Izvor: B92, 14.Feb.2024, 10:14
Ima ih 285.000 i spremni su; Putin im je na "nišanu"
285.000 ljudi spremno je na rat, u svakom trenutku, u zemlji koja se graniči s Rusijom i koja je u NATO-u.
Reč je o Finskoj koja je prošle godine pristupila NATO-u, a Helsinki i Vašington odlučili da dodatno ojačaju svoju saradnju potpisivanjem sporazuma o odbrambenoj strategiji sredinom decembra, SAD imaju zvanično ovlašćenje da pozicioniraju svoje trupe i opremu u bazu, piše Jutarnji list.
SAD imaju slične sporazume koji olakšavaju vojnu saradnju >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << i sa drugim članicama NATO-a koje imaju kopnenu granicu s Rusijom: Norveškom, Estonijom i Letonijom. Ovi sporazumi takođe određuju koje baze mogu koristiti snage SAD-a, piše dalje taj hrvatski list.
Nova NATO granica dužine 1.335 kilometara u Finskoj odvlači pažnju saveza mnogo više prema severu, rekla je Kristina Berzina, direktorka programa Geostratedži nort pri tink tanku Džerman Maršal.
Ovo područje u prošlosti nije privlačilo puno pažnje, posebno u domenu kopnenih snaga. I to uprkos jakim ruskim snagama u blizini, koje uključuju moćnu Severnu flotu i nuklearne podmornice, koje su u ruskoj luci Murmansk. Strateška luka toliko je blizu da saobraćajni znakovi na ulicama zaleđenog Ivala usmeravaju prema Murmansku.
Dok Finska predstavlja protivtežu nadmoći Moskve na dalekom severu, pojačana vojna prisutnost takođe pojačava izloženost ruskim pretnjama.
Nakon potpisivanja decembarskog sporazuma, Moskva je poručila da će preduzeti potrebne mere za suprotstavljanje agresivnim odlukama Finske i njenih NATO saveznika, a na raspolaganju ima više alata.
Bilo da se radi o migraciji naoružanja, tajnim operacijama protiv infrastrukture ili povredi vazdušnog prostora, ti hibridni napadi sada nisu samo problemi Finske, već i NATO-a.
Prema mišljenju vojnih stručnjaka, prisutnost Finske u NATO donosi savezu neku vrstu arktičke Sparte, sa visoko obučenim snagama koje će pomeriti središte gravitacije saveza na sever. Cigla koja nedostaje u antiruskom severnom zidu je Švedska, za koju se očekuje da će se uskoro pridružiti savezu, nakon što Mađarska da zeleno svetlo, piše Blic.
Finska je jedna od retkih zemalja EU u kojoj je vojni rok obavezan, a sa 285.000 vojnika spremnih da se odazovu u svakom trenutku, ima možda najveću pešadiju u NATO. Oko 900.000 ljudi od 5,5 miliona stanovnika Finske prošlo je vojnu obuku.
Tokom migrantske krize granična straža Finska je dobila podršku jedne od najveštijih arktičkih formacija na svetu - finske Jaeger brigade. Smeštena o Sodankili, oko 160 kilometara od Ivala, svoje ime duguje finskim nacionalistima koji su se okupili u Nemačkoj tokom Prvog svetskog rata, kada je veliko vojvodstvo Finske još uvek bilo do ruskog carstva.
Za finske saveznike u NATO-u, Jaegeri i zimski borbeni kurs koji oni organizuju postali su uzor za arktičko ratovanje, a zapadne zemlje - uključujući SAD - već godinama šalju svoje vojnike tamo na obuku. Od pristupanja Finske NATO-u ti zahtevi su se povećali.
Finska nije u NATO donela samo veliku pešadiju i skijaške trupe. Može se pohvaliti artiljerijom jačom od bilo koje druge u zapadnoj Evropi, sa oko 1.500 komada oružja i značajnom proizvodnjom teške municije. U decembru je Ministarstvo obrane objavilo da će više nego udvostručiti proizvodnju kako bi stvorili zalihe i nastavili pomagati ukrajinskim snagama.
Helsinki je nedavno kupio protivvazdušni odbrambeni sistem Davidova praćka od Izraela i 64 aviona F-35 od SAD-a. Kupovina F-35 dovela je izdvajanja zemlje za odbranu u 2023. godini iznad 2 odsto BDP-a, što je teoretski minimum potreban za zemlje NATO-a, ali ga sledi samo trećina članica.
Za razliku od Estonije ili Letonije, Finska će moći sama da se brine o svom vazdušnom prostoru bez podrške NATO saveznika. Ako je suditi prema rečima savetnika Ministarstva odbrane, povrede vazdušnog prostora iz Rusije bile su prilično uobičajene pre nego što se Finska pridružila NATO-u, ali od tada ih nije bilo: "Jasno je da postoji poštovanje vazdušnog prostora NATO-a."
S druge strane granice, stari finski neprijatelj bori se da zadrži čvrstu konvencionalnu kopnenu silu. Ruski pandan brigade Jaeger, 80. motorizovana streljačka brigada i 200. motorizovana streljačka brigada, pretrpele su velike gubitke u Ukrajini.
"Nije puno ostalo", kaže pukovnik Kimo Kinunen, zapovednik brigade Jaeger. "Ali oni imaju puno drugih mogućnosti", ukazujući na vazdušne i pomorske snage, kao i nuklearne podmornice bazirane u blizini Murmanska.
Tokom proteklih decenija, Finska je proizvela dovoljno za naoružavanje cele rezerve. Uskoro bi oružarnica u Ivalu mogla otvoriti vrata i oružju iz Pentagona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
.jpg)
