Izvor: B92, Tanjug, 19.Nov.2010, 21:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miletić: Neslaganje s odlukom Kfora
Beograd -- Načelnik Generalštaba Vojske Srbije Miloje Miletić izjavio je da se ne slaže sa odlukom Kfora da smanji broj vojnika na Kosovu.
Miletić je za B92 rekao da je bezbednosna situacija na Kosovu "relativno stabilna", ali da postoje rizici.
"Sa sadašnjih 8 i po hiljada do marta sledeće godine snage Kfora će biti smanjenje na 5 hiljada", rekao je Miletić i naveo da ga je komandant Kfora Erhard Biler obavestio da je odluka doneta zbog poboljšanja političke >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i bezbednosne situacije na Kosovu.
General Miletić je, za televiziju B92, podsetio da je generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmunsen odluku o smanjenju snaga Kfora obrazložio poboljšanjem političko bezbednosne situacije na Kosovu i Metohiji.
Načelnik Generalštaba Vojske Srbije je objasnio da je, u skladu sa tim, komandant Kfora dobio zadatak da napravi novu organizaciju, kojom će povećanjem mobilnosti snaga, efikasnosti i operativne sposobnosti nadoknadi smanjene brojnog pripadnika Kfora.
Miletić je rekao da se, ipak, ne može složiti s tim da se smanjenje snaga Kfora može obrazoložiti poboljšanjem političko bezbednosne situacije na Kosovu i Metohiji.
On je naveo da je opšta ocena da je na Kosovu i Metohiji bezbednosna situacija "relativno mirna, ali da je potencijalno nestabilna".
"Ona (situacija) jeste pod kontrolom međunarodnih snaga bezbednosti ali svedoci smo svakodnevnih zapaljivih ili neodgovornih izjava određenih ljudi, što na neki način pogoršava situaciju", rekao je Miletić.
On je rekao da očekuje da neće doći do pogoršanja bezbednosne situacije i da neće morati biti upotrebljene "vruće crvene linije" između pripadnika Vojske Srbije i Kfora.
Prema njegovim rečima, "crvene vruće linije" su direktne veze u kopnenoj zoni bezbednosti, između jedinica Vojske Srbije s jedne strane administrativne linije i pripadnika Kfora s druhe strane, na Kosovu.
Miletić je precizirao da su to veze koje se koriste eventualno ako postoji potreba da se reaguje u kriznim situacijama, navodeći da "u jednom perodu nismo imali potrebu za aktiviranjem tih veza, jer zaista nije bilo nekih situacija koje bi mogle da ugroze bezbednost u regionu".
O profesionalizaciji Vojske
Miletić je, govoreći o profesionalizaciji Vojske Srbije, rekao da trenutno 84 odsto pripadnika vojnih jedinica čine profesionalni vojnici, a da je cilj da do kraja godine taj procenat bude preko 90 odsto.
Upitan kako na odziv na vojne konkurse utiče slučaj pogibije dvojica gardista u Topčideru i vesti o skrivanju Ratka Mladića u objektima Vojske, Miletić je rekao da se sve to dogodilo pre više godina i da ne utiče na zainteresovanost za vojni poziv koja je velika.
"To je bilo pre sedam, osam godina. Ubistvo gardista i priče o skrivanju Ratka Mladića su bile davno", rekao je Miletić.
On je naveo da Vojska Srbije "nikada neće zaboraviti Topčider (slučaj pogibije dvojice gardista)".
"Mi bismo najviše želeli da se to rasvetli. To je sada u rukama sudskih organa", rekao je načelnik Generlaštaba Vojske Srbije na pitanje u vezi sa pogibijom gardista Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića, 5. oktobra 2004. u Topčideru.
Uskoro i sveštenici sa činovima
Načelnik Generalštaba izjavio je i da će Vojska Srbije dobiti sveštenike koji će imati i činove.
"To je inače u tradiciji srpske vojske i nešto što imaju mnoge savremene armije u svetu", rekao je Miletić za B92.
Prema njegovom mišljenju, uvođenje sveštenika u vojsku je potreba.
Miletić je rekao i da će morati da budu urađene dopune i izmene pravila službe kako bi se našlo rešenje za način obraćanja sveštenom licu koje ima čin.
Inače, do 1918. godine u vojsci Kraljevine Srbije u sastavu štaba komande postojao je vojni prota, a vojni sveštenici su bili raspoređeni u štabovima divizijskih komandi i u štabovima aktivnih pukova.
Posle Prvog svetskog rata u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, pri Ministarstvu vojnom i mornarici postojalo je telo koje je rukovodilo svešteničkom strukom, a u njemu su bili po jedan vojni sveštenik prve klase za pravoslavnu, rimokatoličku i muslimansku veroispovest.
Vrhovni vojni sveštenik (referent) za pravoslavnu veru potpadao je pod crkvenu jurisdikciju srpskog patrijarha, za vojnike bogosluženja su održavana u kapelama i crkvama u krugu vojnih objekata, a tamo gde ih nije bilo u mesnim verskim objektima.
Možete pogledati snimak gostovanja Miloja Miletića u vestima TV B92.
