Izvor: Vostok.rs, 01.Jun.2011, 22:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Paradoks zemlje Srbije i srpskog pravosuđa
01.06.2011. - Presuda srpskog pravosuđa za zločine nad srpskim stanovništvom od strane stranih državnika skuplja paučinu
Ni jedanaest godina posle NATO agresije nije doneta pravosnažna presuda protiv ratnih zločinica odgovornih za smrt oko 3000 građana Srbije (naravno i Crne Gore). Posle ukidanja prvobitne presude od strane Vrhovnog suda, obustavljanjem postupka od strane Okružnog suda i nakon ukidanja Vojnih sudova nejasno je da li se i pred kojim sudom u Srbiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << vodi postupak protiv NATO zločinaca. U Skladu sa Zakonom o preuzimanju nadležnosti Vojnih sudova predmet je 2004. godine trebao da se vrati na Okružni sudu Beogradu.
Kako krivično delo ratnog zločna nikad ne zastareva, a većina optuženih se više ne nalazi na važnim državnim funkcijama u svojim zemljama smatramo da je sada pravi trenutak da se otvori pitanje njihove krivične odgovornosti.
- 21. septembra 2000. godine 14 tadašnjih čelnika zapadnih zemalja u odsustvu je osuđeno na po 20 godina zatvora zbog bombardovanja Srbije, Vilijem Klinton, Medlin Olbrajt, Havijer Solana, Toni Bler, Vilijem Koen, Robin Kuk, Džordž Robertson, Žak Širak, Iber Vedrin, Alen Rišar, Gerhard Šreder, Josef Fišer, Rudolf Šarping i Vesli Klark.
- 19. juna 2001. Vrhovni sud Srbije je ukinuo presudu i vratio predmet Okružnom u Beogradu.
- 17. septembra Okružni sud u Beogradu obustavio je krivični postupak protiv čelnika zapadnih zemalja i NATO zbog agresije na Jugoslaviju 1999., a postupak je prebačen Vojnim sudovima.
- 31. decembra 2004. godine ukinuti su Vojni sudovi, a u skladu sa Zakonom o preuzimanju nadležnosti Vojnih sudova predmet je trebao da se vrati na Okružni sud.
Takođe, kako ova teška krivična dela nikada ne mogu zastariti, što znači da se njihovi izvršioci i danas mogu uhapsiti i privesti pravdi, kako to da vlasti Srbije, odnosno tužilaštvo za ratne zločine nisu uhapsile izvršioce i to bar one koji su kročili na njenu teritoriju, a kao što su Havijer Solana i Medlin Olbrajt. Zaključujemo da pravosudni organi ne poštuju sopstvene odluke i krše zakone iz oblasti krivičnog i krivično-procesnog prava Republike Srbije.
Kakav je to paradoks u zemlji Srbiji?
Sopstvenu presudu za zločine nad srpskim stanovništvom, državom i imovinom od strane "tada" neprijatelja, država Srbija ne želi ili ne smije da procesuira. Ako danas čujemo izjave da je srpsko pravosuđe odradilo tako težak i obavezujući "posao" u vezi hapšenja generala Mladića, šta možemo reći za presudu koja čeka neku eventualnu, verovatno nikad urađenu reviziju ili obnavljanje postupka, a koja se tiče oko 3000 žrtava stanovnika zemlje Srbije (naravno i Crne Gore), a o materijalnoj šteti da i ne govorimo?
Snaga klade valja, a pravda, doviđenja!
Takođe, na dan hapšenja generala Mladića, Tužilaštvo za ratne zločine republike Srbije je objavilo sledeće obaveštenje:
H I T N O
Hapšenjem Ratka Mladića zadovoljena je pravda.
Žrtve i njihove porodice su dugo čekale na ovaj trenutak.
Srbija je ispunila svoju moralnu obavezu prema žrtvama i njihovim
porodicama.
Pokazali smo privrženost vrednostima koje dele Evropa i ceo svet.
Ponosni smo što u ovom trenutku vraćamo teret prošlosti tamo gde mu je
mesto, u mračne devedesete.
Buduće generacije ove zemlje su konačno dobile svoju šansu.
Ako čak i uzmemo eventualnu pretpostavku da će general Ratko Mladić biti kriv po presuđenju u Hagu za to što ga tereti Haški tribunal, a od svetske javnosti je unapred osuđen, šta bi se tek moglo reći za već osuđene i po zločinima stostruko surovijim, takstivno pobrojanim imenima, opisima bića krivičnih dela i načinu izvršenja u ovoj presudi! Zločin je zločin, a pogotovo presuđeni!
Kompletnu presudu pisanu na 250. stranica možete preuzeti OVDE
.jpg)
