Izvor: Blic, 26.Mar.2010, 01:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Njive i šume pune bombi
Kuršumlija - Meštani Merdara već 11 godina ne obrađuju svoja imanja zbog zaostalih bombi posle NATO bombardovanja. Oko 40 hektara je zaraslo u korov, a desetak meštana je zbog nedostatka bezbednosti napustilo kuće u blizini linije razdvajanja sa Kosovom i povuklo se unutar sela. Specijalizovane ekipe Vojske Srbije ranije su očistile deo atara sela od bombi, ali je veliki broj njih ostao.
Meštani kažu da često nalaze kasetne i druge bombe u šumama, njivama, pa čak >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i u dvorištima, obeležavaju ih kako znaju i umeju starom garderobom, kesama, kartonima ispisanim "pazi bombe" da neko ne bi stradao. Kada im neko dođe u goste, ne puštaju ga dalje od centra sela bez nekog od domaćih ko već zna gde su eksplozivne naprave.
Savo Paunović našao je bombu pre nekoliko dana pored svoje napuštene kuće. Paunović je sa suprugom Zagorkom došao da proveri u kakvom je stanju njegova kuća posle požara koji je zahvatio oko 10 hektara suve trave.
- Bomba se jasno vidi, do pola je u zemlji, žute je boje i ima osigurač. Sreća da je izgorelo trnje i suva trava, pa smo je na vreme uočili. Pošto sam video da zidine moje opljačkane kuće nisu izgorele, povukli smo se nazad u selo - kaže Paunović.
Meštani Merdara su ogorčeni, kažu da plaćaju porez na njive prepune bombi koje ne mogu da obrađuju, a iako su pretrpeli višemilionsku štetu, država im ništa nije nadoknadila. Pošto svoju zemlju ne mogu da obrađuju, u veoma su teškoj materijalnoj situaciji jer nemaju nikakvih drugih prihoda. U selu su uglavnom staračka domaćinstva, žive od nadnica, na tuđim imanjima ili od zakupa obradive zemlje unutar opštine Kuršumlija. Više puta su se obraćali nadležnim institucijama za pomoć, ali odgovora nema.
Ogorčeni što ih je država zaboravila, meštani sela Merdare nisu hteli da prijave požar niti da su pronašli zaostalu eksplozivnu napravu.
- Prijavljivali smo ranije sve što smo pronašli i videli, međutim ništa od toga, niti su bombe očišćene, niti su nam pomogli da olakšamo naš težak život. Eno, puna je šuma kasetnih bombi. Samo da trošim kredit na mobilnom telefonu da ih prijavljujem, ništa drugo ne vredi. Jasno nam je da smo prepušteni sami sebi i da više nemamo kome da se žalimo - kaže Paunović.
Kroz Merdare prolazi magistralni put Niš-Priština, koji je veoma prometan, ali se u selu retko ko zaustavlja. Zagorka Paunović (56) kaže da nisu toliko česti gosti, ali bez vodiča meštani ih ne puštaju same.
- Ko zna koliko sam bombi do sada videla, neke sam obeležila, neke nisam. Svi u selu znamo staze i putiće gde nema eksplozivnih naprava i njih koristimo. Znamo ih i kroz šumu do same administrativne granice, do naših napuštenih kuća. Kad neko sa strane dođe, ne puštamo ga samog da ide dalje od centra sela, obavezan je vodič. Skoro svako od nas je dobar poznavalac ovog mesta - kaže Zagorka Paunović.
Meštanka Vida Sekić kaže da ne samo da nije bezbedno obrađivati njive već i da je na druge načine teško zaraditi novac.
- Išle bi žene da beru pečurke, jagode i kupine, ali ne mogu zbog kasetnih bombi. Ljudi su ovde veoma oprezni. Za ovih deset godina svako od meštana je naučio da dobro odmeri pre nego što načini sledeći korak - priča Vida Sekić.
Najveći broj kasetnih bombi nalazi se na imanju Paunovića na oko pet hektara oranica i pašnjaka.
- Kada neko pogine, onda će se videti koliko ih ima - kaže Savo Paunović.
U proteklih nekoliko godina zabeleženo je nekoliko slučajeva da su meštani vozilima naišli na nagazne mine, zaostale iz perioda bombardovanja, ali i one koje su kasnije postavljane na putevima i u njivama. Bilo je i ranjenih, a vozila su završavala gotovo uništena. Prošle godine pripadnici policije su deaktivirali jednu bombu koja je pronađena u ovom selu pored pružnog prelaza.
.jpg)
