Izvor: Vostok.rs, 05.Avg.2011, 01:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosovo ponovo postaje užarena tačka
05.08.2011. -
Na Kosovo ponovo stiže dodatni bataljon NATO, koji se sastoji od 700 vojnika. Ovako je rukovodstvo alijanse reagovalo na zahtev komandanta Međunarodnih snaga za bezbednost na Kosovu (KFOR) Erharda Bilera povodom zaoštravanja situacije na granici sa Srbijom. Destabilizacija može prekinuti dijalog koji je započeo između Beograda i Prištine i zaustaviti integraciju Srbije u Evropsku zajednicu.
Situacija na granici Kosova i Srbije je ponovo užarena >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << krajem jula. Albanski policajci-specijalci su na juriš osvojili pogranične prelaze Brnjak i Jarin na administrativnoj granici s centralnom Srbijom. Naoružani Srbi, koji žive u severnom delu Kosova isterali su policajce i spalili pogranični prelaz. U incidentu je poginuo jedan Albanac, nekoliko Srba je ranjeno. Zatim su Srbi počeli da prave barikade između pograničnih prelaza, sprečavajući saobraćaj vozila i ljudi. Čini se da je ovaj lokalni sukob odigrao ulogu detonatora u komplikovanim odnosima između Beograda i Prištine.
Vlada Kosova je već izjavila da ne priznaje sporazum o normalizaciji situacije na granici, koji je zaključen između srpske strane i rukovodstva KFOR. Po dokumentu, pogranični prelazi na kojima je došlo do sukobu, treba da ostanu pod kontrolom međunarodnih snaga još mesec i po dana, pod uslovom da Srbi demontiraju barikade.
To da NATO ponovo pokušava da reši ovaj problem metodom sile šaljući na Kosovo vojnike i izjavljujući da će srpske barikade biti srušene predstavlja znak za uzbunu, smatra rukovodilac Centra za proučavanje savremene balkanske krize Ruske akademije nauka Jelena Guskova.
Svetska zajednica odavno ne živi i ne funkcioniše po pravilima. Jer jugoslovenska kriza 1990-ih godina daje na hiljade primera kršenja međunarodnog prava. Proglašavanje nezavisnosti Kosova je takođe još jedno kršenje međunarodnog prava. Upravo u tome se sastoji mišljenje Rusije, koja u Savetu bezbednosti OUN zajedno s Kinom stoji na poziciji nepriznavanja nezavisnosti Kosova. I niko neće moći to da prekorači dok Rusija ne glasa „za". A Rusija će moći da glasa za nezavisnost Kosova samo u slučaju da sam Beograd da svoju teritoriju i kaže da priznaje nezavisnost Kosova. Međutim, pošto im to ne polazi za rukom, oni kreću putem oružja. Ovo će se vrlo negativno odraziti na sve međunarodne odnose. To je još jedno pljuvanje međunarodnog prava i stabilnosti Evrope. Ipak, po ovom scenariju deluju SAD, Albanci i deo Evrope, posebno NATO, počevši od 1990-ih godina.
Odnosi s Kosovom predstavljaju najbolnije pitanje za srpske vlasti. One planski pokušavaju da izdejstvuju ulazak svoje zemlje u EU. Međutim, za to treba ispuniti niz uslova, koje većina Srba smatra neprihvatljivim. Na primer, „predati" Haškom tribunalu za bivšu Jugoslaviju etničke Srbe, za kojima je izdata poternica, koji su učestvovali u ratu na Balkanu 1990-ih godina. Međutim, sadašnje vlasti Srbije su kao što je poznato, pristale na to. Ipak, glavno je priznanje nezavisnosti Kosova. Do danas je to učinilo preko 70 država. Po srpskom ustavu ova pokrajina i dalje predstavlja njenu autonomiju. Zabrinutost Beograda izaziva i sudbina Srba koji žive na Kosovu, a podvrgavaju se pritiscima od strane Albanaca.
Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić kaže da je pozicija Srbije u vezi s Kosovom principijelna i da se zasniva na međunarodnom pravu. Pritom su srpske vlasti spremne na pregovore o budućem statusu Kosova, ali u okviru njihovog ustava. Sadašnji dijalog između Beograda i Prištine tiče se tehničkih pitanja, čije rešavanje treba da olakša život ljudima na Kosovu. Međutim, i ovaj proces zbog nedavnih događaja može dospeti u ćorsokak. Napokon, i za Zapad Kosovo ponovo postaje izvor glavobolje. Svi se dobro sećaju nedavnih izjava evropskih političara i stručnjaka o tome da je ova republika postala osnovno mesto za pretovar droge i jedan od ključnih centara kriminalnog biznisa u Istočnoj Evropi. I evo, dolazi do novog zaoštravanja situacije, koja je i bez toga napeta.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
