lidersku sujetu o kojoj se poslednje vreme toliko govori?
- Srpski narod i politicari moraju da shvate da ovoj zemlji nisu potrebni lideri, nezamenljivi ljudi, kao sto je Slobodan Milosevic, jer su nas takvi upravo doveli u situaciju u kojoj se trenutno nalazimo i iz koje se, bar za sada, ne vidi izlaz. Nama je neophodno civilno demokratsko drustvo i pravna drzava u kojoj nece biti vazno ko je na njenom celu, vec da mora da se drzi i zakona i normi gradjanskog drustva o kome svi govorimo. Cinjenica je da stranke moraju da budu te koje ce ucestvovati u politickoj borbi i na izborima, medjutim, lideri opozicionih partija moraju da shvate da niko nema apsolutni monopol nad borbom za promene i da ce do promena u ovoj zemlji dovesti iskljucivo masovni protesti gradjana.
Kolika je realna snaga gradjanskih pokreta u Srbiji, a samim tim i Gradjanskog parlamenta Srbije?
- Podatak da se Gradjanskom parlamentu Srbije prikljucuje sve vise organizacija, pa cak i iz gradova gde nije bilo protesta govori o nasoj snazi. U celoj prici nedostaju i drugi akteri s obzirom na velicinu sveopsteg problema i na dubinu krize u kojoj se Srbija trenutno nalazi. Nasa uloga je da postanemo mesto dogovora o tome na koji nacin da se promene izvedu na jedan miran i demokratski nacin.
Kako komentarisete cinjenicu da je sada, za razliku od nekih proslih vremena, gradjanski protest krenuo iz uslovno receno provincije, a ne iz Beograda?
- Promena nema bez cele Srbije i to je cinjenica sa kojom se moramo suociti. Iz onoga sto se u toku rata desavalo u Cacku, Leskovcu, Valjevu, Krusevcu... ocigledno je da bez provincije nema promena. Samo Beograd nije Srbija, u njemu se na izvestan nacin drugacije zivi nego u unutrasnjosti. Za ono sto smo mi za vreme rata pokusavali i radili u provinciji Beograd nije imao sluha, bez obzira na to sto je i do sada iz "provincije" dolazilo mnogo dobrih inicijativa.
Razresenje sudija Vrhovnog i Ustavnog suda izazvalo je mnogo polemika i komentara. Kako vi kao pravnik vidite taj slucaj?
- Razresenje ovih sudija samo je jedan u nizu dokaza da je rezim resio da se obracuna sa svima za koje smatra da ga mogu ugroziti. Medjutim, rezim nije svestan jedne cinjenice - da su to samo privremena resenja i da je u ovom trenutku bolje biti razresen funkcije u sudu nego donositi narucene presude i suditi u montiranim politickim procesima. Vreme koje je pred nama prema svima ce biti mnogo nemilosrdniji sudija od svakoga ko je sudio i kaznjavao borce za ljudska prava u ovoj zemlji. Oni koji su sudili Makiju, Ivanu Novakovicu i Flori Brovini bice i dalje sudije sve dok je na vlasti ovaj rezim, ali kada se ovo jednom zavrsi, kada se uspostavi pravna drzava, oni taj posao vise nece moci da rade.
"Glas javnosti"
pise: M. Bjelovuk
U organizaciji G 17 plus Nova godina docekana tri dana pre roka: Nov nacin borbe za promene
Necu da sviram 31. decembra na Trgu. Zasto? Zato sto mislim da je ovom koncertu bilo mnogo dobro zezanje - rekao je za "Glas" Rambo Amadeus, prerusen u Deda Mraza. Na koncertu "Grupe 17 plus" u utorak uvece Rambo je definitivno uveo milenijumsku himnu koju je publika bezrezervno podrzala i ponavljala i u najmanjoj koncertnoj pauzi "Cobane, vrati se, ovce tvoje ne mogu bez tebe" (obrada "Zora je svanula"). Nije se libio da svaku pauzu zacini komentarima "Sin mi slavi nadam se poslednju godinu sa ovim rezimom", "Kradu vam i to sto zaradite", "Kad se pojave tri nule treba menjati ulje", "U medjuvremenu su zastavnici postali generali"... Za divno cudo, koncert je poceo tacno na vreme. Bina, osvetljenje i ozvucenje - odlicni. - Docekujemo Novu godinu tri dana ranije, jer smo toliko izgubili da nam se zuri u promene i da moramo da je docekamo prvi u svetu da bismo nadoknadili ono sto smo propustili - rekao je za "Glas" Mladjen Dinkic neposredno posle nastupa "Monetarnog udara". Dinkic je rekao da je zadovoljan sto se po nemilom vremenu i bez reklame sakupilo toliko ljudi i da oni pokazuju da su spremni za promene. - Ljudi sve znaju i ne trebaju im politicki govori, treba ih izvuci iz apatije. Ne moze se na isti nacin protestovati kao pre tri godine. Energija je zakopana jos kad se koalicija "Zajedno" raspala - obrazlaze Dinkic. On je najavio da "G 17 plus" ima nameru da koncerte napravi i u ostalim gradovima, da su protiv centralizacije, ali da je Beograd prvi u projektu "Rok za demokratiju", jer je ipak u najtezoj apatiji.
