Izvor: Politika, 16.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NATO traži pomoć „Koka-Kole”
Popularnost zapadnog vojnog saveza toliko je opala u Evropi da su se Amerikanci ozbiljno zabrinuli za taj brend
Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 16. jula – Godinu dana uoči proslave 60. godišnjice osnivanja, NATO alijansa našla se pred velikim izazovom – da poveća popularnost, koja je ozbiljno poljuljana, naročito posle bombardovanja Srbije 1999. godine, ali i da opravda svoje postojanje dvadesetak godina nakon propasti Varšavskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pakta. Taj cilj je neostvariv bez dobrog marketinga, pa je NATO izvršioca za taj zadatak potražio u „Koka-Koli”. Majkl Stapford, koji je vrhunski specijalista u ovoj oblasti, kako prenosi „Njujork tajms”, uskoro će se prihvatiti posla i pokušati da objasni kako NATO utiče na svakodnevni život i zašto transatlantsku sigurnost ne treba uzeti zdravo za gotovo.
Objašnjenje je pre svega potrebno uputiti poreskim obveznicima 26 država članica Severnoatlantske vojne alijanse koji, kako navodi američki dnevnik, sve manje veruju da je suštinska uloga NATO-a da garantuje njihovu sigurnost. U periodu od 2002. do 2007. godine povećano poverenje u vojnu alijansu zabeleženo je jedino u Sjedinjenim Američkim Državama, i to za četiri odsto. Istovremeno, ozbiljan pad popularnosti registrovan je u Evropi. U Nemačkoj (19 odsto), Velikoj Britaniji (12 odsto), Italiji (13 odsto), u Poljskoj (8 odsto).
Bombardovanje Srbije 1999. godine bio je ozbiljan ispit za NATO alijansu i podelilo je ljude širom Evrope. O kampanji bombardovanja, jedinoj koju je NATO sproveo na tlu Evrope, „Njujork tajms” juče nije imao ništa dobro da kaže. Umesto toga podsetio je kako je Robert Fisk, najpoznatiji britanski dopisnik iz inostranstva, u londonskom „Indipendentu” o metalnom znaku (ruži vetrova) ispred sedišta NATO-a u Briselu pisao kao o „zvezdi smrti” poredeći je sa snagama imperije zla iz filmskog serijala Džordža Lukasa – „Ratovi zvezda”.
Upravo je raspad Varšavskog pakta doprineo da uloga NATO-a u savremenom svetu 21. veka više nije očigledna.
Prema Niku Vitniju, visoko rangiranom službeniku za međunarodne odnose u Evropskom savetu „odbrana nije više pravljenje ljudskog bedema ili priprema za otpor neprijateljskoj invaziji”, već „to treba da bude pokušaj da se projektuje stabilnost”.
– To je teška doktrina da bi ljudi u nju poverovali – zaključuje Vitni.
On veruje da je lakše reći da se imidž NATO-a menja, nego to i učiniti, jer su brendovi zasnovani na svrsi kojoj služe. „Koja je svrha ove organizacije” posle raspada Varšavskog pakta, pita se Vitni. On navodi da je NATO tražio različiti identitet i ulogu da bi ostao važan, ali da tek treba da se pokaže koliko je uspeo u tome.
Bivši američki ambasador u Beogradu Vilijam Montgomeri piše, između ostalog, u svom autorskom tekstu da „na površini izgleda da je NATO bio velika uspešna priča, jer je njegov neprijatelj iz hladnog rata, Varšavski pakt, prestao da postoji” navodeći još da je osam zemalja članica nekada neprijateljskog pakta prešlo na severnoatlantsku stranu.
„Pošto su izgubile svog najmoćnijeg i najopasnijeg neprijatelja, članice NATO-a više se ne osećaju obaveznim da ga bezrezervno podržavaju. Uprkos zavetima i obećanjima, zemlje NATO-a nisu dale obećani doprinos broju trupa u Avganistanu, a mnoge su postavile ekstremna ograničenja na to kako njihove trupe u toj zemlji mogu biti upotrebljene”, objasnio je Montgomeri, dodajući da su neke članice Evropske unije više zainteresovane za stvaranje sopstvenih EU snaga, nego za saradnju sa NATO-om.
Sa proširenjem NATO-a političke razlike među zemljama članicama sve teže se rešavaju, a mnoge sve više odbijaju tradicionalno vodeću ulogu SAD.
Da su u sedištu NATO-a planirane krupne i radikalne promene imidža, potvrdio je bivši glavni portparol francuskog Ministarstva odbrane Žan Fransoa Bure, koji je prošle godine postao pomoćnik generalnog sekretara Severnoatlantske alijanse za javnu diplomatiju.
– Imamo zeleno svetlo da razmišljamo o politici brendiranja NATO-a. Delujemo na osnovu javne podrške. To se pokazalo istinitim na Balkanu i još je važnije za borbu protiv terorizma. Ako ljudi ne osećaju da postoji veza između onoga što čine vojnici na terenu i njihove lične bezbednosti, onda se legitimnost dovodi u pitanje – objasnio je Bure, prenosi „Njujork tajms”.
U tom svetlu valja posmatrati i odluku NATO-a da za posao promocije sopstvenih ciljeva angažuje čoveka iz „Koka-Kole”, verovatno najpopularnije kompanije sveta i jednog od simbola globalizma.
Pokretanjem NATO televizijskog kanala, alijansa se trudi da zaobiđe konvencionalne medije, koji uglavnom izveštavaju o negativnim stranama delovanja alijanse, objasnio je Džejms Apaturaj, portparol sedišta Severnoatlantskog pakta u Briselu.
– Koristimo Internet kao svi drugi da zaobiđemo ’filtere’ urednika medija. Ne da bismo prikazivali propagandu, jer prikazujemo istinu, već da pokažemo drugu stranu priče, onu koja ne prolazi kroz filter – tvrdi Apaturaj.
Na prvi pogled izgleda apsurdno, ali ono što je nekada bila najveća pretnja NATO-u, sada bi moglo da bude njihovo veliko ohrabrenje. A to su ruske rakete na granicama Evropske unije. Da li, između ostalog, zbog toga SAD uporno insistiraju na postavljanju raketnih baza u Češkoj i Poljskoj, izazivajući gnev Rusije?
-----------------------------------------------------------
Novo zdanje u Briselu
Sledeće godine Glavni štab NATO-a trebalo bi da bude preseljen u novo velelepno zdanje koje se gradi odmah preko puta postojećeg i iznenađujuće neuglednog sedišta na periferiji Brisela, tik uz aerodrom Zaventem. Sedište budućeg Generalštaba imaće 172.000 kvadratnih metara sa mogućnošću daljeg proširenja za još 4.400 kvadrata. Ideja o izgradnji ovog objekta za 21. vek rođena je 1999. godine, a 2003. godine objavljeno je da je na međunarodnom konkursu izabrano idejno rešenje londonskog arhitektonskog biroa „Skidmor, Ovings i Meril”.
Zgrada će se sastojati iz šest blokova povezanih centralnim holom, a njene fasade ličiće na većinu zdanja Evropske unije u Briselu, kombinaciju stakla, metala i minimalno betona.
Vladimir Jokanović
-----------------------------------------------------------
Moskva protiv širenja NATO-a
Specijalno za „Politiku”
Moskva, 16. jula – Primanje novih članova u NATO nije adekvatna reakcija na savremene izazove i ne pojačava bezbednost ni novih članova, ni NATO, ni Evrope uopšte – stav je Rusije. Najveće opasnosti za svetsku bezbednost u 21. veku predstavljaju međunarodni terorizam, organizovani kriminal, širenje oružja za masovno uništavanje, trgovina narkoticima – a protiv toga je NATO nemoćan.
Iako sa Severnoatlantskom alijansom sarađuje u mnogim oblastima, Rusija prisustvo NATO u blizini svojih granica smatra opasnošću za nacionalnu bezbednost, a njeni rukovodioci često ističu da se zapaža tendencija da se NATO pretvori u globalnu alijansu koja bi zamenila Ujedinjene nacije.
Uprkos uveravanjima da širenje alijanse nije usmereno protiv nje, poučena iskustvom iz vremena kada je Gorbačov dobio obećanje da se NATO neće širiti na Istok, a onda stigao sve do Ukrajine i Gruzije, Rusija je čvrsto odlučila da ne veruje obećanjima. – „Nacionalna bezbednost ne može se držati na časnoj reči” – rekao je juče Medvedev, i da učini sve kako se NATO ne bi našao na njenim granicama. U tome je u poslednje vreme počela da dobija i podršku nekih evropskih zemalja – Nemačka i Francuska su na aprilskom samitu u Bukureštu sprečile da dva ruska suseda dobiju poziv za ulazak u alijansu, dok su SAD najveći zagovornik njihovog priključivanja. Kako će se to završiti, videćemo već na jesen na sledećem NATO samitu.
LJ. M.
[objavljeno: 17/07/2008]
