Izvor: B92, 10.Mar.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Intervju: Željko Mirković, reditelj
Povodom 10. godišnjice od NATO bombardovanja, u prodaji će se 10. marta naći DVD izdanje filma "21 Sekund", koji govori o vođi tima koji je marta 1999. godine oborio ponos američke avijacije, bombarder F117A, takozvani "nevidljivi".
O ovom ostvarenju, koje je već pobralo priznanja na festivalima u Sarajevu, Zagrebu i Budimpešti, njegovom glavnom junaku, o dokumentarnom filmu danas, za B92 govori reditelj ostvarenja Željko Mirković.
Možete li mi preneti >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Vaše utiske sa ovogodišnjeg "Zagreb Dox" festivala – kakva je bila konkurencija, koje biste filmove i autore Vi istakli?
Festival ZagrebDox je zaista narastao i sada je sigurno najveći regionalni festival ove vrste. Konkurencija je zaista jaka i svi autori iz regiona krenuli su ka stvaranju internacionalnog kreativnog dokumentarnog filma. Svaka od zemalja u regionu ima svoje favorite, ali se pokazalo da je moj ukus bio sličan ukusu žirija, mada je bilo veoma kreativnih i produkcijski ozbiljnih ostvarenja.
Vaš film je dobio posebno priznanje u okviru regionalne konkurencije, da li postoji, po Vašem mišljenju, neka zajednička nit koja povezuje ostvarenja prikazana u ovoj programskoj celini?
Mislim da je čovek u prvom planu. Kroz sudbine junaka prelama se celokupna kontroverzna situacija regiona u kome živimo. Priče su toliko slikovite da postaju gotovo bajkovite. Upravo to čini da dokumentarni film sa svojom dramaturgijom, koja se potpuno približila igranom filmu, postaje toliko zanimljiv i za širu javnost. Sličan odnos donosi i film "21 Sekund" koji za svoj background ima događaj koji je vezan za obaranje nevidljivog F117A, ali koji se suštinski bavi običnim čovekom i njegovim unutrašnjim borbama i promenama.
Tema je zapravo toliko univezalna da može naći svoju paralelu i u antičkom Odiseju koji je pobedio nepobedivog Kiklopa, ali se ipak najteže izborio za povratak Penelopi i svojoj porodici.
Upravo na toj borbi glavnog junaka Zoltana Danija bazirana je i ova priča.
Na "Zagreb Dox-u ste, u okviru profesionalne radionice, učestvovali i 2005. godine, da li ste sada mogli da uočite neke promene/pomake, nove tendencije..., koje su nastale u protekle 4 godine, kada je regionalna produkcija u pitanju?
Ove godine sam na Pitching forumu "Zagreb Dox-a" učestvovao sa projektom "Oženiću celo selo" i imao veoma zapažen pitching. Veoma je važno da se neprestano radi na edukaciji kako autora, produkcijskih kuća, ali i samim TV stanica i urednika na njima kako bi mogli da realizuju filmove koji mogu da putuju van svoje zemlje jer imaju univerzalan kod i pristup.
"Zagreb Dox" je tome veoma doprineo jer je u kontiniutetu pozivao autore iz regiona, ali i takođe i TV stanice sa nacionalnim frekvencijama iz regiona.
Projekti su iz godine u godine sve ozbiljniji i "Zagreb Dox" za mnoge predstavlja odlično mesto za početak promocije svog filma.
Nadam se da će se broj dokumentarnih filmova na TV stanicama u Srbiji i regionu povećavati, da će TV stanice ozbiljnije shvatiti nezavisne produkcije, i da će naravno biti još malo veće podrške domaćih fondova za dokumentarni film.
„21 Sekund" već je mogla da vidi publika na festivalima u Češkoj, Francuskoj, Crnoj Gori, BiH, Hrvatskoj... – gde će još film biti prikazan?
Upravo ovih dan stigla je vest iz Budimpešte gde je film na "Dialektus Film Festivalu" osvojio specijalnu nagradu žirija. To je treća nagrada za film u poslednjih par meseci, što znači da on ima taj internacionalni kod i može da funkcioniše i kod publike van Srbije. Za film je je to veoma važno jer mu to produžuje život. Biće još internacionalnih festivala u 2009. tako da ćemo redovno biti u kontaktu.
Što se tiče Srbije, da li će pored najavljenog DVD izdanja, čije se objavljivanje poklapa sa desetom godišnjicom od NATO bombardovanja, film biti prikazan i na TV-u ili u bioskopu?
DVD izdanje filma izlazi 10. marta i biće na tržištu u vreme 10. godišnjice obaranja F117A. Planirana su prikazivanja u okviru nekih domaćih festivala, ali smo otvoreni za sve pozive organizatora. Film je premijerno prošle godine prikazan na RTS-u, baš 27. marta, ali bismo ga rado ponovo videli na domaćim stanicama i spremni smo da izađemo u susret svima koji su ozbiljno zainteresovani za njegovo prikazivanje.
Muziku za „21 Sekund" radio je Lajko Feliks, kako je protekla ta saradnja? Koliko je Vama bitna muzika za film, naročito kada se uzme u obzir da ste pre nekoliko godina režirali i „Muharem muzika oči života", o slepom romskom muzičaru?
Lajko Feliks je vrhunski muzičar i mi smo se veoma brzo razumeli. On ima izuzetan osećaj za film, tako da je i muzika koja je rađena za "21. Sekund" toliko dobra da je jedno vreme postala hit i kod nas u kući kod naše dece. Naš otovreni odnos je doveo do toga da ću u narednoj godini raditi dokumentarni film o njemu pod naslovom "U potrazi za sobom".
Na filmu "Kosovski Dnevnik" imao sam zadovoljstvo da sarađujem sam sa Vladom Divljanom koji je majstor svog zanata. U takvom autorskom radu veoma je važan odnos između autora i ono što krasi velike autore je otvorenost uma i nemistifikovanje. Vlada je neoptrećen svojim dosadašnjim uspesima i pokazao se ne samo kao sjajan stvaralac, nego i kao izuzetna osoba. I ova muzika za film postala je hit u našoj kući.
Sa Muharemom Redžepijem odnosi su se razvijali veoma lagano i izgrađeno je ogromno međusobno poverenje. Danas, i posle 4 godine od naše saradnje, on ima potrebu da se čujemo i razmenimo inforamcije i emocije. On nosi jedan veoma specifičan zvuk romske muzike sa Kosova interpretiran veoma originalno na njegovom bendžu. Bilo bi veoma lepo kada bi se našao neki pravi muzički producent koji bi mu pomogao da ostavi svoja dela u nasleđe na disku.
Kakva je situacija u Srbiji po pitanju promocije i distribucije dokumentarnih filmova i koliko je naša publika zainteresovana za ovu vrstu filmskog izraza?
Publika se neguje i obrazuje, i to bi trebao da bude cilj institucija koje se bavi strategijama razvoja kulture. Nažalost, dokumentarnog filma nema dovoljno na TV stanicama niti u bioskopima. Ne zato što to ne bi imalo taj čuveni rejting, već zato što se o tome ne razmišlja na pravi način. Pogledajte samo festival "7 Veličanstvenih", u Sava centru. Iz godine u godinu hiiljade ljudi pune projekcije sve vreme.
Na "Zareb Dox-u" bilo je preko 20.000 gledalaca. Znači, publike ima.
Ovo je zlatno doba dokumentarnog filma i to treba da osete svi koji mogu da pomognu njegovoj promociji. Vreme je da se o tome razmišlja i deluje na pravi način.
Čini se da, kada su teme Vaših radova u pitanju, da je zajedničko za sve to što su u pitanju dirljive ljudske priče – šta je to konkretno, u slučaju priče glavnog junaka filma „21 Sekund", što ga izdvaja i što Vas je zaintrigiralo?
Zoltan Dani je uspeo da se digne iz pepla. U situaciji kada su svi očekivali posebna priznanja za ono što je uradio, on je degradiran na neki način i to mu je umalo ugrozilo život. Međutim, on to nije prepoznao kao poraz već kao znak da je vreme za promenu i zagledao se u sebe i pronašao put koji je zapostavio - porodicu.
To je univerzalna priča koja je obojena našom stvarnošću i potkrepljena jedinstvenom situacijom obaranja "nevidljivog".
Uopšteno, da li postoji neki kriterijum po kojem birate teme koje ćete predstaviti u Vašim filmovima i kako se za njih odlučujete?
Kreativni dokumentarni film kojim se ja bavim zahteva puno vrema u istraživanju i produkciji i kada ulazim u neki projekat ja se prvo zapitam da li je to ono u šta bih uložio svoje vreme i deo svog života.
Moja produkcijska kuća zove se "Optimistic film" i trudim se da uvek nađem jedan ugao koji daje nadu i priče koje su ispunjene ljubavlju i verom. Nema malih ljudi, nema malih tema, ali bitan je ključ.
Koliko vremena provodite u istraživanju i pripremi za film, a koliko zapravo na realizaciji?
Istraživanje je period filma koji je suštinski za njegov kvalitet. Ukoliko ne ostvarite pravu komunikaciju sa svojim junakom ne možete ni da nađete ključ za film. A onda nema dobrog filma. Kod nas fondovi ne investiraju u istraživanje za dokumentarni film i na to bi morali da obrate pažnju. Ako je istraživanje urađeno na pravi način onda se film vodi u dobrom pravcu i dalji razvoj može da teče i kroz samu produkciju.
Šta je Vama kao reditelju dokumentarnih filmova najbitnije sredstvo da se „priča ispriča" i da bude verodostojna, ali u isto vreme i ubedljiva za publiku?
Meni je uvek najbitnije da nađem ključ. Kada dođem do njega onda se vrata otvaraju redom i film počinje da živi sam za sebe, a ja sam tu samo da ispratim kako on to radi. Ovaj recept funkcioniše na svim projektima i brojne nagrade i festivali pokazuju da i publika i žiri to prepoznaju na svoj način.
Prethodnih godina dokumentarni filmovi su, najviše zahvaljujući rediteljima poput Majkla Mura stekli širu popularnost, ponekad se čak takmiče sa igranim „rame uz rame" . Da li je to po vašem mišljenju dobra stvar, tj. kao način da se dopre do šire publike, ili mislite da se na taj način gubi na intenzitetu, odnosno autentičnosti poruka koje neki od tih filmova nose?
Kada izađete sa projekcije dokumentarog filma vi uvek možete da kažete da ste naučili nešto novo. O ljudima, o društvu, o nekoj zemlji. Vi upoznajete nešto novo svakog trenutka.
Način na koji će to biti saopšteno kroz rediteljski pristup postaje toliko različit i upravo to daje specifičnu draž dokumentarnom filmu.
Savremena tehnologija odavno je demistifikovala sam proizvodni proces i u prvi plan je došla ideja i odnos junaka sa svojim okruženjem, kao i njihova unutrašnja borba.
Smatram zaista da će se dokumentarni film sve više i više približavati široj publici, i na nama autorima, ali i na institucijama koje stvaraju strategiju je da poradimo više na tome.
Šta mislite o dokumentarnim ostvarenjima novijeg datuma, da li Vas inspirišu kada ih gledate a TV-u ili u bioskopu, da li pronalazite ponekad "cake" koje biste Vi voleli da primenite u svojim radovima?
U poslednjih par godina broj sjajnih dokumentarnih filmova se toliko umnožio da ih je jednostavno nemoguće nabrojati. Svaka zemlja godišnje izbaci barem jedno takvo ostvarenje, što sa igranim fimom nije slučaj.
Upravo to mi daje snagu da istrajem u svom radu i da nastojim da iz svog ugla doprinesem toj svetskoj raznolikosti i kulturnom bogatstvu.
Da li trenutno radite na nekom projektu, i kada možemo da očekujemo sledeće ostvarenje?
Trenutano radim na tri projekta za dokumentarne filmove. "Optimistic film" će producirati dva projekta: "Oženiću celo selo" (Harmonikaš Peca odlučio je da oženi sve neoženjene u svom selu. Njegov moto je "Oženiću celo selo, makar mi preselo") i "U potrazi za sobom" (.Virtuoz na violini kroz film traga za kompozicijom koja bi odslikala njega samog. Njen naslov bio bi "Ja". Lajko Feliks u filmu traži sebe, pokušavajući da dođe do sopstvene kompozicije).
Sa produkcijom "SEETV" iz Belgije radićemo jedan veoma zanimljiv projekat o istoriji Balkana tumačen iz jednog kreativnog ugla. Dvoje istoričara kreću u Jugu - simbolu bivše Jugoslavije- bivšim autoputem "Bratstva i jedinstva", od Blajburga do Đevđelije i na tom putu otkrivaju nam istorijske kontroverze od Drugog svetskog rata do danas.
Fotografije: Optimistic film
