Izvor: S media, 24.Mar.2010, 15:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dan sećanja na žrtve NATO agresije
Dan sećanja na žrtve NATO bombardovanja u Beogradu obeležen je danas polaganjem venaca i paljenjem sveća na spomen-obeležja stradalim vojnicima i gradjnaima, parastosom u crkvi Svetog Marka, a u podne se, simbolično, oglasila i sirena za vazdušnu opasnost.
Poštu poginulim vojnicima na Straževici, stradalim radnicima Radio-televizije Srbije i najmladjim žrtvama NATO bombardovanja 1999. godine odali su članovi njihovih porodica, predstavnici republičke >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << i gradske vlasti i udruženja boraca.
U trenutku kada su se u Beogradu oglasile sirene u znak sećanja na početak vazdušnih napada na Srbiju, patrijarh srpski Irinej u crkvi Svetog Marka služio je parastos nevinim žrtvama bombardovanja.
"Ovo je dan tužnog i molitvenog sećanja na one koji su postradali na tlu naše otadžbine i one koji su pali braneći svoje domove i svetinje", rekao je patrijarh Irinej posle parastosa.
Iz Evrope i Amerike "poslali su nam andjela mira koga mi zovemo djavolom i neželjene poklone u vidu bombi koji su razorili naše domove i svetinje", rekao je on.
"Stradao je narod kome je sloboda često važnija od kore hleba, a tačan broj žrtava još se ne zna", podsetio je on u besedi posle molitve za one koji su se tom žrtvom iskupili za sve ljudske mane i slabosti.
"Uzdamo se u pravdu Božiju jer ni silnici ovoga sveta neće ostati bez suda Gospodnjeg, njemu će morati da daju odgovor za zla koja su počinili", istakao je patrijarh.
"Neka bi gospod dao da se ovaj svet opameti i vrati se sebi i Bogu, da ozbiljnije razmisli uz saznanje da za sve što radimo moramo dati odgovor Gospodu. Da se nikada ne ponovi stradanje i prolivanje nevine krvi", poručio je patrijarh Irinej u crkvi Svetog Marka.
Sa parastosa, kojem su prisustvovali ministar vera Bogoljub Šijaković, ambasador Rusije Aleksandar Konuzin i mnogobrojni vernici, patrijarh je poručio da je 24. mart "dan tužnog i molitvenog sećanja na one koji su postradali na tlu otadžbine i pali braneći svoje domove i svetinje".
Polaganjem cveća na spomenik "Glasnik" na Straževici priznanje za učešće u odbrani zemlje vojnicima Vladimiru Vujoviću i Vlastimiru Lazareviću odali su zamenik premijera Ivica Dačić i predsednik Skupštine Beograda Aleksandar Antić.
"Ne smemo zaboraviti one koji su svoje živote dali za odbranu zemlje, ni civilne žrtve, a posebno moramo brinuti o porodicama više od 1.000 vojnika i pripadnika policije koji su stradali tokom NATO bombardovanja", rekao je Dačić.
Gradonačelnik Dragan Djilas položio je venac na spomenik "Zašto" u Tašmajdanskom parku u znak sećanja na stradale radnike Radio-televizije Srbije, dok je državni sekretar u Ministarstvu rada i socijalne politke Zoran Martinović odao poštu najmladjim žrtvama, polaganjem cveća na Spomenik deci stradaloj tokom NATO bombardovanja Srbije. Martinović je podsetio da je tokom bombardovanja stradalo 89 mališana a najmladji medju njima bili su Milica Rakić i Marko Simić, i napomenuo da bi se žrtava tog tragičnog dogadjaja trebalo sećati svakodnevno, a ne samo 24. marta.
Na grob trogodišnje Milice Rakić u Batajnici venac je položila pomoćnica gradonačelnika Radmila Hrustanović, a cveće je položeno i na spomenik vojnicima Gardijske brigade Vojske Srbije i pacijenata KBC "Dr Dragiša Mišović", stradalim tokom vazdušnih napada.
Delegacija opštine Zemun položila je vence na spomen-obeležje pripadnicima RV i PVO palim u odbrani otadžbine na zgradu Komande vazduhoplovstva Vojske Srbije i odala počast pilotu-majoru Zoranu Radosavljeviću u Batajnici.
Dan sećanja na žrtve bombardovanja izložbom fotografija iz tog perioda u centru Beograda obeležila je i Demokrastka stranka Srbije, čiji su predstavnici ponovili da je Srbija mora ostati vojno neutralna.
Pomen žrtvama bombardovanja obeležen u celoj Srbiji
Delegacije Grada Niša, Nišavskog okruga, Vojske Srbije, Policijske uprave i Udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova, ka i rodbina poginulih i prijatelji položili su danas vence i cveće na spomen obeležja ispred Univerziteta u Nišu.
Pomen žrtvama bombardovanja služili su sveštenici niške eparhije.
Odavanje pošte žrtvama agresije održano je i u Kasarni "Mija Stanimirović", pored spomen-obeležja stradalim pripadnicima vojske.
Sirene koje su označavale dolazak aviona NATO oglasile su se u Nišu, počev od 24. marta, pa do kraja vazdušne kampanje, ukupno 129 puta, a Nišlije su u skloništima provele 52 dana, pet sati i 14 minuta, koliko je grad bio pod vazdušnom opasnošću, što je oko 70 odsto ukupnog vremena. Niš je za 78 dana bombardovanja, gadjan iz vazduha 40 puta - 28 puta noću i 12 puta danju.
Tokom vazdušne kampanje poginulo je 57 Nišlija, a više od 200 je ranjeno.
Na grad je tokom vazdušne kampanje ispaljeno 324 razornih projektila:161 avio-bomba, 36 kontejnera kasetnih bombi, 71 krstareća raketa, 8 grafitnih projektila, a zaostalo je i 48 neeksplodiranih bombi. Srušeno je oko 120 objekata, a preko 3.400 stambenih, poslovnih i vojnih objekata je oštećeno.
U Jagodini je cveće položeno na Spomen ploču koja je u holu Policijske uprave postavljena u znak sećanja na osmoricu policajaca poginulih na Kosovu i Metohiji i Spomen bistu potpukovniku 63. padobranske brigade Goranu Ostojiću u školi koja nosi njegovo ime.
U Klubu novinara Pomoravlja u Jagodini, za prestavnike "sedme sile", prikazan je dokumentarni film o poginulom pilotu ratnog vazduhoplovstva Vojske Jugoslavije Životi Djuriću, iz okoline Paraćina, koji je oboren nad Kosovom i Metohijom, 25. marta 1999. godine, u sukobu sa bombarderima NATO.
Film "Života Djurić - život, junaštvo, pamćenje", sniman je na području Davidovca, Paraćina, Ladjevaca i Batajnice. Autor filma je urednik i producent Radio televizije "Kanal M" iz Paraćina Emil Milojević.
Tačno u podne u Čačku su se, kao i u ostalim gradovima, oglasile sirene, a potom su na spomenik poginulim Čačanima u ratovima od 1991. do 1999. godine u parku kod Železničke stanice položeni venci Grada, Moravičkog okruga, Vojske Srbije, MUP-a, Udrženja gradjana i porodica stradalih.
Za vreme NATO bombardovanja u Čačku je poginulo šest ljudi, a dve najveće fabrike - "Sloboda" i "Cer", u kojima je bilo zaposleno oko 5.000 radnika, sravnjene su sa zemljom.
Predstavnici SUBNOR-a Arandjelovca su vence i cveće položili kraj spomen česme na Ješovcu. Česma je podignuta u znak sećanja na žrtve ratova od 1991. do 1999. godine ne teritoriji bivše Jugoslavije i na njoj je uklesano 15 imena poginulih Arandjelovčana.
Na više spomen obeležja u Vranju i vranjskom kraju, gde su tokom 78 dana NATO agresije stradali civili, vojnici i policajci takodje su položenii venci i cveće.
Centralna komemoracija povodom 11. godišnjice NATO bombardovanja u Vranju, priredjena je pored Spomenika na platou kod Galerije Narodnog muzeja, gde je porodicama nastradalih i gradjanima govorio gradonačelnik Miroljub Stojčić.
"Ovo je jedan od onih trenutaka kada je, čini se, svaka reč suvišna, jer ste svesni bola unesrećenih, kao i činjenice da ništa ne može nadomestiti gubitak najmilijih“, rekao je Stojčić.
Za vreme agresije u Pčinjskom okrugu su nastradale 62 osobe, od čega 39 civila, dok je 207 lica zadobilo lakše i teže povrede. Više od 1.120 projektila porušilo je 4.500 stambenih objekata, mostova i drugih gradjevina. Čak 111 ciljeva je gadjano bombama sa osiromašenim uranijumom, a pet sa kasetnim bombama, rečeno je danas na komemoraciji u Vranju.
U Sremskoj Mitrovci venci su položeni na Spomen ploči posvećenoj stradalima iznad arterske česke kod Sokolskog doma. Tokom NATO bombardovanja u tom sremskom gradu poginulo je četiri pripadnika tadašnje Vojske Jugoslavije i jedna žena civil.
