Izvor: Vostok.rs, 21.Nov.2011, 22:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NATO se sapleo o Gruziju
21.11.2011. -
Operacija prinuđivanja Gruzije na mir 2008. godine bila je apsolutno neophodna i sprečila je proširenje NATO-a. ovo je izjavio predsednik Dmitrij Medvedev u Vladikavkazu u štabu 58. armije koja je u događajima od pre tri godine odigrala ključnu ulogu.
Ruski lider i dalje je uveren da je odlučni odgovor Rusije na agresiju gruzijske vojske protiv Južne Osetije bio potpuno opravdan. Dmitrij Medvedev rekao je da su bila potpuno neophodna dejstva naše >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << armije na spasavanju velikog broja građana, kao bi pretnja koaj je poticala sa teritorije Gruzije bila neutralisana. I to je pošlo za rukom u punoj meri.
Da podsetimo, u avgustu 2008. godine u toku napada Gruzije na Južnu Osetiju poginule su stotine ljudi, hiljade su bile ranjene. Ipak vojna politika Tbilisija dovela je do suprotnog rezultata: na političkoj karti sveta pojavile su se nove države: Abhazija i Južna Osetija. Faktički tada je Rusija uzela u zaštitu male narode koje je Gruzija skoro dve decenije posle raspada SSSR vojnim metodama pokušavala da asimiluje i liši prava na nezavisnost.
Po mišljenju Dmitrija Medvedeva, operacija prinude Gruzije na mir donela je još jedan važan rezultat: granice NATO-a nisu bile proširene kako je to htelo rukovodstvo alijanse. Dmitrij Medvedev istakao je da bi 2008. godine, da je Rusija uzdrhtala, bio promenjen geopolitički raspored snaga i u NATO bi bile uvučene zemlje koje su nekada bile u sastavu SSSR. Pre svega reč je o Gruziji i Ukrajini, ističe zamenik direktora Instituta za SAD i Kanadu Pavel Zolotarev.
Videla se sasvim jasna namera Gruzije da stupi u NATO. Od strane NATO-a takva spremnost je bila označena. I rešavalo se u istom pravcu pitanje povodom Ukrajine. Tada bi Crno More za Rusiju bilo zatvoreno. Sasvim drugačija bi bila geopolitčka situacija. I da nismo priznali Abhaziju i Južnu Osetiju, Gruzija bi imala puno pravo, i moralno i međunarodno, da nas zamoli da odatle odemo, pošto ne bi imala potrebe za našim mirovnim funkcijama. Zato je sasvim ispravna bila odluka da se umešamo u taj konflikt kao mirotvorci. Pred taj izbor su nas stavili.
Gruzija je težila da po svaku cenu reši problem Južne Osetije i Abhazije. Bez toga njene šanse za stupanje u NATO bile su male, ističe predsednik Instituta za strateške ocene Aleksandar Konovalov.
Bilo je jasno da u onom stanju u kojem su se nalazili odnosi Gruzije sa Abhazijom i Južnom Osetijom, gurati ovu zemlju u alijansu bilo bi vrlo opasno. Alijansa nema tradiciju da prima zemlje sa nerešenim teritorijalnim problemima. Pošto oni istog trena postaju glavobolja NATO-a.
Dmitrij Medvedev je izjavio da Rusija ne istupa protiv Severnoatlantske alijanse kao takve, već izražava zabrinutost mogućom pojavom vojno-političkog bloka na svojim granicama, što će stvoriti određene probleme. Rusija se udaljila od direktne konkurencije sa NATO-om, mada ona ima drugačije viđenje zadataka u sferi bezbednosti.
Ruski lider u Vladikavkazu prokomentarisao je još jedan oštar ugao odnosa Rusije sa SAD i NATO-om. Tako je on izjavio da uzvratna dejstva Rusije na postavljanje američkog sistema PRO u Evropi biće razumna i dovoljna, ali neće zatvoriti perspektive daljih pregovora.
Izvor: Golos Rossii, foto: RIA Novosti
