Izvor: Politika, 28.Jan.2010, 23:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odlazi još četiri hiljade vojnika Kfora
Bezbednosna situacija nije onakva kakvom je predstavlja NATO, a Euleks nije uspeo da nametne svoj autoritet, kaže Oliver Ivanović
Kosovska Mitrovica – Od 1. februara Kfor će u pet zona odgovornosti na Kosovu i Metohiji umesto dosadašnjih 14.000 imati oko 10.000 vojnika. Smanjenje broja vojnika dolazi posle procene Severnoatlantskog saveza da je bezbednosna situacija na Kosovu poboljšana. Mark Ficdžerald, komandant Južnog krila NATO-a, ranije je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << najavio da je krajnji cilj da na Kosovu bude 2.500 vojnika. Racionalizacija bi trebalo da se sprovede u periodu od 12 do 14 meseci.
Oliver Ivanović, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju, kaže da su predstavnici NATO-a situaciju u pokrajini loše predstavili. „Politički je teško braniti pred sopstvenim javnim mnjenjem zadržavanje tolikog broja vojnika na Kosmetu deset godina posle nelegalnog bombardovanja jedne suverene države. Birači u zemljama Zapadne Evrope pitaju se zašto još da šalju vojnike u tu problematičnu pokrajinu, ako su svi izveštaji sa terena pozitivni”, kaže on.
Ivanović dodaje da situacija na KiM nije dobra, jer ne postoje kredibilne lokalne institucije koje mogu održavati red i mir u pokrajini, a Euleks nije uspeo da nametne svoj autoritet. „Na Kosmetu vlada ogromno međunarodno nepoverenje što dovodi do toga da bezbednosna situacija nije onakvom kakvom je predstavljaju zvaničnici NATO-a”, naglašava on.
Predstavnici Srba iz Kosovske Mitrovice zabrinuti su zbog odlaska i smanjenja broja vojnika, a Nebojša Nović, predsednik SNV u Kosovskoj Mitrovici, kaže da je ovo loš potez jer je situacija veoma krhka a već na proleće moglo bi da dođe do eskalacije nasilja. Dragan Nikolić, načelnik Kosovsko-pomoravskog okruga, kaže da se „odlazak Kfora neće ni primetiti jer su se pred očima 50.000 vojnika Kfora događala ubistva, kidnapovanja, silovanja i ako je tada proterano 250.000 Srba i nealbanaca, šta onda može učiniti 10.000 vojnika, kada ni brojniji ništa za Srbe nisu uradili”.
Do kraja januara sve multinacionalne taktičke snage na Kosmetu biće preoblikovane u multinacionalne bataljone. Tako će Kfor svoje prisustvo na jugu Kosmeta u regionu Prizrena, koje je pod nemačkom komandom, smanjiti za oko 1.000 vojnika. Umesto dosadašnjih 3.500 ostaće 2.500 vojnika iz Nemačke, Austrije, Turske i drugih zemalja.
U multinacionalnom bataljonu „Sever” umesto dosadašnjih 2.300 vojnika iz šest država ostaće 1.500. Kako za „Politiku” kažu u pres-centru multinacionalnog bataljona „Sever”, polovina od ukupnog broja vojnog sastava biće iz Francuske, a tu su vojnici iz Maroka – jedna četa pešadije, koja pripada 7. mehanizovanoj pešadijskoj brigadi, dve grčke čete pešadije, kao i danska četa. Vojnici multinacionalnog bataljona „Sever” biće stacionirani u kampovima Belvedere (nadomak sela Svinjare), u novom selu Mađunskom i u bazi „Noting hil” kod Leposavića.
Kako navode u pres-službi, ovaj bataljon, koji je pod komandom francuskog generala, može računati na pojačanje u slučaju potrebe, a reorganizacija taktičkih snaga u bataljone omogućiće Kforu da bude „elastičniji i spremniji za brzo reagovanje, ne gubeći na snazi”.
U sektoru „Zapad” koji drže Italijani ostaće oko 2.000 vojnika, dok će u rejonu „Istoka”, koji je pod komandom američkih taktičkih snaga, ostati kako se procenjuje, 1.100 vojnika. Samo u kampu „Bondstil” svojevremeno je bilo 5.500 američkih marinaca.
Reorganizacija će zahvatiti i zonu „Centar” gde će ostati oko 3.000 vojnika. Komandu u ovom sektoru su od Britanaca preuzeli Finci i u njemu ima vojnika iz Danske, Norveške, Švedske, Belgije, Poljske i Češke.
Broj vojnika Kfora počeo je da se smanjuje 2000. godine da bi četiri godine kasnije od oko 50.000, koji su na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti bili raspoređeni 1999. godine, ostalo 18.000. Posle martovskog pogroma 2004. na Kosmet dolazi dodatnih 2.000 vojnika, ali ubrzo je nastavljena racionalizacija, tako da je prošle godine na teritoriji Kosmeta bilo ukupno 13.849 vojnika Kfora.
Biljana Radomirović
[objavljeno: 29/01/2010]
