Izvor: RTS, 07.Okt.2011, 20:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Decenija rata u Avganistanu
Pre tačno deset godina počeo je rat u Avganistanu. Deceniju posle pada režima talibana, vlada u Kabulu i NATO nisu uspeli da osiguraju bezbednost narodu, kaže predsednik te zemlje Hamid Karzai.
Danas se navršava deset godina od invazije SAD i koalicionih saveznika NATO-a na Avganistan, u znak odmazde za terorističke napade 11. septembra i kako bi vlast ekstremnih talibana koji su pružili utočište Al Kaidi bila okončana.
Avganistanski predsednik >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Hamid Karzai izjavio je da deset godina nakon pada režima talibana njegova vlada i NATO nisu uspeli da osiguraju bezbednost narodu Avganistana.
U intervjuu Bi-Bi-Siju, Karzai je optužio Pakistan da podržava ustanak talibana i istakao da još uvek nije rešen problem skloništa talibana u pakistanskim plemenskim regijama.
Priznavši da je bezbednost najveći problem u današnjem Avganistanu, Karzai je rekao i da je to najveći neuspeh njegove vlade.
Poslednjih meseci, Avganistan je bio poprište serije snažnih napada na vojne ciljeve, kao i ubistava poznatih ličnosti među kojima i Barhanudina Rabanija, mirovnog izaslanika Avganistana i nekadašnjeg predsednika zemlje.
Američka javnost, preokupirana domaćim ekonomskim problemima, ne obraća mnogo pažnje na desetu godišnjicu od početka rata u Avganistanu, koji će, i to pod uslovom da nešto ne krene naopako, potrajati bar još tri godine.
Pored toga, deseta godišnjica rata u Avganistanu u čisto vojnom smislu ima mali značaj u odnosu na druge datume, pre svega u odnosu na kraj 2014. godine, za kada je Obama odredio rok povlačenja američkih trupa iz te zemlje.
Bivši generalni inspektor nemačkog Bundesvera Harald Kujat ocenio je da je misija u Avganistanu propala.
"Misija je političku svrhu - solidarnost sa Amerikom - ispunila. Ako se, međutim, za cilj uzme stabilizacija jedne zemlje i regiona, onda je ta misija propala", rekao je Kujat za Miteldojče cajtung.
Cena rata
SAD i NATO saveznici su 7. oktobra 2001. godine, izveli invaziju na Avganistan kako bi okončali vladu radikalnog islamskog pokreta talibana i kaznili ih, jer su pružili utočište liderima Al Kaide, koji su 11. septembra izveli terorističke napade na Ameriku.
Tadašnji predsednik SAD Džordž Buš tada je poručio naciji da će narednih meseci njihova snaga biti u strpljenju. Ispostavilo se da je to strpljenje bilo na probi mnogo duže.
Ukupno, više od dva miliona američkih vojnika upućeno je u Avganistan, kao i u rat u Iraku, koji je započet u martu 2003. godine.
Skoro 4.500 američkih vojnika poginulo je u Iraku i oko 1.700 u Avganistanu, a desetine hiljada je ranjeno. Ta dva rata koštali su SAD oko hiljadu milijardi dolara.
Obama je prošle godine iz Iraka povukao sve borbene trupe, iako je tamo zadržano snažno američko vojno prisustvo i usmerio se na Avganistan.
Američki predsednik je početkom prošle godine naložio povećanje broja vojnika na oko 100.000, ali je održao obećanje i u julu je započeto povlačenje prvih jedinica iz Avganistana.
Poslednja ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da je sada većina Amerikanaca protiv vojnog angažmana u Avganistanu, kao i da čak trećina ratnih veterana smatra da avganistanski i irački rat nisu ni bili vredni vođenja.
