Izvor: RTS, 05.Sep.2014, 15:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

NATO usvojio plan za "udarnu pesnicu"

Lideri zemalja članica NATO-a na samitu u Njuportu usvojili planove za formiranje nove jedinice za brzo reagovanje. Jedinica će imati nekoliko hiljada vojnika i biće "udarna pesnica" NATO-a, spremna da u vrlo kratkom roku bude poslata na bilo koju tačku globusa, kaže Anders Fog Rasmusen.

Generalni sekretar NATO-a je, na konferenciji za medije u Njuportu kod Kardifa, ukazao da glavni bezbednosni izazov za NATO na istočnom krilu, jer je Rusija svojim napadom na >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Ukrajinu promenila bezbednosnu situaciju u Evropi, prenosi Tanjug.

"NATO će održavati konstantno prisustvo na istoku, gde će se naše snage često rotirati, a biće izgrađena i nova postrojenja za prihvat nove jedinice, ukoliko bude potrebno da se ona tamo uputi", rekao je generalni sekretar.

Zasad se zna da će glavna komanda snaga za brzo reagovanje biti u poljskom gradu Šćećinu, ali tek treba da se odluči gde će ona fizički biti smeštena, objasnio je Rasmusen.

Poljski predsednik Bronislav Komorovski juče je saopštio novinarima da će u njegovoj zemlji biti izgrađeni aerodromi i ostala postrojenja za prihvat jedinice, ukoliko bude potrebno da se uputi u Poljsku.

Britanski premijer Dejvid Kameron rekao je danas da je Britanija spremna da uputi 3.500 vojnika u jedinicu za brzo reagovanje, ali se kasnije ispravio i saopštio da je hteo da kaže da će toliko britanskih trupa biti angažovano na vojnim vežbama u istočnoj Evropi koje uskoro treba da se održe.

Rasmusen je upozorio i na opasnost od džihadista iz Islamske države (IS) u Iraku i Siriji, u čije suzbijanje NATO kao savez nije uključen, ali Rasmusen nije isključio mogućnost da se pojedine članice uključe u vazdušne udare protiv IS u Iraku pod vođstvom SAD.

Alijansa je, sem toga, spremna da pomogne Iraku da pojača odbrambrene kapacitete ukoliko iračka vlada to zatraži, dodao je Rasmusen.

Generalni sekretar je rekao da NATO namerava da unapredi ratne planove u svetlu novih pretnji, kao i da će pojačati vežbovne aktivnosti i saradnju sa članicama Partnerstva za mir.

Američki predsednik Barak Obama i evropski lideri koji učestvuju na samitu u Velsu bi danas trebalo da se usaglase i o novim sankcijama Rusiji, koja je zbog podrške proruskim snagama u Ukrajini već meta "ciljanih mera" SAD i EU.

Za sad te mere obuhvataju nekoliko ruskih firmi i preko 80 ruskih i ukrajinskih funkcionera kojima je zabranjeno da borave i posluju u Americi i EU.

Nove mere bi, prema predlogu koji je juče sastavila Evropska komisija, trebalo da pogode nekoliko ruskih banaka i energetskih preduzeća i uvede embargo na izvoz oružja i nekih tehnologija u Rusiju.

Britanski šef diplomatije Filip Hamond založio se danas za usvajanje novog kruga sankcija, ali je ujedno najavio da one mogu biti ukinute ukoliko se ukrajinska kriza mirno reši.

"Ako dođe do prekida vatre, potpisivanja i primene mirovnog sporazuma, razgovaraćemo o ukidanju sankcija", rekao je Hamond danas za Bi-Bi-Si.
Pogledaj vesti o: NATO skup

Nastavak na RTS...