Izvor: B92, 19.Avg.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ministri NATO-a za mirno rešenje
Brisel, Moskva, Tbilisi -- Ministri spoljnih poslova zemalja NATO-a saopštili u Briselu da se mora uvažiti teritorijalni integritet Gruzije
Ministri su na vanrednom sastanku usvojili deklaraciju u kojoj su naveli da rešenje za sukobe u Južnoj Osetiji i Abhaziji mora da uvaži teritorijalni integritet Gruzije. "Mirno i trajno rešenje sukoba mora biti zasnovano na punom poštovanju principa nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta Gruzije, u skladu s međunarodnim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pravom i rezolucijama Saveta bezbednosti UN", piše u saopštenju
Predsedavajući Savetu ministara Evropske unije, šef francuske diplomatije Bernar Kušner, izjavio je u Briselu da su moguće posledice po odnose EU i NATO-a s Rusijom zbog sukoba u Gruziji.
"Nema sličnosti sa Kosovom"
Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer izjavio je u Briselu, po završetku sastanka šefova diplomatije Severnoatlantske alijanse, da ne vidi "nikakvu sličnost" između sitaucija na Kosovu i u Južnoj Osetiji.
Na pitanje novinara o uticaju kosovskog presedana na sukob u Južnoj Osetiji, Shefer je odgovorio: "Ne vidim nikakvu sličnosti između Kosova i Južne Osetije."
"Neću da ulazim u detalje, ali moj odgovor je 'ne', nema nikakve sličnosti", rekao je generalni sekretar Alijanse.
"To sve ne može da ostane bez posledica na odnose NATO-Rusija i EU-Rusija", izjavio je Kušner po završetku vanrednog sastanka šefova diplomatije NATO-a.
"Rusi moraju da poštuju svoje obaveze i da povuku trupe", rekao je Kušner i najavio mogućnost sazivanja vanrednog samita EU, posvećenog situaciji u Gruziji.
Ministri NATO-a podržali su sporazum koji su potpisali Gruzija i Rusija i zatražili njegovu hitnu primenu.
Vojne akcije moraju trajno da prestanu i trupe moraju da se vrate na pozicije koje su imale pre početka sukoba, međunarodne diskusije moraju da počnu o modalitetima bezbednosti i stabilnosti u Abhaziji i Južnoj Osetiji, naveli su oni.
"Mi smo danas odlučili da podržimo Gruziju u nizu domena", kazali su ministri i naveli formiranje "Komisije NATO-Gruzija", koja će raditi na približavanju Tbilisija Alijansi i na primeni konkretnih mera dogovorenih na današnjem sastanku.
Oni su ponovili podršku evroatlantskoj perspektivi Gruzije, odnosno njenom budućem članstvu u NATO-u.
Šefovi diplomatije NATO-a ocenili su da je sukob između Gruzije i Rusije "kompromitovao regionalnu stabilnost i bezbednost" i naglasili da se nerešeni sukobi ne mogu rešavati silom.
"Ostajemo zabrinuti akcijama Rusije i podsećamo je na odgovornost održavanja bezbednosti, posebno imajući u vidu izveštaje o namernom uništavanju civilne infrastrukture s njene strane", piše u deklaraciji.
Pritom je istaknuto da su ruske vojne akcije bile neprimerene, da nisu u skladu s ulogom mirovnih snaga i s principima Helsinškog završnog akta.
Posebnu pažnju ministri su u svojim zaključcima posvetili kritici Rusije.
"Budućnost naših odnosa zavisiće od konkretnih akcija Rusije. Držimo za reč predsednika Medvedva da ispoštuje plan od šest tačaka, što se u ovom trenutku ne dešava", rekao je generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer.
On je dodao da nije poništen nijedan ugovor o saradnji sa Rusijom, "ali da treba imati u vidu da bi to pitanje moglo uskoro da bude uzeto u razmatranje".
"Nećemo napustiti savet NATO-Rusija, ali sve dok ruske trupe budu suštinske okupirale velike delove Gruzije, ne vidim mogućnost da ovaj savet funkcioniše na bilo kom nivou", izjavio je šef britanske diplomatije Dejvid Milibend.
Rogozin: Neće biti istih odnosa, ali ni hladnog rata
Odnosi između NATO-a i Rusije neće biti isti kao do sada, ali neće biti ni novog hladnog rata, izjavio je u Briselu ruski ambasadori pri NATO Dmitrij Rogozin, reagujući na zaključke današnjeg sastanka šefova diplomatije ove organizacije.
Lavrov kritikovao NATO
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov kritikovao je NATO zbog upozorenja da će saradnja sa Moskvom zavisiti od povlačenja ruskih trupa iz Gruzije.
Lavrov je rekao da je zajedničko saopštenje članica NATO "jednostrano" i optužio je zapadnu vojnu alijansu da pokušava da očuva "kriminalni režim" u Tbilisiju.
"NATO pokušava da od žrtve napravi agresora i štiti kriminalni, propadajući režim, tražeći načina za ponovno naoružavanje sadašnjih gruzijskih lidera", rekao je novinarima ruski ministar spoljnih poslova.
"Saradnja između NATO-a i Rusije će sigurno doživeti promene, pre svega u formatu i dnevnom redu naših kontakata", izjavio je Rogozin na konferenciji za novinare posle susreta ministara NATO-a koji su, takođe, zaključili da zbog sukoba u Gruziji odnosi Moskve i Alijanse ne mogu da ostanu isti.
"Međutim, neće biti novog hladnog rata", ocenio je Rogozin, optužujući NATO, a pre svega SAD, da izbegavaju dijalog s Rusijom.
On je kritikovao i generalnog sekretara NATO-a Japa de Hopa Shefera za predstavljanje isključivo stavova Vašingtona, koji nisu istovetni s deklaracijom koje su usaglasile sve članice NATO-a.
Rogozin je izjavio da je potpuno neprihvatljivo da NATO "žmuri pred zločinima koje je počinio režim gruzijskog predsednika Mihaila Sakašvilija".
Zaoštrena retorika
Nastavlja se razmena oštrih reči između zvaničnika Moskve i zapadnih prestonica oko gruzijske krize, a time je ozbiljno ugrožena saradnja NATO-Rusija.
Rusija se oštro protivi nameri Gruzije da postane članica NATO-a, što bi zapadni vojni savez dovelo na južnu rusku granicu. Neki analitičari pretpostavljaju da je to bio glavni razlog okršaja Rusije i Gruzije.
Amerikanci nepoželjni u ruskoj luci
Ruska mornarica saopštila je danas da je otkazala septembarsku posetu fregate američke mornarice ruskoj luci na dalekom istoku zemlje u regionu Kamčatke, javlja Rojters. Poseta je bila planirana od 5. do 9. septembra, a u saopštenju nije navedeno više detalja o razlozima njenog otkazivanja. Ni portparol ruske mornarice nije želeo da to komentariše.
SAD su se prošle nedelje povukle iz planiranih pomorskih manevara četiri zemlje u Pacifiku zbog ruske intervencije u Gruziji.
Ministar spoljnih poslova Velike Britanije Dejvid Milibend izjavio je u Briselu, pred početak sastanka, da očekuje da će na njemu Severnoatlantska alijansa pružiti jasnu podršku Gruziji i dogovoriti se da Rusiju nauči pravoj lekciji iz sukoba oko Južne Osetije, ali nije za međunarodnu izolaciju Moskve.
"Prvi prioritet je pružanje praktične i političke podrške Gruzije. Saveznici bi, takođe, trebalo da osiguraju da Rusija ne nauči pogrešne lekcije iz događaja u poslednje dve nedelje. Sila ne može da se koristi za demarkaciju novih linija oko Rusije", istakao je on. Milibend je, međutim, izjavio da "Rusiju ne bi trebalo izolovati na međunarodnom nivou".
Stalni predstavnik Rusije u NATO-u Dmitrij Rogozin izjavio je da će odgovor Moskve na instaliranje američkog sistema protivraketne odbrane (PRO) u Evropi biti "munjevit i efikasan", jer je taj sistem uperen protiv ruskog strateškog potencijala.
"Odluka o razmeštanju elemenata PRO na teritoriji Poljske i Češke govori o antiruskom karakteru tog sistema. Odgovor će, u tehničkom smislu, biti jednostavan, krajnje efikasan, munjevit, jer smatramo da će taj sistem dovesti u opasnost ruski strateški potencijal, a o njegovoj budućnosti ni sa kim nećemo voditi nikakve diskusije", rekao je Rogozin.
Povodom sukoba Rusije sa Gruzijom, Rogozin je ocenio da bi ulazak Gruzije u NATO urušio reputaciju Alijanse.
Ako neko smatra da je Gruziju, na čelu sa predsednikom Mihailom Sakašvilijem posle svega što je počinio na Kavkazu, pogubivši hiljade ljudi, moguće primiti u NATO, onda je, verovatno, i Adolfa Hitlera moguće primiti u Alijansu, izjavio je Rogozin.
On je ocenio da je status odmetnutih gruzijskih oblasti Južne Osetije i Abhazije odredio Sakašvili, javlja RIA Novosti.
"Status tih nepriznatih republika odredio je Sakašvili započevši vojnu agresiju protiv Južne Osetije i Abhazije. Sada je to pitanje formalnih deklaracija", rekao je Rogozin.
Predsednici Poljske i Litvanije, Leh Kačinjski i Valdas Adamkus, apelovali su pred današnji sastanak šefova diplomatija članica NATO-a o Gruziji da ta kavkaska zemlja i Ukrajina hitno budu primljene u zapadnu vojnu alijansu.
"Samo to bi bilo u stanju da zaustavi dosadašnju nekontrolisanu eskalaciju nasilja u Gruziji i vrati bezbednost običnim ljudima", upozorili su Kačinjski i Adamkus u zajedničkom saopštenju.
Oni su u saopštenju optužili Rusiju da su njene operacije u Gruziji "prešle svaku razumnu meru akcija koje osiguravaju bezbednost civila" i da izazivaju i masovnu pljačku.
Optužbe dve strane
Predsednik Rusije Dmitri Medvedev u razgovoru sa francuskim kolegom Nikolom Sarkozijem, najavljujući povlačenje trupa, nije precizirao u kom roku će se to i dogoditi. On je ponovio optužbe prema gruzijskoj strani za genocid.
"Svetu je jasno da postoje politički monstrumi koji su spremni da ubiju nevine ljude zarad političke dobiti i koji svoju glupost nadoknađuju eliminacijom cele nacije", rekao je Medvedev.
Rusija pojačava protivterorističke mere
U vezi sa zaoštrenim stanjem i informacijama da gruzijske službe pripremaju terorističke akcije, Rusija pojačava mere protivterorističke zaštite organa državne vlasti i naročito važnih objekata, pre svega na jugu zemlje, saopštio je načelnik Nacionalnog anitetorističkog komiteta Rusije Aleksandar Bortnjikov.
Bortnjikov, koji je i direktor Federalne službe bezbednosti (FSB), naložio je operativnim štabovima i pograničnim organima da usvoje neophodne mere radi zaštite organa državne vlasti, saobraćajnih, industrijskih, energetskih objekata, kao i mesta masovnog okupljanja ljudi, pre svega u Južnom federalnom okrugu.
Mihail Sakašvili, predsednik Gruzije, optužio je rusku stranu da bombarduje i razara nacionalne parkove i nekoliko administrativnih zgrada.
On je ponovio da ruske trupe šire svoju okupaciju i da su preuzeli kontrolu nad gradom Akhalgorijem, koji se nalazi na 60 kilometara od glavnog grada Tbilisija.
"Preuzeli su kontrolu nad Alkhagorijem, koji nikada nije bio pod vlašću separatista iz Osetije", rekao je Sakašvili.
Ministar spoljnih poslova Francuske Bernar Kušner nada se da su ruske trupe počele povlačenje iz zone sukoba u Gruziji, kao što je obećala Moskva. Navodeći da možda greši, Kušner je rekao da "izgleda da je juče počelo povlačenje."
On je rekao da će predsednik Francuske Nikola Sarkozi, ako povlačenje nije počelo, biti primoran da sazove hitan sastanak Evropskog saveta EU o posledicama po Rusiju zbog nepovlačenja trupa.
Agecija AP, međutim, navodi da za sada ne izgleda da se ruske trupe povlače iz Gorija, ključnog gruzijskog grada.
"Rusija da poštuje norme 21. veka"
SAD će pozvati saveznike u NATO-u da razmotre obustavljanje sastajanja na ministarskom nivou NATO-a i Moskve kako bi se Rusija primorala da poštuje mirovni plan koji je potpisala, izjavio je juče jedan viši zvaničnik SAD.
"Rusija igra opasnu igru"
Državna sekretarka SAD Kondoliza Rajs izjavila je večeras da Rusija igra "veoma opasnu igru" s Amerikom i njenim saveznicima i upozorila da NATO neće dozvoliti Moskvi da pobedi u Gruziji, destabilizuje Evropu i stvori novu "gvozdenu zavesu".
"Moramo da sprečimo ruske strateške ciljeve, koji su, očigledno, podrivanje gruzijske demokratije, upotreba vojnih kapaciteta za
nanošenje štete i, u nekim slučajevima, uništavanje gruzijske infrastrukture i slabljenje gruzijske države", rekla je Rajsova.
Američki zvaničnik, koji nije želeo da bude imenovan, rekao je da još nema pouzdanih podataka da su Rusi započeli povlačenje iz Gruzije i da "najmanje što bi NATO trenutno mogao da uradi jeste da obustavi održavanje daljih sastanaka na ministarskom nivou sa Rusijom".
"Ne želimo da budemo u situaciji gde smo u nekoj vrsti zategnutnih odnosa, međutim, dok Rusija ne povuče svoje snage sa gruzijske teritorije i dok ne počne da poštuje međunarodne norme koje postoje u 21. veku, mi zaista ne možemo da sarađujemo sa Rusijom kao do sada", rekao je taj zvaničnik.
Prema rečima portparolke NATO-a Karmen Romero, na današnjem vanrednom sastanku 26 ministara NATO-a biće iznesen zahtev da se pruži podrška Gruziji, a biće razmotren i njen prijem u Savez.
Komentari
Komentari koji stižu iz NATO-a povlače pitanje da li Rusija može da se pomiri sa pristupanjem bivših sovjetskih republika toj alijansi.
Iz Brisela se čuju ocene da je saradnja NATO-a i Rusije doprinos bezbednosti i stabilnosti. "NATO želi da sarađuje sa Rusijom, ne da radi protiv nje. Treba smanjiti rivalstvo i strahove uspostavljanjem mira i saradnje i suočavanjem sa zajedničkim pretnjama. NATO će insistirati na stabilnosti cele Evrope, pa i Rusije", smatra Bil Klinton, bivši predsednik SAD-a.
Za to vreme Moskva odbacuje te ocene. "Ne možemo da razumemo u kom smislu bi članstvo pomoglo da se izborimo protiv terorizma, protiv razvoja nuklearnog oružja i protiv drugih izazova i pretnji sa kojima se susrećemo", kaže Konstantin Kosačov, predsednik Spoljnopolitičkog komiteta parlamenta Rusije.
Blokiran pristup ruskim sajtovima
Gruzijske vlasti blokirale su pristup većini ruskih medija i Internet sajtova nakon izbijanja konflikta u Gruziji. Gruzijsko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da ruskim medijima ne sme da se dozvoli da "plaše narod" Gruzije.
Prema rečima izvršnog direktora najvećeg gruzijskog Internet provajdera Kavkaz onlajna, Mamije Sanadiradzea, "ljudi iz (gruzijskih) bezbednosnih agencija tražili su da budu blokirani ruski sajtovi". Pristup je i dalje moguć sajtovima manjih provajdera na ruskom jeziku.
Šota Utijašvili, iz Ministarstva unutrašnjih poslova Gruzije, rekao je da ne vidi ništa "nedemokratsko" u toj odluci.
"Rusija uopšte nema medije. Ja to ne bih nazvao medijima. Ono što oni emituju i štampaju jeste propaganda i ne želimo da plašimo naš narod tim dezinformacijama", rekao je on.
On je, takođe, rekao da ne zna kada će ruskim medijima biti dozvoljeno ponovo da emituju program.
Organizacije za zaštitu ljudskih prava su do sada više puta kritikovale gruzijskog predsednika Mihaila Sakašvilija zbog odnosa prema medijima.
