Izvor: N1 televizija, 23.Apr.2017, 08:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Odata pošta radnicima RTS poginulim u NATO bombardovanju

Radnicima Radio televizije Srbije poginulim u bombardovanju 1999. godine polaganjem venaca i paljenjem sveća kod spomenika "Zašto?", noćas u 02.06, kao i u 14.06 časova, odali su poštu porodice, kolege i prijatelji.

NATO je 23. aprila 1999. godine bombardovao RTS sa dva razorna projektila, a poginulo je 16 radnika te medijske kuće.

Porodice, kolege i prijatelji minutom ćutanja odali su počast stradalima, položili vence i upalili sveće kod spomenika "Zašto?" >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << u Tašmajdanskom parku.

U ime porodica nastradalih Milorad Medić rekao je da su svetski moćnici i čelnici NATO odlučili da prvi put u istoriji ratnih sukoba bombarduju jednu medijsku kuću i proglase je za vojni cilj, iako su znali da u toj zgradi svake noći ima 150 i 160 ljudi, civila koji su obavljali svoj posao.

"Ti ljudi koji su ostavljeni na milost i nemilost 'milosrdnom anđelu', nisu ni protiv koga ratovali, nisu nikoga ugrožavali, nisu imali pravo da se zaštite da odu u sklonište za vreme vazdušne opasnosti", rekao je Medić.

On je dodao da su radnici RTS-a ubijeni jer nisu bili zaštićeni i o njima, osim njihovih porodica niko nije brinuo, a oni koji su to mogli i po naredbi savezne vlade imali obavezu da to urade, ništa nisu preduzeli da zaštite ljude i tehniku.

Medić je podsetio da je za zločin odgovarao samo tadašnji direktor RTS Dragoljub Milanović, i dodao da tužilaštvo nije preduzelo nikakve druge radnje kako bi se utvrdilo ko je još odgovoran za stradanje radnika RTS-a.

Međunarodna organizacija za ljudska prava "Hjuman rajts voč" saopštila je 2000. godine da nije bilo nikakvog opravdanja za bombardovanje zgrade Televizije.

Čelnici NATO-a su tvrdili da je napad bio opravdan, a specijalna komisija Haškog tribunala koja je ispitivala i slučaj bombardovanja RTS-a, nije predložila Tužilaštvu da pokrene krivični postupak, preneo je RTS.

U napadu NATO-a, u noći između 22. i 23. aprila, poginuli su: Jelica Munitlak (27), Ksenija Banković (27), Darko Stoimenovski (25), Nebojša Stojanović (26), Dragorad Dragojević (27), Dragan Tasić (29), Aleksandar Deletić (30), Slaviša Stevanović (32), Siniša Medić (32), Ivan Stukalo (33), Dejan Marković(39), Milan Joksimović (47), Branislav Jovanović(50), Milovan Janković (59), Tomislav Mitrović (61) i Slobodan Jontić (54).

U znak sećanja na poginule, u beogradskom Tašmajdanskom parku, kod zgrade RTS-a, podignut je spomenik "Zašto?", kojim porodice i prijatelji stradalih postavljaju pitanje zašto su oni poginuli.

Nastavak na N1 televizija...