Izvor: Blic, 22.Mar.2009, 01:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Neutralnost nam otežava put u Evropu

Hrvatska u aprilu ulazi u NATO. Angela Merkel, nemačka kancelarka, najavila je odmah posle te vesti da su vrata EU otvorena još samo za Hrvatsku, ne i za Srbiju, BIH, Crnu Goru, Makedoniju. Ovo su ujedno i jedine zemlje u regionu koje nisu članice NATO. Da li je ulazak u NATO prečica za ulazak u EU? Da li se Srbija zadržavanjem statusa vojne neutralnosti udaljava od EU i kakav je njen bezbednosni položaj?

Dve godine je prošlo od donošenja Rezolucije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << o vojnoj neutralnosti, na inicijativu Vojislava Koštunice. Konačno Srbija mora da ima jasnu bezbednosnu orijentaciju. Vlada i Skupština Srbije moraju da se opredele jasno, nedvosmisleno, šta je to čemu suštinski naša zemlja stremi u bezbednosnom sistemu, kaže za „Blic nedelje" Aleksandra Joksimović, bivša zamenica ministra inostranih poslova.

– Uljuljkivanjem u vojnu neutralnost Srbija se udaljuje od EU. Biti vojno neutralan, u sredini između velikih sila, to je uvek najgora pozicija, tada postajete predmet njihovog razračunavanja i prestajete da bude aktivni učesnik. Bojim se da ćemo u toj trgovini biti veoma jeftino prodati – kaže Joksimovićeva.

Slobodan Marković, profesor FPN, iako smatra da članstvo u NATO nije preduslov za EU, slaže se da ono olakšava evrointegracije. Vojnu neutralnost vidi kao kompromis između stava javnog mnenja koje se protivi našem članstvu u NATO i neumitnosti da Srbija sarađuje aktivno sa određenim strukturama vojne alijanse. On smatra da članstvo u NATO više ne može biti prečica za ulazak u EU, ali bi svakako bio politički podstrek.

Iako se ulazak u EU ne uslo­vljava nigde ulaskom u NATO, Jankovićeva tvrdi da Unija ipak zahteva jasniju orijentaciju zemalja prema vojnoj alijansi.Ona smatra da, ukoliko je EU naš strateški pravac, a ne prazna demagogija, nema previše prostora za koketiranje sa Rusijom, koje se krije iza vojne neutralnosti.

Naime, donošenje Rezolucije o vojnoj neutralnosti za Jankovićevu je trenutak koji je Uniji signalizirao određeni zaokret u našoj spoljnoj politici, a koja zapravo nije definisana. I danas postoje sumnje u kom pravcu se strateški Srbija kreće. Kada kaže da je nemoguć projekat „Srbija ni na istoku ni na zapadu", ona objašnjava da je to zato što je ta vrsta neutralnosti i nesvrstanosti nešto čemu je istekao mandat.

Aleksandar Radić, vojni analitičar, tvrdi da se neutralnost tretira kao nespojiva sa namerom da se uđe u EU, kao i da takav model bezbednosne arhitekture nije prepoznat ni u jednoj državi u našem okruženju. Argument za kojim neki potežu – ni Švedska, Švajcarska, Austrija nisu članice NATO, ali jesu u EU – za njega nije validan. Radić ističe da su to visokorazvijene države, duge demokratske istorije, sa jakim oružanim snagama i jasnom prozapadnom orijentacijom, sa kojima se Srbija nikako ne da porediti. Naglašava da nijedna država u tranziciji nije ušla u EU bez prethodnog ulaska u NATO.

On navodi da Srbija nije direktno ugrožena činjenicom da su gotovo svi u regionu ušli u NATO, ali i da je jasno da ne možemo to da ignorišemo i da se moramo zapitati: ako su svi tamo, zašto mi nismo.

– Ako imamo razloge za to što nismo u NATO, moramo jasno definisati strateške ciljeve. Većina naših političara se zaklanja iza fraze o vojnoj neutralnosti, ignorišući definiciju neutralnosti. A to znači da je jedini dokument na koji se Srbija oslanja Rezolucija stara dve godine (odgovor Koštuničine vlade na jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova), koja vrlo površno definiše neutralnost. Ona ne govori šta to treba drugo da uradimo ako ne idemo u NATO i ko su nam saveznici. Ako u NATO-u ne možemo da prepoznamo zaštitu naših interesa, onda nam ne treba. Ali, bilo bi neozbiljno tvrditi da u tom bezbednosnom kišobranu ne postoji baš ništa za nas – zaključuje Radić.

Kacin: Srbija je sama sebi kočnica

Odgovarajući na pitanje da li bi ulazak u NATO za Srbiju bila prečica za EU, Jelko Kacin, evropski izvestilac za Srbiju, odgovara:

– Ne bi. Ali, bio bi od velike koristi.

Kao odgovor na pitanje da li otvaranju vrata u EU Hrvatskoj pomoći NATO, čija članica Hrvatska postaje 3. aprila, odgovara da je za svaku zemlju dobro da učestvuje u integracionim procesima i da će „punopravnim članstvom u NATO, Hrvatska mnogo toga naučiti, dobiti, a i upotrebiti".

– Zato je iz moje perspektive širenje NATO na sve zemlje zapadnog Balkana korak u pravcu stabilizacije regiona. Zato treba prerasti percepciju gledanja na NATO kao neprijatelja, iz njega napraviti partnera, saveznika i, na kraju, prijatelja. Mislim da je Srbiji Kosovo kočnica. Srbija je sama sebi kočnica za EU jer ona šalje veoma različite signale. Jednom se zaklinje, drugi put negira. To nije ozbiljna politika, Srbija samu sebe obmanjuje i vreme je da prestane s tim i krene dalje – kaže Kacin.

Važna pitanja

Vladajuća elita duguje odgovore na brojna pitanja koja proističu iz vojne neutralnosti: Šta vojna neutralnost znači za Srbiju? Da li to znači da, ako nemamo posebne odnose sa NATO, imamo sa drugim silama? Da li to znači da sa Rusijom imamo bilo kakav zvanični dokument, sa Kinom, Indijom"? Iz našeg jedinog dokumenta, Rezolucije o vojnoj nezavisnosti, naprotiv, može se zaključiti samo da smo odlučni da se distancirano od NATO kao i da nemamo vojnih saveznika, a samim tim ograničavamo i političke saveznike.

Nastavak na Blic...