Izvor: Politika, 03.Apr.2009, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Italija ostaje u Kforu

Italija se neće jednostranom odlukom povući iz sastava Kfora niti će smanjivati broj svojih pripadnika u misiji NATO-a na Kosovu (reč je o 2.400 ljudi), sve dok, eventualno, takav dogovor ne bude donesen na nivou cele alijanse, a nema zvaničnih najava u tom smislu, izjavio je u intervjuu za „Politiku” Đuzepe Kosiga, zamenik ministra odbrane Italije.

On je istakao da zaštita srpskog i nealbanskog stanovništva na Kosovu, u okviru njihove zone odgovornosti, i srpskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << manastira i crkava, koji se tamo nalaze,ostaju prioritetiitalijanske vojne misije.

Italija je u protekle dve godine bila takozvana kontakt zemlja za saradnju Srbije sa NATO-om. Da li ste zadovoljni onim što je u tom periodu postignuto?

Jesam, i veoma cenim ono što je Srbija dosad učinila na putu svojih evroatlantskih integracija, na političkom, ekonomskom i bezbednosnom planu. To uključuje i bližu saradnju sa NATO-om kroz njegov program Partnerstvo za mir, čija ste članica, ali i učešće u nekim drugim zajedničkim programima i mirovnim akcijama. Najbolji način da se gradi partnerstvo je, naravno, „na terenu”, a svaka zemlja sama prepoznaje koje su to misije i koji su programi najpogodniji za nju.

Srbija danas nije bliža članstvu alijansi nego minulih godina. Da li bi to mogla biti prepreka za njeno pristupanje Evropskoj uniji?

Pristupanje NATO-u čin je političke volje, političke odluke i nikako nije preduslov za EU već bi se pre moglo reći da je jedan od mogućih instrumenata za bržu evropsku integraciju. To je, takođe, najbolji način za modernizaciju i izgradnju sopstvenih vojnih kapaciteta, mada ćete pomoć NATO-a za takve ciljeve dobiti i ako niste član. Ne zaboravite da Švedska, Austrija i Irska, iako su u EU, nisu i u NATO-u, ali sa njim veoma blisko sarađuju na mnogo načina. Važno je da Srbija nastavi započeti proces evroatlantskih integracija i da potvrdi da na svaki način pripada Evropi.

Kakva bi, u tom smislu, mogla biti uloga Srbije u zajedničkoj evropskoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, i u čemu bi nam tu Italija mogla pomoći?

Na vama je da utvrdite koje su to uže oblasti u kojima možete najbolje da doprinesete. Italija je, sa svoje strane, uvek spremna da pomogne. Pored ostalog, budžetskim izdvajanjem od 1,5 miliona evra postali smo vodeća članica NATO-fonda za prekvalifikaciju viškova iz redova oružanih snaga Srbije. Pomenuo bih i program deminiranja vojnog aerodroma „Car Konstantin” u Nišu, na kojem će raditi stručnjaci iz Srbije specijalno obučeni u Italiji, sa opremom poslatom iz Rima.

Saradnja naše dve zemlje u oblasti odbrane jedan je od najznačajnijih doprinosa za ukupnu stabilnost na prostoru jugoistočne Evrope.

Vaši vojnici su 1999. učestvovali u NATO bombardovanju Srbije, u kojem su stradali i civili i u kojem je upotrebljena uranijumska municija. Kako danas na to gledate?

Kad deo sadašnje vlade Italije ne mogu o tome da iznesem svoj stav niti da komentarišem odluku tadašnje vlade. Činjenica je, međutim, da se ponekad u opravdanoj akciji koriste neopravdana sredstva. Postoje razni načini da se postigne neki dobar cilj, a vojni angažman je samo jedan od njih. Za ono što se ovde događalo pre deset godina rekao bih da smo uradili pravu stvar na pogrešan način.

Šta je tu bilo pogrešno?

Odgovoriću skorašnjim primerom, ulaskom Izraelaca u Liban. Jedna je stvar borba protiv Hezbolaha, a druga ući u Bejrut i dići u vazduh skladište nafte. Na taj način posmatram i bombardovanje mostova u Srbiji 1999.

Aleksandra Mijalković

[objavljeno: 04/04/2009]

Nastavak na Politika...