Izvor: KMnovine.com, 12.Apr.2016, 08:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Grdelica: Varvarski NATO zločin na Vaskrs (VIDEO)
NATO avioni su, 12. aprila 1999. godine, pogodili projektilima putnički voz na železničkom mostu u blizini Grdelice.
Međunarodni putnički voz 393, koji je saobraćao na relaciji Beograd - Niš - Skoplje, NATO avioni gađali su drugog dana Vaskrsa, 12. aprila 1999. godine u 11.48 sa četiri projektila, od kojih su dva pogodila voz.
U napadu je poginulo 15 civila, među njima i deca, a broj ranjenih nikada nije utvrđen. >> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com << Pronađeno je devet leševa i još četiri dela ljudskog tela, a mnogi se vode kao nestali.
Prema izjavama dvojice mašinovođa, Bobana Kostića i Gorana Mikića iz Niša, voz je iz niške stanice 12. aprila 1999. godine krenuo sa 15 minuta zakašnjenja, a u to ratno vreme, niko nije proveravao koliko je putnika u vagonima međunarodnog voza koji je saobraćao do Ristovca. Iz NATO aviona su ispaljena četiri projektila. Dva su pogodila voz, a dva su pala na drumski most u blizini. Od prvog projektila, ispaljenog tačno u 11.39 časova, lokomotiva i prvi vagon su se odvojili od ostatka kompozicije, a drugi projektil spržio je treći vagon, dok je četvrti ostao zalepljen za šine.
Pomoćnik mašinovođe Goran Mikić iz Niša, koji i danas nosi geler u nozi.
„Sedamnaest godina imam košmarne snove. U njima centralno mesto zauzima raketa koja leti pravo na mene i na već zapaljen most od prve rakete. Sanjam ono što sam doživeo tog kobnog dana i što do kraja života neću zaboraviti“, ispričao je Mikić agenciji Beta.
Napad na voz:
POGLEDAJTE VIDEO:
Drugi projektil koji pogađa voz:
POGLEDAJTE VIDEO:
Za zločin na železničkom mostu kod Grdelice niko nije odgovarao.
"Glas javnosti" 12.04.1999. piše: "Zločinačka avijacija NATO nije mirovala ni juče, na Uskrs. U Kraljevu se u subotu ujutro, između 4.10 i 4.30, čulo nekoliko jakih detonacija. Udari su bili locirani na području sela Samajla i Lazac. Oštećene su škola, strugara, porodične kuće i društveni objekti.
Tokom čitave pretprošle noći agresorski NATO avioni nadletali su Kosovo i Metohiju i bombardovali više civilnih i vojnih ciljeva.
Samo u okolini Prištine palo je više od 50 projektila jake razorne moći. U više navrata, s više od 30 projektila, bombardovana je zona oko aerodroma "Slatina". Zgrada civilnog aerodroma gotovo potpuno je uništena, a na više mesta oštećena je i pista.
U bombardovanju sela Mirovac kod Podujeva, u noći između subote i nedelje poginule su tri osobe, uključujući jednogodišnje dete.
Tri krstareća projektila pogodila su u subotu Kosovo Polje. Srušeno je više srpskih i albanskih kuća u kojima ima povređenih civila.
Zločinačka avijacija NATO bombardovala je istog dana i stari deo Đakovice. Gotovo svi lokali u starom jezgru grada su izgoreli. Rakete su padale i na Peć, u kojoj je pričinjena znatna materijalna šteta. U Prizrenu su opet, gotovo u isto vreme kad su raketirani i drugi gradovi na Kosmetu, gađani civilni objekti i kasarna sa šest raketa."
Ostaće zapisano i to da su u kasnijem pokušaju da opravdaju zločin, NATO ubice ubrzale snimak koji su ponudili medijima.
NATO zapovednik, Vesli Klark, izjavio je da je "pilot u poslednjem delu sekunde shvatio da na most ulazi i voz i nije mogao da zaustavi raketu". Nemački „Frankfurter Rundšau“ pokazao je dalju kontroverznost ovog napada u januaru 2000. godine, izjavivši da je video-klip ubrzan tri puta u odnosu na svoju realnu brzinu, stvarajući tako pogrešan utisak brzine voza. Pentagon i NATO su izjavili da je ova greška bila rezultat ubrzavanja u svrhu borbene procene štete, ali da snimak nije usporen za konferenciju za novinare. Kasnije ispitivanje Frankfurter Rundšaua pokazalo je da je klip ubrzan 4,7 puta.
Međunarodni Tribunal za bivšu Jugoslaviju uspostavio je u maju 1999. godine komitet sa ciljem određivanja da li je bilo prekršaja međunarodnog zakona tokom NATO bombardovanja. U finalnom izveštaju Karla del Ponte zauzela je stanovište da napad jeste bio srazmeran.
„Mišljenje komiteta je da je most bio legitiman vojni cilj. Putnički voz nije bio namerno ciljan. Osoba koja je kontrolisala bombe, pilot ili oficir sistema naoružanja, ciljao je most, i usled veoma kratkog vremena, nije uspeo da prepozna dolazak voza dok je prva bomba bila u letu. Voz je bio na mostu kada je most naciljan drugi put i dužina mosta je oko 50 metara... Mišljenje komiteta da informacija u odnosu na napad sa prvom bombom ne daje dovoljno veliku osnovu da bi se započela istraga.“
Oštećeni most je popravljen i ponovo otvoren u septembru 1999. godine.
Spomenik u Grdeličkoj klisuri / Foto: Omladinski klub Ančiki
Svakog 12. aprila se na godišnjicu ovog ratnog zločina prigodnom manifestacijom i polaganjem venaca na spomen obeležje saučestvuje sa žrtvama ovog zločinačkog napada i njihovom rodbinom i čuva sećanje na pogibiju potpuno bespomoćnih putnika.
KM Novinama je potrebna vaša podrška - pročitajte zašto KLIK
Izvor: KM novine :: © 2014 - 2019 :: Hvala na interesovanju
