Izvor: Southeast European Times, 05.Avg.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mitrovica: Privremeno rešenje, dugoročan problem
NATO je sprečio eskalaciju krize na granici, ali je pitanja koja stoje iza toga teško rešiti.
05/08/2011
Muhamet Brajšori za Southeast European Times iz Prištine – 5.8.2011.
Nakon što su mirovne snage NATO-a preuzele kontrolu nad spornim graničnim punktovima, kriza na severu Kosova za sada se stišala. Međutim, dugoročna pitanja ostaju, kažu eksperti, a malo je pokazatelja da Beograd i Priština mogu da postignu dogovor.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times <<
Nedostatak vladavine zakona je značajan faktor koji doprinosi krizi na severu Kosova, rekao je komandant KFOR-a u intervjuu koji je nedavno dao nemačkim medijima. Multietničkim kriminalnim bandama, koje čine lokalni Albanci, kao i Srbi, omogućeno je da slobodno vladaju.
„Kod tih struktura, radikalnih i kriminalnih, radi se o održavanju moći. Radi se o novcu i oni su ti koji zaista imaju reč na severu danas“, rekao je general Erhard Buler nemačkom listu Tagesšpigl. „To su oni koji kontrolišu oružane snage koje kontrolišu barikade na putevima i plaćaju ljude koji stoje na barikadama. U osnovi, oni miroljubivo stanovništvo severa na neki način drže kao taoca.“
Mada su predstavnici koje je poslao Beograd postigli dogovor sa KFOR-om, kojim se utire put uklanjanju barikada i ponovnom uspostavljanju slobode kretanja, analitičari kažu da je taj sporazum samo privremena mera kojom se ne rešavaju veća pitanja.
„On bi mogao da donese ohrabrenje na terenu, ali ne pruža rešenje političkog problema na severu“, rekao je politički komentator Fatlum Sadiku za SETimes.
Trajno rešenje može da se postigne samo dijalogom između Beograda i Prištine, kažu analitičari -- dijalogom sa čijim je započinjanjem bilo problema.
„Dijalog je neophodnost i niko nema mogućnost da pobegne od ovog procesa“, rekao je Ramadan Ilazi, izvršni direktor Pokreta FOL u Prištini. „Međutim, dijalog [do sada] nikada nije bio između Kosova i Srbije, nego dijalog Beograda i Prištine sa Evropskom unijom.“
Međutim, ono što ometa ta nastojanja jeste činjenica da Beograd i Priština imaju radikalno različite pretpostavke u pogledu budućnosti severnog Kosova, sa njegovim pretežno srpskim stanovništvom. Dok vlada Kosova namerava da stavi tu oblast pod svoju nadležnost, lokalne srpske zajednice i dalje se protive takvom planu -- a Beograd, koji je obećao da nikada neće priznati Kosovo kao nezavisnu državu -- nastavlja da ih podržava.
Prema Iljaziju, Ahtisarijevim planom se nude najbolja dugoročna očekivanja za sever. Pokazalo se da je on održivo rešenje, kaže Iljazi, jer su Srbi u južnim delovima Kosova u stanju da žive sa njim.
„Taj plan je bio uspešan u pogledu integracije i razvoja srpske zajednice, koja je živela u getu na jugu, a primeri Štrpca, Gračanice i drugih opština koje su prihvatile plan jasno pokazuju da je došlo do napretka u kvalitetu njihovog života“, izjavio je on.
U međuvremenu, Sadiku je uveren da će se integracija severa dogoditi kada „tamo bude postojala vladavina zakona i kada se bude borilo protiv kriminalnih i radikalnih bandi“.
S obzirom da i Srbija i Kosovo teže konačnom članstvu u EU, Brisel je pokušao da skrene pažnju na dugoročnu sliku, pozivajući obe strane da se vrate za pregovarački sto.
„EU podvlači potrebu neodložnog vraćanja dijalogu i rešavanja pitanja koja leže u osnovi. EU očekuje da vidi brz i bitan napredak na tom polju“, rekao je Majkl Man, portparol visoke predstavnice Unije za spoljnu politiku Ketrin Ešton.
„Nadamo se da pragmatično privremeno rešenje koje sprečava eskalaciju i koje je prihvatljivo svim stranama može da se pronađe što pre“, dodao je Man.
Nastavak na Southeast European Times...
