Izvor: Glas javnosti, 03.Dec.2009, 02:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Liliputanci protiv Gulivera
Novi generalni sekretar NATO Rasmusen nastavlja putem svojih prethodnika kada je u pitanju Srbija. Zvaničnici Alijanse nas godinama bukvalno vuku za nos, naravno zato jer im to sami dozvoljavamo, trudeći se da ih namolimo da nam „Đura oprosti što nas je tukao“. Rasmusen po ko zna koji put ponavlja da je „Srbija ključni igrač na Balkanu“. Srbija, međutim, nikako to da shvati i iskoristi. Državni činovnici se ponašaju kao da smo potpuno beznačajni na ovom neprestano kriznom >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << području.
Tu srpsku skromnost koriste drugi, zaista malo značajni, poput Albanije, Crne Gore (tačnije Đukanistana), Makedonije... Ti mali igrači su uspeli da izgrade poziciju strateški važnog činioca na Balkanu za politiku SAD i NATO, ne na osnovu svog geopolitičkog potencijala, već na agresivnoj politici ograničavanja moći i rasparčavanja Srbije. Biti protiv Srbije, a na strani onih čijim interesima smeta naša zemlja, pokazalo se, predstavlja veoma unosan posao u kome Liliputanci postaju Guliveri. Taj negativan geopolitički trend na Balkanu ograničava kapacitet regiona da se suštinski integriše, prvo međusobno, a potom u okvirima EU. Najznačajniji element te destruktivne balkanske geopolitike je nasilna secesija Kosmeta koju mali balkanski igrači svesrdno podržavaju i pomažu računajući da će drobljenje Srbije umanjiti njen status „ključnog igrača na Balkanu“, a malima doneti značaj koji nemaju niti će imati.
Raditi protiv vitalnih nacionalnih i državnih interesa najvažnijeg komšije nije prosperitetna politika. Amerikanci su danas tu, sutra nisu, sedište NATO je u Briselu, a Srbija je na Balkanu i bez nje se ne može voditi evropska jugoistočna politika. Izgraditi poziciju američkog i NATO balkanskog saveznika na poziciji antisrpske politike može doneti vladajućim strukturama pojedinih zemalja poene u Vašingtonu i Briselu i ličnu korist, ali dugoročno samo štetu građanima tih država. Albanija takvom politikom nastoji da se teritorijalno uveća za Kosmet, da poveća svoju površinu, broj stanovnika i geopolitički značaj u sudaru SAD i Rusije na Balkanu. Crna Gora i Makedonija, međutim, ispoljavaju dečju naivnost ako veruju da će vernim služenjem Americi izbeći velikoalbanizaciju svojih teritorija. Delovi teritorija tih zemalja su projektovani da budu u „prirodnoj Albaniji“.
Podrškom nezavisnosti Kosmeta rukovodstva tih zemalja prave istorijsku grešku jer direktno rade na teritorijalnoj razgradnji sopstvene države. Amerika, sada je to jasno i mnogima u EU, stoji iza projekta „velike Albanije“. Srbija se tome suprotstavlja, u čemu ima izuzetno značajnu podršku Rusije i Kine kao stalnih članica Saveta bezbednosti UN. Dakle, podrška Srbiji u nastojanju da spreči secesiju svoje južne pokrajine i neučestvovanje u geopolitičkim igrama protiv Rusije je prirodna politika Crne Gore i Makedonije, jer je to istovremeno i odlučujuća bitka za očuvanje njihovog teritorijalnog integriteta. Ti mali igrači jedino na taj način mogu da postanu veliki. Ali, Podgorica i Skoplje se ponašaju suludo. Ovo je Balkan. Ovde su mnogim predstavnicima naroda važniji puni džepovi od interesa države i naroda. Verne sluge, međutim, gospodar kad-tad šutne. Pogledajte šta se dešava Milu Đukanoviću, ali i Hašimu Tačiju i biće vam sve jasno. Oni i njima slični su potrošna roba za jednokratnu upotrebu. Oni će otići, ali će mnogo štete naneti suživotu i prosperitetu balkanskih država i naroda.
