Izvor: B92, 12.Sep.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NATO neće napasti Pakistan
Brisel, Islamabad -- NATO neće učestvovati u strategiji SAD-ovog napada na Pakistan sa teritorije Avganistana, saopštio je Džejms Apaturaj.
"Politika NATO završava se na granici, to je naš mandat", rekao je portparol NATO-a Apaturaj. Apaturaj je dodao da neće biti nikakvih upada NATO snaga na pakistansku teritoriju putem kopna ili iz vazduha. On je istakao da je svakako potrebno naći rešenje za rastući islamski ekstremizam u plemenskim područjima Pakistana >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << koje se graniče sa Avganistanom.
NATO se nalazi na čelu tzv. Međunarodnih snaga za pomoć stabilizaciji Agvanistana (Isaf) od 53.000 vojnika u toj zemlji na jugu Azije.
Juče je komandant Združenog štaba oružanih snaga Sjedinjenih Američkih Država Majk Malen rekao da njegovi vojnici ne dobijaju rat protiv talibana, pa će revidirati strategiju.
Admiral Malen je dodao i da već traga za "novom, opsežnijom strategijom za region", koja će obuhvatiti obe strane avganistansko-pakistanske granice.
"Po mom mišljenju, ta dva naroda su neraskidivo povezana u zajedničkom pobunjeničkom delovanju, koje prelazi granicu između njih," rekao je Malen američkom Kongresu.
Američki komandosi su prošle sedmice izveli kopneni napad u pakistanskoj provinciji Južni Vaziristan, uporištu islamista.
Tom prilikom ubijeno je 20 ljudi, a to je bio prvi poznati upad američkih snaga u Pakistan od invazije na Avganistan 2001.
Pakistan, koji je saveznik u američkom ratu protiv terorizma posle napada na SAD od 11. septembra 2001, osudio je taj upad i ponovio da neće tolerisati strane trupe na svojoj teritoriji.
Ranije, avganistanski predsednik Hamid Karzai podržao je predloženu promenu američke strategije, dodajući da je godinama tražio drugačiji pristup u borbi protiv islamista.
Zaoštravanje odnosa SAD-Pakistan
Neslaganja Pakistana i SAD-a oko načina borbe protiv talibana i Al Kaide zaoštrila su se proteklih dana, pošto su Amerikanci, bez saglasnosti Islamabada, izvršili seriju napada na pobunjenička uporišta na pakistanskoj teritoriji.
Juče je obelodanjeno da je te akcije tajno odobrio lično predsednik Džordž Buš, a nezadovoljstvo Pakistanaca tom samovoljom pojačano je činjenicom da su u napadima američkih bespilotnih letilica i helikoptera stradali i mnogi civili.
U vreme vladavine predsednika Perveza Mušarafa, koji je podneo ostavku prošlog meseca, Amerikanci su Pakistan proglasili glavnim saveznikom u borbi protiv terorizma, ali se, često, iskazivali nezadovoljstvo doprinosom tog partnera borbi protiv terorista, a posebno protiv Al kaide, za koju se veruje da i dalje glavna uporišta ima duž pakistansko-avganistanske granice.
Na Bušovu "mig" da američke snage iz vazduha udare na pobunjenike u Pakistanu, usledila je izjava glavnokomandujućeg pakistanske armije, generala Ašfaga Kajanija da neće biti dozvoljeno da strane trupe stupe na tlo njegove zemlje.
General, pri tome, nije pominjao Amerikance, ali je sasvim jasno da je mislio na njih.
U vreme Mušarafa, Pakistan je dozvolio Amerikancima da vrše raketne napade, ali nema potvrda da je i tada "velikom savezniku" bilo dozvoljeno da, s vojskom, umaršira na pakistansko tlo.
To se, uostalom, nije ni dogodilo.
Buš se za napade preko granice Pakistana odlučio da bi uništio uporišta avganistanskih talibana u toj zemlji, a time i oslabio otpor saveznicima u Avganistanu, gde su talibanske snage i borci Al kaide danas brojniji i opremljeniji nego ikada od 2001. godine, kada je srušen režim talibana u Kabulu.
Analitičari, međutim, pominju da su ti udari bili i u funkciji dobijanja poena za republikance pred predsedničke izbore u SAD, početkom novembra.
"Njujork tajms" je objavio da je Bušova naredba za raketiranja Pakistana došla nakon američkih saznanja da su pobunjenici dobijali važne informacije od pakistanskih obaveštajaca, što je, navodno, snažno uzdrmalo američko-pakistansko savezništvo.
Po mnogim ocenama, to savezništvo sada još više ugrožava američka samovolja, jer je u Pakistanu dosta onih koji se protive tesnim vezama s Vašingtonom i američkoj kampanji u Avganistanu.
