Izvor: RTS, 06.Apr.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (06. 04. 2009.)
Tužba na razmatranju, Vujanović: Hoću susret s Tadićem, Činovnicima plate manje čak 30 odsto, Minimalne kazne za ubistva, naslovi su iz današnje dnevne štampe
Tužba na razmatranju
Prijem Hrvatske u NATO doprineće bezbednosti u regionu, a Hrvatska svoje članstvo neće koristiti u rešavanju otvorenih pitanja sa svojim susedima - rekao je hrvatski predsednik Stjepan Mesić u intervjuu za "Večernje novosti", u Strazburu, na Samitu povodom 60 godina >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Severnoatlantske alijanse, gde su Hrvatska i Albanija prvi put nastupile kao punopravne članice.
Za razliku od Albanije, prijem u NATO kod hrvatske delegacije nije prošao uz veliku pompu. Najspektakularniji trenutak za Zagreb je, praktično, bio kada je američki predsednik Barak Obama, na samom početku zasedanja Saveta NATO, predao hrvatskom predsedniku Mesiću kopiju Vašingtonskog ugovora.
- Hrvatska je ovim činom ispunila jedan od svojih najvažnijih strateških ciljeva. To konkretno znači da nam se otvara jedno široko tržište i da nam se pruža višestruka korist. Sada ćemo, kao zemlja pod kišobranom NATO-a, moći da dobijemo više kapitala i da ostvarimo više novih radnih mesta.
- To je motiv za sve zemlje bivše Jugoslavije - da se isplati i honoriše ostvarivanje postavljenih standarda i ispunjavanje uslova. Ako je to mogla Hrvatska, onda to mogu i sve druge zemlje regiona.
- Hrvatska je pristupila ovom vojno-političkom savezu kako bi ojačala svoju sigurnost, ali i doprinela miru i stabilnosti drugih, naročito zemalja jugoistočne Evrope. Mi nećemo svoje članstvo koristiti u rešavanju nerešenih pitanja koja imamo sa susedima.
Mesić je izjavio da se u Hrvatskoj vode rasprave o eventualom povlačenju tužbe protiv Srbije dodajući da nije poznato kakva će odluka na kraju biti donesena. "U ovim razgovorima učestvuju i jedna i druga strana, sada se vrše razmene delegacija na svim nivoima, pa ćemo videti šta će biti na kraju."
- Imamo veoma dobre odnose sa Srbijom, i oni su sve bolji i bolji. Sarađujemo na svim sektorima, što je korisno za naše dve zemlje, ali i za ceo region, i nadam se da ćemo u tom trendu nastaviti i dalje.
Vujanović: Hoću susret s Tadićem
- Obojica smo pristalice formule da bi odnosi Srbije i Crne Gore trebalo da budu primer dobrih odnosa ne samo na Balkanu, u jugoistočnoj Evropi, već i u međunarodnoj zajednici - kazao je Vujanović za Tanjug.
Vujanović je istakao i dobru saradnju u oblasti saobraćaja, turizma i ekonomije i da su u finalnoj fazi pregovori o saradnji ministarstava pravde i policije, naročito u vezi sa zakonima o dvojnom državljanstvu. On je ocenio da su mediji u obe države dali mali publicitet dobroj saradnji u nizu oblasti, fokusirajući se pre svega na pitanje ambasadora Crne Gore u Srbiji.
- Proces imenovanja ambasadora treba ubrzati, komunikaciju dva ministarstva inostranih poslova treba intenzivirati kako bi se procedura postavljanja ambasadora Crne Gore u Beogradu maksimalno ažurno završila - rekao je Vujanović.
Na pitanje o crnogorskom priznanju nezavisnosti Kosova, Vujanović je rekao da je Podgorica povukla taj potez nakon što je „postalo izvesno da će Crna Gora imati ozbiljnu štetu u svojim integracionim procenama ako to ne učini".
- Bilo je jasno da Crna Gora ne može imati dobar integracioni hod, aplicirati za EU niti imati kvalitetnu komunikaciju sa NATO ako ne sledi politiku ogromne većine zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova. Dakle, niko ozbiljan u Crnoj Gori i Srbiji ne može da kaže da bi naša aplikacija za EU uopšte bila moguća da nismo priznali Kosovo. Bilo je jasno da će Crna Gora imati usporavanje ili čak blokadu evropskog ili evroatlantskog puta ukoliko ne prizna Kosovo - kaže Vujanović.
Činovnicima plate manje čak 30 odsto
Neodlučnu Vladu Srbije primorali su rokovi i obaveze prema Međunarodnom monetarnom fondu da preseče i definitivno se odluči koje će mere štednje primeniti. Prema saznanjima „Blica", tokom ponedeljka bi trebalo da se konačno odluči za koliko odsto će biti smanjene plate zaposlenih u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, ali i na koliku otpremninu će imati pravo višak zaposlenih u administraciji.
Vladin paket mera podrazumeva smanjenje budžeta ministarstva za četvrtinu, tačnije za 26 odsto, smanjenje zaposlenih u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, smanjenje plata u administraciji i skuplji benzin, dizel i telefoniranje, kao i smanjenje transfera lokalnim samoupravama...
U Vladi Srbije nema dileme da li plate zaposlenih u državnoj upravi i na lokalu treba smanjiti. Međutim, nema jedinstvenog stava za koliko. Prema jednoj varijanti smanjivala bi se samo primanja preko 40.000 dinara i to progresivno. To bi praktično izgledalo da se plata od 40.000 smanji za pet odsto, ali bi procenat rastao u skladu sa visinom zarade. Tako bi primanja oko 100.000 i preko bila smanjena za 30 odsto.
Ovakvo smanjenje ne bi zahvatilo i najveći broj zaposlenih čija su primanja ispod 40.000 dinara, ali zato hoće savetnike i šefove kabineta u ministarstvima kojima je zarada oko 95.000, ministre sa 98.694 dinara, potpredsednike Vlade sa 106.000, ali i premijera koji zarađuje 116.111 dinara. Prema drugoj varijanti, zaštićeni iznos je takođe 40.000, ali je procenat smanjenja isti. Za ovu opciju postoje tri varijante nameta - 10, 15 ili 17 odsto.
Minimalne kazne za ubistva
Sudovi u Srbiji u 2008. godini nastavili su da primenjuju blagu kaznenu politiku i da izriču minimalne zatvorske kazne čak i za najteža krivična dela, pokazuju najnoviji podaci Ministarstva pravde. Brojke govore da je čak 76,5 odsto osuđenih za krivično delo teško ubistvo kažnjeno blaže od minimalne propisane kazne.
Zbog trgovine drogom, zatvorske kazne izrečene su u 1.797 slučajeva što je trećina od ukupnog broja optuženih. Čak 2.020 optuženih kažnjeno je uslovnom kaznom, dok su 1.573 osobe platile novčanu kaznu. Osuđenesu 63 osobe zbog silovanja na minimalne zatvorske kazne, a procenat oslobađajućih presuda bio je 22,9, što je za 10 procenata više nego u 2007. godini.
Smanjen je i broj izrečenih zatvorskih kazni za nasilje u porodici. U 2007. godini, 21,6 odsto optuženih osuđeno je na zatvorsku kaznu, dok je u prošloj godini taj procenat iznosio 18,4 odsto.
Gotovo trećina optuženih za ubistva, tačnije 31 odsto, osuđeni su na zatvorske kazne od jedne do tri godine iako zakon propisuje kaznu od pet do 15 godina. Homen navodi primer Okružnog suda u Užicu koji je, u svih 100 odsto izrečenih presuda za ubistva, dosudio kazne ispod zakonskog minimuma, a polovina tih kazni bila je do šest meseci zatvora.
Za krivično delo zloupotrebe službenog položaja, koje se najčešće pripisuje optuženima za članstvo u mnogobrojnim „mafijama", kao što su carinska, duvanska, drumska ili saobraćajna, zakon propisuje kaznu od dve do 12 godina, za najteži oblik. Ipak 75 odsto optuženih osuđeni su na kazne do dve godine zatvora, dok je za lakše oblike ovog krivičnog dela procenat kazni ispod zakonskog minimuma čitavih 100 odsto.
Čak 67 odsto od svih optuženih za primanje i davanje mita, osuđeno je na zatvorske kazne do šest meseci iako zakon propisuje od dve do osam godina. Ministarstvo pravde navodi da su, kada je reč o korupciji, najbolji primeri blage kaznene politike Okružni sud u Čačku, koji je u svim slučajevima mita dosuđivao uslovne kazne, i Okružni sud u Sremskoj Mitrovici koji je u 100 odsto slučajeva izrekao kazne ispod zakonskog minimuma.
„Siguran sam da ćemo do kraja meseca imati zaokruženo novo krivično zakonodavstvo koje će rešiti problem velikog dijapazona zatvorskih kazni i omogućiti kraće trajanje postupaka. Jedno od rešenja je da viši sud može samo jednom da ukida prvostepenu odluku, a drugi put mora da odluči, tako da više nećemo imati postupke koji traju 10 i više godina", zaključuje Homen.
