Izvor: Politika, 28.Maj.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hrvatska iznosi Miloševićeve argumente

Zastupnici hrvatske tužbe kritikovali odluku Suda da se oglasi nenadležnim po tužbi Srbije protiv zemalja NATO-a

Pravni zastupnici Hrvatske kritikovali su juče Međunarodni sud pravde pred kojim se spor vodi zbog njegove odluke da se oglasi nenadležnim za tužbu koju je protiv zemalja NATO-a zbog bombardovanja 1999. godine podnela Srbija. Britanski advokati Džejms Kroford i Filip Sends, doveli su u pitanje sve stavove Suda u „NATO slučaju” kada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se Sud oglasio nenadležnim pravdajući takvu odluku činjenicom da u vreme podnošenja tužbe SRJ nije bila članica UN, a samim tim nije imala ni mogućnost da bude stranka u sporu pred Sudom.

Kako u razgovoru za „Politiku” kaže glavni pravni zastupnik Srbije dr Tibor Varadi, time je Hrvatska stala na pozicije Miloševićeve vlade. Jugoslavija je, kako je juče istaknuto, „na neki način” ostala članica UN, odnosno zemlja vezana međunarodnim ugovorom što je tvrdila i tadašnja vlada (1999), a Hrvatska nije propustila nijednu priliku da se tome žestoko ne protivi.

Da li je za vas izlaganje hrvatskih zastupnika bilo neočekivano?

To je krupan obrt, za nas donekle neočekivan, isključivo motivisan potrebama spora jer su očigledno svesni toga da bi stavovi Suda u „NATO sporu” išli u korist Srbije. Ja sam očekivao da će tražiti neki način da se usaglasi odluka u „NATO slučaju” sa njihovim dosadašnjim zahtevima. Međutim, oni su direktno napali tu odluku jer izgleda nisu imali izbora.

Nadam se da će Sud ostati na svom ranijem stanovištu da Jugoslavija nije bila članica UN. Bilo bi malo neobično da nema nadležnosti ako je Srbija tužilac, a ima ako je Srbija tužena strana.

Zašto ne može da se povuče paralela između spora sa BiH i Hrvatskom na čemu insistiraju Hrvati?

Kao što je njima najveći problem odluka po tužbi Srbije protiv NATO zemalja, nama je najveći problem odluka o bosanskoj tužbi kada se Sud oglasio nadležnim. Međutim, mi imamo više razloga da tvrdimo da postoji razlika. Status Jugoslavije 1996. godine, kada se Sud oglasio nadležnim da raspravlja o tužbi BiH protiv SRJ za genocid, bio je još nejasan i to je Sud posle i potvrdio. Odluka u sporu sa BiH se zasnivala na pretpostavci da je Jugoslavija članica Statuta Suda, a u „NATO odluci” je Sud utvrdio da je Jugoslavija postala članica Statuta 1. novembra 2000. godine. Sud je zaista 1996. godine imao neuporedivo manje informacija nego što je imao 2000. godine kada je tadašnja SRJ, danas Srbija, postala članica UN, a time i Statuta Suda.

Koliko ima istine u hrvatskom argumentu da bi Srbija bila u težem položaju da je Milošević eventualno osuđen u Haškom tribunalu?

To je zanimljiva izjava, ali ja ne verujem da bi bilo šta bilo drugačije. To je samo hipoteza i nagađanje.

Kako komentarišete neke stavove u Srbiji da je bilo bolje prihvatiti nadležnost Suda i ući u spor sa Hrvatskom jer u protivnom može da izgleda kao da smo krivi, ali izbegavamo odgovornost?

Ako je jedna zemlja tužena za genocid onda je razumno i razborito da se koriste sva moguća pravna sredstva, a pitanje nadležnosti Suda je jedno od tih pravnih sredstava. Što se tiče razjašnjavanja šta se dešavalo u Hrvatskoj, vrlo značajnu ulogu je odigrao Tribunal koji nikoga nije ni optužio za genocid u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici. Prema tome nije MSP jedini sud koji je pozvan da utvrđuje istinu. Tribunal ima jedan rašireniji mehanizam i on se time bavi duže od deset godina. Ne bi bilo sasvim odgovorno da jedan ozbiljan argument, kao što je isticanje prigovora nenadležnosti Suda, zemlja koja je tužena propusti. To bi bilo protivno logici odbrane interesa zemlje.

Ako se Sud oglasi nadležnim počinje rasprava o navodima iz hrvatske tužbe. Srbija je u tom slučaju najavila protivtužbu?

Kao što ne bi bilo odgovorno ne pokrenuti pitanje nadležnosti, isto tako ne bi bilo odgovorno da se uporedo sa sporenjem o nadležnosti zemlja ne priprema za drugu fazu, ako do nje dođe. Onda bi se osporavali hrvatski navodi i pripremala protivtužba. Pri Ministarstvu inostranih poslova postoji pravni tim koji se bavi ovim pitanjima. Da li će se podići protivtužba, to je politička odluka.

Sudskim većem predsedava isti sudija kao i u slučaju sa BiH, Rozalin Higins, da li to može da bude od uticaja na odluku?

Njen mandat je još godinu dana što znači da ostaje do izricanja presude. Svi članovi Suda sude po savesti i profesionalnom mišljenju. Mislim da ličnosti tu nemaju ključnu ulogu, a i da imaju ne bih vam to rekao

Kada se može očekivati odluka?

Logično bi bilo na jesen. Ako se oglasi nenadležnim to je kraj serije sporova pred ovim Sudom. Ako bi se oglasio nadležnim, onda bi pozvao Srbiju da odgovori na tužbu Hrvatske i to bi bilo istovremeno šansa da se podigne i protivtužba. Rasprava bi u tom slučaju najranije mogla da počne za godinu, možda i dve.

Jelena Cerovina

-------------------------------------------------------------

Unutrašnja politika kao jedina svrha

Izjava ministra Vuka Jeremića da je Hrvatska sprovela etničko čišćenjeSrba u akciji „Oluja”, hrvatski šef diplomatije Gordan Jandroković, ne samo što je osudio, već je dodao da ga „posebno brine to što je gospodin Jeremić došao u Zagreb jedino i isključivo iz unutrašnjopolitičkih razloga”.

Prema analizi Gorana Svilanovića, sve što se izgovori javno u regionu, Evropi, Izraelu, SAD ili bilo kojoj drugoj zemlji, predstavlja izjavu iz unutrašnjopolitičkih razloga.

– Naravno da je Jeremićeva izjava iz unutrašnjopolitičkih razloga, ali ništa manje nego što je Jandrokovićeva ili Sanaderova izjava zarad unutrašnje politike Hrvatske. Ne postoji neka druga politika jer se sve radi zarad unutrašnje politike – objašnjava bivši šef diplomatije i dodaje i da bi dobrosusedske odnose trebalo uspostaviti zarad unutrašnjopolitičkih razloga.

[objavljeno: 29/05/2008.]

Nastavak na Politika...

Mondo: Srbija: Hrvatska tvrdila da SRJ nije član UN