Izvor: B92, 30.Sep.2008, 07:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lavrov za novi sistem bezbednosti
Njujork -- Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov ponovo se u Ujedinjenim nacijama založio za novi sistem kolektivne bezbednosti u Evropi koji bi svima garantovao bezbednost.
Lavrov je novinarima kazao da je sadašnji sistem bezbednosti u Evropi "pokazao svoje mane i nedostatke", navodeći kao primer proširenje NATO-a na istok i bivše sovjetske republike, kao i nedavni konflikt u Južnoj Osetiji.
Prema njegovim rečima, principi na kojima se zasniva kolektivna >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << bezbednost u Evropi su i dalje važeći, ali se ne poštuju.
"Ti principi su suverenitet, teritorijalni integritet i nemešanje u unutrašnje stvari drugih država. Ti principi se pre svega zasnivaju na nepodeljenosti u oblasti sigurnosti i odbacuju bilo kakav pokušaj jačanja sopstvene bezbednosti na štetu drugih", rekao je Lavrov na konferenciji za novinare.
Moskva se žestoko protivila ekspanziji NATO-a još od prvog talasa dolaska novih članica 1999. godine, ali je u međuvremenu prihvatila ulazak nekih država bivšeg istočnog bloka u Severnoatlantsku vojnu alijansu, pa čak i uspostavila dijalog sa NATO-om.
Ruski ministar je rekao da bi u novom sistemu bezbednosti u Evropi, koji je u junu u Berlinu predložio predsednik Dmitrij Medvedev, trebalo da učestvuju OEBS, NATO, EU i "bezbednosna struktura postsovjetskog prostora".
Novo pogoršanje odnosa SAD - Rusija?
Medvedev: Bez povratka Hladnom ratu
Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je da Rusija ne želi povratak Hladnom ratu i početak nove trke u naoružavanju.
"Rusija će slati svoje mirorne snage na osnovu svojih međunarodnih obaveza, ali mi apsolutno ne želimo povratak Hladnom ratu i početak trke u naoružavanju", rekao je Medvedev u Kremlju.
Rusija je optužila SAD da blokiraju pregovore o novom paktu za smanjivanje nuklearnih arsenala dve zemlje, što je najnoviji znak pogoršavanja odnosa između Moskve i Vašingtona.
Sergej Lavrov rekao je sinoć u Ujedinjenim nacijama, izvan debate u Generalnoj skupštini, da zbog američkih uslovljavanja kasne pregovori, čija bi svrha bila da se osigura sadržajna strategija kontrole naoružanja, posle isteka sporazuma START 1, koji važi do decembra 2009. godine.
Sporazum o strateškom smanjenju naoružanja, ili START 1, potpisan je 1991. godine i bio je izraz saglasnosti dve strane da prihvate smanjenje tadašnje količine nuklearnog naoružanja i do 80 odsto, podsećaju zapadne novinske agencije.
Zajedno sa sporazumom o antibalističkim raketama ABM iz 1972. i STARTOM 2, iz 1993, START 1 pripada paketu dogovora koji ograničavaju strateške nuklearne snage i prdstavljaju osnov za okončanje trke u naoružanju.
