Izvor: S media, 29.Mar.2013, 14:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EKSKLUZIVNO - CRNA MAPA SRBIJE: Svi ciljevi “Milosrdnog anđela” gađani osiromašenim uranijumom! (FOTO)
Bačen pre 14 godina na Srbiju, a tek će uzeti svoj danak na čitavom balkanskom poluostrvu!
Osiromašeni uranijum – moderno (i zabranjeno!) sredstvo ratovanja – završio je na našem tlu, u vodi, vazduhu... Kako vreme prolazi, tako su posledice njegovog delovanja sve vidljivije.
Poznato je da se čestice uranijuma u organizam unose disanjem ili putem hrane i vode. Talože se godinama u plućima, bubrezima, limfnim žlezdama, mišićima, testisima, kostima, mozgu, >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << jetri... Izazivaju teška oboljenja koja se neretko završavaju smrću.
112 udara radioaktivnom municijom!
Stručnjaci upozoravaju da je opasnost veća jer je analizom ostataka projektila, pored osiromašenog uranijuma, pronađen u tragovima americijum, neptunijum, plutonijum i tehnecijum što povećava radiotoksičnost i predstavlja još veću pretnju po zdravlje i život, ne samo čoveka, nego i životinja i biljaka.
- U toku NATO bombardovanja na SR Jugoslaviju (SRJ) ukupno je ostvareno oko 112 udara municijom sa osiromašenim uranijumom na 91 lokaciju. Poznato je da je bilo 12 udara na devet lokacija u Srbiji, dva udara na jednoj lokaciji u Crnoj Gori i 98 udara na 81 lokaciji na KiM – kaže za S media portal general u penziji, specijalista za atomsko-biološko-hemijsku odbranu Slobodan Petković.
On objašnjava da je količina uranijumske municije ispaljene na teritoriju KiM daleko veća od one koja je završila na tlu uže Srbije:
- Može se zaključiti da je na teritoriju KiM ispaljeno od 30.000 do 50.000 komada projektila, a na lokacijama van Kosova između pet i 10.000. To je zastrašujuća količina osiromašenog uranijuma koja je večno ostavljena na ovim prostorima ’na čuvanje’!
NATO (ne)namerno slao pogrešne mape
U konačnom otkrivanju lokacija gađanih radioaktivnom municijom učestvovala je tadašnja Vojska SRJ, ali i sve nadležne institucije. Odgovor je izostao jedino od – počinioca!
Direktor JP “Nuklearni objekti” dr Jagoš Raičević za S media portal kaže da su stručnjaci Instituta u Vinči tražili od NATO-a spisak lokacija koje su gađane osiromašenim uranijumom.
-To nam je bilo potrebno da bismo započeli čišćenja –navodi Raičević. – Međutim, oni su nam poslali informacije koje su, namerno ili slučajno, bile potpuno pogrešne. Neke od lokacija nisu uopšte bombardovane, dok su projektili pronađeni na mestima koja nisu obeležena na NATO-vim mapama.
Prema njegovim rečima, NATO se kasnije pravdao “različitim obeležavanjem koordinata”!?
Vojska odradila dekontaminaciju reona
Pripadnici Vojske su uz pomoć stručnjaka obeležili lokacije u Srbiji koje su gađane municijom sa osiromašenim uranijumom.
- Dekontaminaciju je obavila mešovita ekipa sastavljena od profesionalnih pripadnika jedinica ABHO Vojske SRJ i Instituta u Vinči – objašnjava general Petković.
On dodaje da su za pet godina obrađene velike površine kontaminiranog zemljišta, a sav pronađeni radioaktivni materijal i više desetina tona kontaminirane zemlje, propisno je upakovano i predato na čuvanje.
Groblje radioaktivnog otpada – 12km od Beograda!
Sav radioaktivni materijal koji su Vojska i stručnjaci uklonili posle bombardovanja propisno je upakovan u odgovarajuće kontejnere i smešten u naše jedino i zvanično skladište radioaktivnog otpada INN u Vinči. Tako se opasni uranijum našao na svega 12 kilometara od Beograda, što nije najsrećnije, ali za sada jedino moguće rešenje!
- Materijal koji ima period poluraspada 4,5 milijarde godina smešten je tako blizu Beograda. Zamislite da dođe do zemljotresa, poplava, požara ili nekog novog bombardovanja?! – upozorava predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka prof. dr Slobodan Čikarić.
Kako se u Srbiji čuva radioaktivni uranijumski otpad koji je toliko moćan da bez problema probija i oklop tenka?
-Nuklearni otpad se čuva u hangarima u Vinči. Skladišten je propisno: prvo u plastičnim, zatim u metalnim kontejnerima. Hangari se nalaze na višestruko ograđenim lokacijama – objašnjava za S media portal direktor JP Nuklearni objekti.
On dodaje da se u istim uslovima čuva i radioaktivno zemljište koje je uklonjeno sa lokaliteta bombardovanja osiromašenim uranijumom.
Ipak, jedino i najveće groblje ovako opasnog otpada u Srbiji nalazi se nadomak grada sa više od dva miliona stanovnika, pa bi u budućnosti trebalo tražiti bolja rešenja.
Amerika prenosi radioaktivni otpad u “tuđa dvorišta”
Procenjuje se da osiromašenog uranijuma ima oko million tona u svetu, i to u zemljama koje rudu uranijuma prerađuju i koriste u nuklearnim reaktorima. Osiromašeni uranijum se tretira kao radioaktivni otpad.
- Njega nemate gde da sklonite. Trebalo bi praviti groblja radioaktivnog materijala, a za to su neophodne milijarde evra – kaže Čikarić i dodaje da Amerika ima takva groblja, ali je „mnogo jednostavnije izručiti jedan deo na Irak, Iran, Libiju, Avganistan, Srbiju“…
I sve to uz propagandu kako ovaj materijal - nije opasan!
- Pogledajte cinizma! Amerikanci svoje dvorište čiste od radioaktivnog materijala tako što dve lopate bace u kamion, a jednu u tuđe dvorište. Ono iz kamiona nose u bunkere za nuklearni otpad, a ostatak bacaju na druge zemlje: 15 tona na Srbiju, 259 tona na Irak, ko zna koliko na druge zemlje – tvrdi prof. Čikarić.
Upozorenje od radijacije – samo za NATO vojnike!
Da su čelnici NATO saveza i te kako bili svesni opasnosti radijacije i sopstvenog zločina ukazuje i činjenica da su posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma svi vojnici iz njihovih trupa pismeno obaveštavani o opasnosti od radijacije.
- Na tim dokumentima su bila uputstva šta bi i kako trebalo da urade ako dođu u dodir sa radioaktivnim kontaminantom. Pisali su da se ne sme prilaziti bez zaštite na daljinu od 50 do 100 metara… To govori da su planeri ratnih operacija NATO-a znali da je oružje sa osiromašenim uranijumom opasno, kancerogeno i genotoksično. Svoje vojnike upozoravanjem na opasnost žele da zaštite, a stanovništvo nikada nisu upozorili, već naprotiv, tvrde da opasnosti nema. Stanovnici na KiM žive na toj ’ukletoj zemlji’, a da nisu ni svesni kakvoj su opasnosti izloženi – tvrdi general Petković.
Očigledno nijedna međunarodna institucija nije imala interes da zaštiti obično stanovništvo.
Iako nije učestvovalo u ratu, iako nije imalo nikakvu, a ponajmanje političku moć.
Ni krivi, ni dužni, i danas plaćaju ceh.
Svojim zdravljem.
Dosijei na odeljenjima onkologije u bolnicama sve su brojniji i deblji.
A rešenja - ni na vidiku!
Tamara Vlaškalin
Foto: privatna arhiva Slobodana Petkovića
.jpg)
