Izvor: Studio B, 24.Mar.2012, 14:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obeležavanje 13. godišnjice napada NATO snaga
Predsednik Srbije Boris Tadić poručio da je napad NATO na SR jugoslaviju bio zločin protiv jedne zemlje i naroda, i da je, čuvajući sećanje na nevino postradale, potrebno učiniti sve kako Srbija u budućnosti ne bi ponovo bila uvučena u neki rat.
„Naša je zemlja previše bila uronjena u ratove u čitavom 20. veku i sve što činimo u budućnosti treba da bude sazdano na taj način da više nikada ne budemo uključeni u bilo kakav rat, čuvajući iznad >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << svega ljudske živote i našu zemlju", rekao je Tadić novinarima posle polaganja venaca na spomenik poginulima u napadu NATO na Aleksinac.
Srbija će, kako je istakao, godišnjicu početka vazdušnih udara NATO uvek obeležavati sećajući se postradalih, ali i iskazujući veru da se država Srbija može postavimo na noge.
„Na žalost, ne možemo da vratimo poginule, ali sećanjem možemo da produžimo na neki način njihovo postojanje među nama", rekao je Tadić, i podsetio da je u Srbiji mnogo mesta poput Aleksinca, u kojima su civili ginuli pod NATO bombama.
„Taj rat je bio zločin protiv naše zemlje i našeg naroda, i tome nemam šta da dodam", naglasio je Tadić, citirajući stih poeme pročitane u okviru komemorativnog programa, da se rat vodio „od Milice do Grdelice".
Tadić je u Aleksincu, povodom Dana sećanja na stradale u NATO bombardovanju, položio venac na Spomen obeležje žrtvama napada na taj grad, u kojem je, u više vazdušnih udara, poginuo veliki broj civila.
Pored Tadića, vence su u Aleksincu položili ministar odbrane Dragan Šutanovac i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Ljubiša Diković.
Komemoraciji je prisustvovao veliki broj građana Aleksinca, kao i Vojske Srbije, garde i kadeta Vojne akademije.
Aleksinac, gradić sa 17.000 stanovnika u dolini Južne Morave, 5. aprila 1999. u 21.35 avijacija NATO gađala je sa šest projektila velike razorne moći, koji su pogodili sam centar mesta, i u tom napadu poginulo je 11 a ranjeno 50 građana.
Deo centra grada je te večeri pretvoren u ruševine, teško je oštećeno 35 porodičnih kuća, 125 stanova, više privrednih objekata, među kojima i konfekcija "Morava" i "Betonjerka", dom zdravlja, autobuska stanica, niz privrednih i poslovnih objekata.
Jedna bomba je sa lica zemlje zbrisala Ulicu Dušana Trivunca sa šest porodičnih kuća, a deset je uništeno u Ulici Vuka Karadžića.
Bio je to trinaesti dan od početka vojne intervencije protiv tadašnje SR Jugoslavije.
Predstavnici NATO u Briselu su svetskoj javnosti ovaj zločin pravdali "tehničkom greškom", tvrdeći da je meta bila kasarna nadomak grada.
Kanadski general Luis Mekenzi je tada po obilasku ruševina izjavio: "Zločin je počinjen nad civilnim stanovništvom, nad mirnim građanima, u njihovim porodičnim domovima, na prostorima gde nema apsolutno nijednog vojnog objekta".
Aleksinac je u proleće 1999. godine bombardovan u više navrata.
U bombardovanju 28. marta poginulo je četvoro ljudi. Grad je sa desetak bombi gađan i odmah posle ponoći 28. maja kada je poginulo troje građana, a 20 ranjeno. Srušeno je deset kuća i zgrada, a oko 30 oštećeno.
U toj varošici poginule su u NATO bombardovanjima 1999. godine ukupno 24 osobe.
Na mestu pada projektila podignute su dve stambene zgrade sa 140 stanova a u gradu i toj opštini, uprkos brojnim finasijskim problemima, obnovljeno je oko 600 objekata.
U Beogradu je na Savskom platou otkriveno spomen obeležje žrtvama rata i braniocima otadžbine od 1990. do 1999. godine.
Venci su položeni pored spomenika jer predstavnicima Grada Beograda, Vojske Srbije i policije grupa građana nezadovoljnih zato što na spomeniku nisu navedena imena žrtava nije dozvolila prilaz spomen obeležju.
"Naravno da su ljudi koji su ostali bez dece pogođeni, jer 20 godina trpe bol. Moj stav je da treba da poštujemo sve žrtve i roditelje, bez obzira da li su u pravu ili ne", rekao je gradonačelnik Dragan Đilas.
On je kazao da je Grad Beograd uređenjem tog spomen platoa želeo da oda počst svima onima koji su nastradali u ratovima od 1990. do 1999. godine.
"Ovaj park će ostati ovde i pamtićemo te ljude bez obzira da li su civilne žrtve ili su život izgubili za otadžbinu. Ovo je spomenik svim civilnim žrtvama ratova i svima onima koji su poginuli braneći svoju otadžbonu Srbiju, rekao je Đilas.
On je naveo da je Grad odluku o podizanju spomeika doneo još 2005. godine, da su rešenje napravili studneti Arhitektonskog fakulteta, a na primedbu nezadovoljnih da nema imena žrtava, rekao da postoji odluka Vlade Srbije o izgradnji kompleksa gde bi se nalazila imena svih nastradalih.
On je dodao da je Grad Beogradu u taj plato i plato pored njega uložio 60 miliona dinara i da se spomenik nalazi na mestu, koje će za nekoliko godina, kada se izmeste kamioni i železnička stanica, biti jedna od najlepših ulica u Beogradu.
Nekoliko građana, uglavnom roditelja poginulih vojnika, nije dozvolilo polaganje venaca, jer su nezadovoljni izgledom spomenika i zbog toga što nisu navedena imena žrtava.
Okupili su se, međutim, i građani koji su pozdravili postavljanje spoken obeležja.
Među jnima je bila Rusmila Krekić, izbeglica iz Hrvatske, supruga nastradalog boraca, koja je novinarima rekla da sprečavanje polaganja venaca nije primereno ponašanje i da treba dostojno omogućiti da se ispoštuju sve žrtve.
Đilas je položio cveće i upalio sveće na spomenik poginulim radnicima RTS, uz poruku da se porodicama nastradalih i javnosti duguje istina o tome ko je naredio da oni ostanu u zgradi RTS.
Polaganjem cveća i paljenjem sveća poginulim radnicima RTS poštu su odali i direktor RTS Aleksandar Tijanić, njihove porodice, kao i ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin.
"Svi mi porodicama nastradalih i javnosti dugujemo da uradimo sve da se istina otkrije do kraja i da se, kao što znamo ko je bombardovao, sazna ko je naredio da ovi ljudi ostanu ovde i na neki način budu žrtve", rekao je Đilas, odajući poštu poginulima kod Spomenika "Zašto" u Aberdarevoj ulici.
Đilas je, uz napomenu da je u bombardovanju Srbije stradalo nekoliko hiljada ljudi, rekao da je bombardovanje zgrade RTS događaj o kome se ni dan danas ne znaju potpuni podaci i kako se to desilo.
"Znamo ko je bombardovao, ali ni dan danas ne znamo odgovorne za to što su ovi ljudi, čija imena vidite i godine u kojima su poginuli, bili u ovoj zgradi i što su stradali", istakao je gradonačelnik Beograda.
Majka jednog od poginulih, Žanka Stojanović, rekla je da je "krivac" za stradanje njenog sina i ostalih 15 radnika RTS tadašnji Vrhovni savet odbrane koji je "znao" da će zgrada RTS biti gađana.
Potpredsednik vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić položiće venac na Spomenik radnicima MUP-a koji su poginuli tokom NATO bombardovanja u bazi Specijalne antiterorističke jedinice u Zemunu.
Dacić će pre toga posetiti i brdo Straževica u beogradskoj opštini Rakovica, koje je u više navrata bombradovano.
Patrijarh srpski Irinej služiće u podne parastos u beogradskoj crkvi Svetog Marka za nastradale u NATO bombardovanju, kojem će prisustvovati i predsednik Vlade Mirko Cvetković.
Vazdušni udari NATO snaga počeli su 24. marta 1999. u 19.45 časova krstarećim raketama i avijacijom, na više područja Srbije i Crne Gore, a završeni su potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu 9. juna 1999. godine.
Prema dostupnim podacima, za 78 dana NATO intervencije poginulo je oko 2.500 ljudi, od toga 1.031 pripadnik vojske i srpske policije.
Pogledaj vesti o: Aleksinac
