Izvor: B92, 23.Apr.2015, 23:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"NATO bez odgovora o napadu na RTS"
Predsednik Komisije za istragu ubistava novinara Veran Matić kaže za RTS da je još nema odgovora iz NATO na niz pitanja o bombardovanju zgrade RTS-a.
U prošlogodišnjem saopštenju Komisije navedeno je da je i komandi NATO-a upućeno pitanje ko je doneo odluku o bombardovanju RTS-a.
Matić u razgovoru za Internet portal RTS-a kaže da NATO do danas nije dostavio odgovore na brojna pitanja o bombardovanju zgrade RTS-a i pogibiji 16 radnika naše kuće >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << 1999. godine.
"Komisija je inicirala da tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević u sklopu dopisa NATO-u u kojima su se tražili podaci i o nekim drugim slučajevima, zatraži odgovore na pitanja o tome ko je i sa kojim argumentima doneo odluku da se zgrada RTS-a bombarduje, ko je izvršio bombardovanje, da li su predstavici vlasti Srbije bili obavešteni o tome da je RTS meta", objašnjava Matić.
Ističe da su Komisiju posebno zanimali podaci o komunikacijama koje je Alijansa pratila i snimala, a koji se tiču i slučajeva ubistava novinara i medijskih radnika.
Veran Matić kaže da Komisija za istragu ubistava novinara nema novih dokaza da su radnici RTS-a možda namerno žrtvovani.
"Radi se na organizovanju razgovora Komisije sa svim predstavnicima Vlade i Vojske iz tog perioda koji su bili u komandnom lancu i koji po svojim funkcijama i zaduženjima mogu da snose odgovornost za nečinjenje kada je reč o evakuaciji zgrade RTS-a, kao i svih koji su prenosili odgovornima informacije o tome da je RTS meta", kaže Matić.
Dodaje da predstoje i razgovori sa Vojnobezbednosnom i Vojnoobaveštajnom agencijom.
"Radi se na tome da se pronađu sva relevantna dokumenta za koja postoje indicije da su skolonjena. Pokušaćemo da rekonstruišemo sadržaj dokumenata preko svedočenja onih koji su imali uvid u njih", navodi Matić.
"Amnesti internešnel" optužio je NATO početkom 2000. godine da je bombardovao RTS a da pritom nije izdao posebno upozorenje, iako su znali da se u zgradi nalazi mnogo civila.
Ta organizacija ocenila je da su civilne žrtve mogle da budu izbegnute da su se "snage NATO-a u potpunosti držale pravila ratovanja".
"Amnesti internešnel" pozvao je Alijansu i njene države članice da sprovedu nezavisne istrage, preuzmu potpunu odgovornost i obezbede nadoknadu za žrtve i njihove porodice.
I Međunarodna organizacija za ljudska prava "Hjuman rajts voč" je 2000. godine saopštila da nije bilo nikakvog opravdanja za bombardovanje zgrade Televizije.
NATO je, inače, više puta odbacio odgovornost u vezi sa vazdušnim napadom na Radio-televiziju Srbije aprila 1999. godine, ocenjujući da su te činjenice već ispitane u Haškom tribunalu koji nije pokrenuo istragu niti podigao optužnicu.
Komandant NATO-a u vreme bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije Vesli Klark je, odgovarajući na pitanje novinaru Džeremiju Skejhilu 2007, rekao kako je Slobodan Milošević, navodno, znao da će zgrada RTS-a biti bombardovana.
Na dodatno pitanje novinara Skejhila da li zna da je ubijeno 16 nedužnih civila, Klark je odgovorio da, koliko se seća, nije ubijeno 16 već šest radnika RTS-a i ponovio da je RTS bio legitimni cilj i da je ta odluka odobrena u američkoj administraciji.
Domaće pravosuđe je 2002. godine u Beogradu osudilo bivšeg direktor RTS-a Dragoljuba Milanovića na 10 godina zatvora zbog toga što nije poštovao naređenje Savezne vlade i ljude i tehniku izmestio iz objekata u Aberdarevoj i Hilandarskoj ulici.
